četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Može li cena zaduživanja države da bude još niža

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da to što državne hartije od vrednosti nisu prodate u velikom obimu u dve aukcije ne govori o njihovoj neuspešnosti, već o tome da država nema potrebu da se zadužuje
(Фото А. Васиљевић)

Cena zaduživanja države je na istorijski niskom nivou. Na poslednjim septembarskim aukcijama petogodišnje dinarske hartije od vrednosti imale su prinos za investitora od 2,65 odsto. Međutim, procenat realizacije bio je nizak, kao i kod prodaje petogodišnjih evroobveznica po kamati od jedan odsto.

U slučaju valutnih papira radi se o reotvaranju emisije iz marta ove godine. Država je očigledno pokušala da dodatno snizi cenu zaduživanja, međutim, bez uspeha, što nameće pitanje ima li granice u smanjivanju kamata, to jest da li je bilo previše ambiciozno da državni dužnički papiri denominovani u evrima imaju prinos za investitora od samo jedan odsto.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da to što u pomenute dve aukcije državne hartije od vrednosti nisu prodate u velikom obimu ne govori o njihovoj neuspešnosti, već o tome da država nema potrebu da se zadužuje.

– Tu se ukrštaju dve stvari. S jedne strane, država nema veće potrebe za zaduživanjem, a s druge strane, ta kamata nije stimulativna za investitore. Emitovanjem evroobveznica u maju u vrednosti od dve milijarde evra na sedam godina država je obezbedila sredstva. Tokom leta se i punjenje budžeta popravilo, pa država očigledno nije spremna da plati više – kaže Nikolić.

U Ministarstvu finansija kažu da su, uprkos globalnoj krizi i poremećajima na svetskom finansijskom tržištu usled pandemije izazvane virusom korona, veoma zadovoljni obezbeđivanjem sredstava na domaćem tržištu kapitala.

– Da podsetimo, pre krize, Srbija je prvi put ove godine emitovala državne obveznice denominovane u dinarima na rok od 12,5 godina, kada smo u februaru dostigli stopu prinosa od 3,4 odsto, dok je tražnja iznosila preko 73 milijarde dinara. I za vreme vanrednog stanja, domaće tržište kapitala je bilo glavni izvor finansiranja budžeta i ekonomskih mera podrške, a samo u aprilu je prikupljeno skoro 100 milijardi dinara, strogo vodeći računa da troškovi zaduživanja ostanu na istim nivoima. Nakon drugog kvartala ove godine, u periodu kada su smanjene potrebe i interesi investitora i kada su obezbeđena sva neophodna sredstva za finansiranje ekonomskih mera, cilj Ministarstva finansija je da nastavi da racionalno i odgovorno vodi računa o javnim finansijama i budžetu.

– Potrebe za finansiranjem su smanjene, što smo iskoristili kako bismo smanjili javni dug, to jest kako ne bismo ulazili u zaduživanje više nego što je potrebno, a naročito kako ne bismo uticali na porast troškova finansiranja – kažu resornom ministarstvu.

Što se tiče kamata i troškova finansiranja, podsećaju da se naše benčmark obveznice ročnosti pet i po i dvanaest i po godina i dalje prodaju uz premiju, tako da su i uz mogući rast stopa u cilju animiranja novih stranih investitora obezbedili dovoljan prostor da ostvaruju premiju pri prodaji državnih hartija.

– Kada je reč o strategiji za dalje, kalendar za četvrti kvartal je objavljen i nastavljamo sa redovnim aukcijama na tržištu kako bismo ostali što bliže investitorima i dali im mogućnost da do kraja godine planiraju kupovinu državnih hartija, naročito ročnosti od dvanaest i po godina. Naša očekivanja su da će u narednom periodu biti i veće interesovanje stranaca, pre svega novih profesionalnih investitora i global fondova, koji se sve više interesuju za dinarske obveznice, naročito posle vesti od prošle nedelje da smo i dalje na listi za uključivanje dinarskih obveznica u renomirani indeks obveznica – Dž. P. Morgan GBI-EM indeks, što predstavlja još jedno priznanje za Srbiju – kažu u ovom ministarstvu.

Analitičari Erste banke su nedavno saopštili da je, s obzirom na međunarodnu emisiju u vrednosti od dve milijarde evra, snažnu aktivnost na lokalnom tržištu duga početkom godine i raspoloživost bilateralnih kredita, pokriven veći deo potreba za finansiranjem za ovu godinu. Kratkoročno i srednjoročno je primetno opadanje prinosa u odnosu na sredinu godine, kako za dinare, tako i evre, iako još uvek imaju prinose koji su iznad nivoa sa početka godine. Na dugoročnu cenu zaduživanja i dalje negativno utiče niska likvidnost.

Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija da prošle nedelje poveća prinos za 15 baznih poena. Ministarstvo forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Evroklir banci, koje bi dovelo do povećanja tražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, Srbija će imati prednosti kod dugoročnog zaduživanja, smatraju.

Komentari4
aaa81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Probem je slican sa ''likvidnoscu''. Oni koji nisu likvidni moraju da prodaju delove svoje imovine kako bi je unovcili pa tako stecenim novcem plate svoje obaveze. Za takozvane svetske valute se moze reci da su one uvek likvidne posto se ta vrsta novca moze stampati. Za one druge, medju kojima i Srbija, treba prvo kupiti svetske valute kojima se placaju kamate na trazistu kapitala. Primera na odmet: Japan, Amerika i Evro grupa stampaju pare na veliko. Za druge vazi kvantitativna teorija novca?
nikola andric
Cene ''idu i na gore i na dole'' pa je pitanje cudno. Osim, naravno, ako se ''na dole'' tumaci kao jedino moguce.
gile
За мене су ово сувише компликоване анализе и нешто не остављају утисак на мене. Ја сам једино видео по интернету да ће БДП да нам буде минус 3,5%, а да смо подигли дуг у задњих 5...6 година за неких 6...7 милијарди евра,тако да је сада 26,827 милијарди евра,а на крају 2019. године је био 23,944 милијарди евра. Ако је све ово добро,онда нам добро иде. Али ми нешто све ово не изгледа добро.
mr
Па то је то, суштину сте схватили, а замлаћивање у медијима и представљати задуживање као успех могу само лобисти и неспособни политичари.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja