petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 03.10.2020. u 21:00 Daliborka Mučibabić

Hoće li Tesla u „Snagu i svetlost”

Grad zvanično uputio predlog Vladi Srbije da bivša dorćolska termoelektrana bude nova adresa muzeja slavnog naučnika
Ко год да буде инвеститор реконструкције термоелектране „Снага и светлост”, споменика културе, треба да сачува њен првобитни изглед (Фото Град Београд)

Sudbina Muzeja Nikole Tesle u rukama je Vlade Srbije – ona treba da stavi tačku na to gde će i kada zaostavština slavnog naučnika biti preseljena. Grad joj je i zvanično uputio inicijativu da zgrada termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu bude novi dom Teslinog muzeja, kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Ona je usledila posle iznenadne prošlonedeljne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice postati muzej srednjovekovne Srbije. Zdanje u Savskom amfiteatru ispred kojeg se postavlja džinovski spomenik Stefanu Nemanji bilo je viđeno i kao nova adresa Tesline zaostavštine, ali višegodišnje licitiranje lokacijama za novo sedište tog muzeja nije dobilo epilog.

– Grad bi voleo da na Dorćolu bude Muzej Nikole Tesle. Zgradu smo očistili, ta lokacija biće namenjena kulturi i obrazovanju, obuhvaćena je planom detaljne regulacije za budući linijski park koji treba da bude usvojen do kraja godine. Za pretvaranje tog objekta u muzej treba da se raspiše arhitektonski konkurs. Ukoliko vlada ne usvoji naš predlog, mi ćemo obnoviti „Snagu i svetlost” i tu smestiti kreativne industrije – ističe Vesić i dodaje da preporod objekta kod „Marine Dorćol” nije realno očekivati za još tri godine.

Zvaničnim predlogom da stara električna centrala bude sedište Teslinog muzeja, grad se praktično vratio na početnu poziciju – zagovara ideju da zaostavština našeg naučnika blistavog uma bude premeštena na Dorćol. U obrazloženju skupštinske odluke iz septembra 2017. godine, kada su gradski odbornici pomerili spomenik Stefanu Nemanji na Savski trg, između ostalog je navedeno da „je zgrada sadašnje Železničke stanice predviđena za Muzej srednjovekovne Srbije”...

Iste godine i Vlada Srbije formirala je ministarsku radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu, gde bi osim muzeja na tom prostoru bila i biblioteka, naučni kampus i naučnoistraživački centar. Kako je u međuvremenu u igru za Teslin muzej uskočila zgrada bivše železničke stanice zasad je nepoznato.

Ono što se zna je da ko god da bude investitor rekonstrukcije termoelektrane „Snaga i svetlost”, spomenika kulture, treba da sačuva njen prvobitni izgled, odnosno njenu spoljašnjost neće smeti da kroji i menja u skladu sa svojim apetitima.

Taj kompleks čini nekoliko objekata, a njen rešetkasti kran biće obnovljen. On prelazi preko parcele „Marine Dorćol”, prošle godine prodate kompaniji čiji je direktor Peter Dajko koji je takođe na čelu firme koja finansira kontroverzni plan za Košutnjak gde je planirana gradnja stambeno-poslovnog kompleksa nauštrb šume i zelenila. Osim toga, kupac „Marine Dorćol” finansira i izradu idejnog rešenja za budući linijski park – sređivanje 4,6 kilometara obale uz Dunav, između Beton hale i Pančevačkog mosta.

Za Branka Kovačevića, predsednika Akademije inženjerskih nauka, ima simbolike u tome da Teslin muzej bude u zgradi na Dorćolu, ali on bi, kako kaže, voleo da se napravi kulturna institucija u kojoj bi zajedno bili i Tesla i Mihajlo Pupin.

– Tesla je otac moderne elektroenergetike i treba povezati njega i Pupina, oca modernih telekomunikacija, bez obzira na to što Pupin ima muzej u rodnom Idvoru. Oni su početkom 20. veka udarili temelje nove industrijske revolucije. U to doba u malu i nerazvijenu Srbiju dolazi „Simens”, a ona ulazi u industrijalizaciju i tada dobija osvetljenje kada ga nisu imale mnoge razvijene zemlje Zapada – ističe Kovačević.

Među protivnicima ideje o selidbi Tesle iz Krunske ulice na Dorćol, a ne u zgradu bivše Železničke stanice, jeste i Slobodan Pokrajac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je u otvorenom pismu predsedniku Srbije, objavljenom u „Politikinoj” rubrici „Među nama”, predložio Vučiću da suspenduje ideju da stara električna centrala bude sedište Teslinog muzeja. Pokrajac je, između ostalog, naveo: …„Železnička stanica je dar s neba, ali ne da se istražuje srednji vek, već Tesla kao lokomotiva moderne tehnologije, uključujući i tako popularnu digitalizaciju i robotizaciju i slično. U takav muzej svaki stranac će hteti da dođe, ali na Dorćolu retko ko osim đačkih ekskurzija”…

Biser industrijske arhitekture

Termoelektrana „Snaga i svetlost” podignuta je na desnoj obali Dunava između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Posle njene izgradnje, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom. Potom je između dva svetska rata veoma uticala na unapređenje elektroenergetskog sistema Beograda.

Sastoji se iz zgrade elektrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja. U zgradi elektrane izdvajaju se tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala.

− Portalni kran sa rukavcem predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju. Kreće se dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava (140 metara) pomoću dva sopstvena elektromotora po šinama položenim uz elektranu i rukavac. Pumpna stanica, sa unutrašnjim instalacijama sa pumpama i cevovodima, i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca – navodi se na sajtu gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Arhitektura termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju međuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici ukazuju na uticaje stila bauhaus.

Za spomenik kulture zdanje je proglašeno 2013. godine.

Komentari24
efa4e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Polonije
@Саша Микић Bojim se da Vi niste u toku - Vlasnik kuće je bio Đorđe Genčić a on nije imao poroda a i kuću je za života ZAVEŠTAO državi. Prema tome, nema ovde nikakve restitucuje, nego je izgleda neko bacio oko na ovu kuću
Milan Matić
Teslin muzej treba premestiti u zgradu na početku Ruzveltove, iza Elektrofakulteta i spomenika Tesle. Elektrofakultet će i inaće dobiti novi prostor, te mu ovaj, koji sada dodatno koristi, neće faliti. To mesto je baš u centru i tu se obrazuju svi inžinjeri. Centrala na Dorćolu je vrlo davno bila razmatrana za muzej, ali ona je interesantna tajkunima zbog skupocene obale.
Zorka Papadopolos
Sad shvatam zasto je kuca moje familije srusena 6.aprila, blizu ugla Cara Urosa I Mike Alasa. Nemci su gadjali termoelektranu! Zidali su je po planu Svajcaraca iz Bazela 1930-1932, izmedju dva rata je bila znacajan izvor elektricne energije za Beograd, pise na sajtu. Mozda su nasi sa zemlje branili elektranu, pa piloti srucili bombe okolo? Ima li neko strucan da ovo pojasni? Svakako je stara termoelektrana pravo mesto za muzej Tesle. Uostalom, u okolini je I muzej Nauke I tehnike
Milosav Georgijević
Напомена редакцији Политике, У тексту пише: ..."Тај комплекс чини неколико објеката, а њен решеткасти кран биће обновљен" ... Ако ви не знате, а ко би онда требао да зна, да се у овој земљи колико ја знам, у стандардима више од 50 година користи реч дизалица, а не кран. Тада је стандарде потписивао председник скупштине, дакле имали су форму закона! Са моје тачке гледишта, медији су најодговорнији за очување језика. М. Георгијевић
Nikodim
Gospodine, ali ,,kran,, i ,,dizalica,, NISU ISTO. Da Vas ja ne bih podučavao, pogledajte malo po internetu šta je osnovna namena jednog a šta drugog.
Miodrag Mišić
Кинески зид, Ајфелова кула,Торањ у Пизи и многи други објекти се не налазе на Железничкој станци,потреба за знањем одвшће нас на место које нам то знање пружа .Удаљеност Железничке станице и Народног позоришта иста као и Позоришта до Дорћола.
muzeolog
Miodraze,da u vlasti ima strucnih ljudi to bi nadlezni davno shvatili, a ne bi tezili da sve bude u krugu dvojke.Uostalom muzej 25 maj na Dedinju je neuporedivo dalje od centra grada,pa to posetiocima nije prepreka da dodju do njega i da ovo bude najposeceniji muzej u zemlji.Nema ni jednog logicnog i ekonomicnog razloga da Teslin muzej ne bude u staroj centrali na Dorcolu.Jedino ako je neko iz vlasti bacio oko na to u buducnosti atraktivno zemljiste pa izmisljaju razloge protiv preseljenja tamo

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja