ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin
65. STERIJINO POZORJE

Kokan Mladenović: Teatar će se transformisati ili će odumreti

U ovih šest meseci tako lagodnog odbacivanje pozorišta, čak i nama je postalo jasno da teatar mora da se dokaže, kaže Kokan Mladenoviđ, reditelj
Кокан Младеновић (Фото: Танјуг)

Novi Sad ‒ Gustav, sivi službenik, radnik kojeg izrabuljuju, sluga režima, idealista... Upravo ovaj junak reditelja Kokana Mladenovića bio je centralna figura trećeg festivalskog dana 65. Sterijnog pozorja u Novom Sadu. Prošetao je tako Gustav, lik iz mađarskog crtanog filma osamdesetih godina 20. veka scenom „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta, pokupio aplauze i cveće pokazavši osobenost takmičarske predstave „Gustav je kriv za sve” u izvođenju teatra „Deže Kostolanji” iz Subotice.

Ovogodišnje, 65. pozorje, na radost ovdašnje publike otvorila je glumica Branka Petrić, a organizatori su se pobrinuli da ispoštuju sve bezbedonosne mere, u šta smo se uverili na licu mesta. Publika raspoložena, nasmejana prati brojne pozorijanske sadržaje, svi sa istim stavom da je pozorište poslednjih meseci svima nedostajalo. Ali i da smo svi mi, ovako sa maskama na licu, pomalo Gustavi.

‒ Mi smo i hteli da pričamo o Gustavu danas. To je savremeni mađarski crtani film o tom idealnom predstavniku srednje klase koji se dočepao našeg vremena preko ove predstave. Hteli smo da vidimo kako je Gustav preživeo tranziciju, da li je uopšte preživeo ‒ priča za „Politiku” Kokan Mladenović i dodaje:

‒ A onda smo došli do zaključka da je Gustav saučesnik u procesu koji je izvršen nad njegovim životom, s tim nedostatkom integriteta, lične, građanske hrabrosti. Sa nemanjem volje da reši sve one probleme koji su zatrpavali njegov život, on postade idealni glasač svih vladajućih partija, ma sa koje strane oni dolaze. Neko ko nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa nedaćama sopstvenog života, taj Gustav na kraju ispade kriv za sve, i to najviše za sopstvenu nesreću i neuklopljenost u dominantne tokove svoga vremena.

Kokan Mladenović ne prestaje da nas iznenađuje novim idejama, scenskim kreacijama, zanimljivim junacima. Nedavno su radili, priča naš sagovornik, u Građanskom mađarskom teatru u Temišvaru nanovo ispričano „Labudovo jezero ‒ novo viđenje”, sa dramskim ansamblom kao neku našu priču o savremenom dobu, o ekologiji, nesrećama. „Gustav” je crtani film, radili su nemi film u Somboru „Kad bi Sombor bio Holivud”.

‒ Sve su to izazovi. Ništa nije tako uzbudljivo kao ono što ne znate. Nije poznato kako se pravi crtani film u teatru, pa smo onda to u ovoj predstavi pokušali da otkrivamo. Sa sjajnim teatrom „Deže Kostolanji” koji jeste možda najbolje mesto za igranje, propitivanje idealnog pozorištu ‒ kaže Mladenović. Pitali smo našeg sagovornik i šta je to nepoznato, novo što propituje u Šekspirovoj „Buri” koju upravo režira u novosadskom SNP-u.

‒ Taj slavni komad je priča o mudrosti i praštanju. Za nas koji u ovom slučaju postavljamo Šekspirovu „Buru” to je delo o mržnji i osveti. U fokusu ove predstave je upravo ta mržnja koja nije prestala, ta želja za osvetom, a ne za pomirenjem. Balkan na kojem mi živimo je ostrvo iz Šekspirove priče, na njemu ne postoji praštanje, ne postoji mudrost, ne postoji naknadni zaključak, pitanje: šta nas je to dovelo do katastrofe, nego postoje samo želje da se ostvetimo za bivše katastrofe i napravimo nove.

U tom smislu „Buru” radimo, kao savremenu priču u smislu kako deluje Šekspir danas. Poštujemo njegov tekst gde god možemo, isto tako iz 18 Šekspirovih komada smo izabrali nama značajne stihove, stavili ih kao integralni deo teksta. Pravili, dopisivali, tu su i songovi koje je radio Marko Šelić Marčelo koji u ovoj predstavi igra i Arijela. Tu je Radoje Čupić, jedan od najznačajnijih glumaca za moj ukupni pozorišni život koji tumači Prospera, kao i odlični ansambl sa kojim sam radio brojne predstave, sa kojim sam, pored ostalog istraživao Andrićevo delo „Na Drini ćuprija”. U slučaju „Bure” istražujemo veliku temu pa se nadam da će rezultat biti približan ‒ otkriva Mladenović

Iz predstave „Gustav je kriv za sve” (Foto: sajt pozorišta Deže Kostolanji)

Budući da na sceni propituje kako Šekspir deluje danas, Mladenovića smo pitali kako mi delujemo danas u vremenu pandemije? Odnosno, kakva je budućnost pozorišta?

‒ Bojim se da smo postali još sebičniji nego što inače jesmo, odnosno da smo postali manje hrabri nego što smo bili. Plašim se da nas ovo vreme katastrofe nije učinilo plemenitima, da nije napravilo nikakav front nove solidarnsti već da je jednostvano pojačalo sve naše nedostatke, sebičluke. I da iz ovoga ne izlazimo bolji ni kao ljudi, ni kao društvo. Voleo bih da makar teatar nađe smelosti da iskorači iz svega ovoga. U ovih šest meseci tako lagodnog odbacivanje pozorišta, pola godine života bez ikakvog teatra čak i nama je postalo jasno da teatar mora da se dokaže ‒ tvrdi Maldenović i dodaje:

‒ Pozorište mora iznova da stavi do znanja koliko je neophodno, koliko je važno, najvažnije mesto sučeljavanja društvenih stavova, odnosno medij koji je oduvek služio kao društvena tribina za sve ono što društvo tišti i voli. Teatar će se ili transformisati ili će odumreti. To što se dogodilo u pozorištu, te predstave na koje baš i ne morate da odete te večeri, polako će se gasiti, verovatno sa tom vrstom teatra. Mislim da će ljude uzbuđivati ili neka izuzetna umetnička dela ma kojeg ona žanra bila, ili neke važne i hrabre predstave koje mogu da im odgonetnu nedoumicu: a gde to oni žive, kako žive, zašto žive, da bi mogli to da promene u sopstvenom životu. Mislim da će taj tako strašni mejnstrim srpskog pozorišta morati polako da odumire, jer mu je i vreme da odumre.

Radovi studenata dramaturgije

Osobenost ovogodišnjeg 65. Sterijinog pozorja su i mladi pozorišni poslenici, ali i mlada publika. Posebnu pažnju tako zaokuplja ciklus „Javno čitanje radova studenata dramaturgije Akademije umetnosti Novi Sad”, koji će imati još dva svoja okupljanja na Kamernoj sceni SNP-a: danas u 12 sati i u subotu (12 i 14 časova).

‒ Veoma nam je važno da se naša napisana reč čuje, s obzirom na to da smo suočeni sa stanjem da, obično, kada napišemo naše komade oni odlaze u biblioteku, fioku, i tu se završava njihov život iako ih šaljemo na konkurse brojnim pozorištima. Institucije nemaju toliko sluha da uključe mlade u svoj rad i nije se još desilo da se naši tekstovi postavljaju, tako da je ovo idealna prilika da pokušamo da približivo naše komade publici sa eventualno nekom idejom da u salu možda dođu reditelji ili producenti, pozorišni ljudi, pa da eventualno pokušamo da plasiramo negde te naše dramske tekstove ‒ kaže Divna Stojanov, jedan od pet dramaturga čiji radovi će biti predstavljenim na Sterijinom pozorju. 

Jovanov: Delujemo sa manjom količinom zebnje

‒ Veoma je važno, na simboličkom planu, ovogodišnje pozorje. Nis am do poslednjeg trenutka nisam verovao da će biti otvoreno. Važno je da se publika, čak i ona najvernija, koja se ipak odvikla od scena, ovom serijom predstava vrati osećanju bliskosti sa pozorištem. To ipak nešto čini na psihološkom planu ‒ kaže za „Politiku” Svetislav Jovanov, selektor 65. pozorja uz komentar:

‒ Prema dosadašnjim reakcijama, čini mi se, bez ikakve namere da branim svoju selekciju, odziv je više nego dobar. Sada već delujemo sa manjom količinom zebnje. Pre tri večeri su bez problema nastupile Sarajlije, još ostaje da strepimo za druga dva ansamba, iz Zagreba i opet Sarajeva. Nadamo se da će i to biti u redu, i da je važno da publika večeras vidi predstavu „Ajhman u Jerusalimu” Jerneja Lorencija u izvođenjz Zagrebačkog kazališta mladih, koja je najbolje ostvarenje koje se dogodilo na ovim prostorima u poslednje dve-tri godine.

Komentari2
6f0b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paja
Kako stvari stoje izumrece.
Nemus
Pozoriste je, gle cuda, umrlo posle pada Milosevica, u "zlatnoj eri demokratskih promena". Izdano iznutra bilo je lak plen za lesinare.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja