četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 04.10.2020. u 19:00 Marijana Avakumović
Intervju: Dubravka Negre, šefica regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan

Spremni smo da sarađujemo sa svim finansijerima koji se prilagode standardima Evropske unije

(Фото ЕИБ)

– Evropska investiciona banka (EIB) finansira važnu deonicu auto-puta Beograd–Priština, od Niša do Pločnika, sa 100 miliona evra, a obezbeđena je i donacija Evropske unije od 40,6 miliona. Raspisivanje tendera za izvođača radova će zavisiti od finalizacije tehničke dokumentacije i kompletirane revizije projekta, što se nadamo da će biti završeno ubrzo. Kao i u drugim investicijama u kojima učestvujemo, izvođači radova će morati da ispune određene ekonomske, ekološke, etičke i socijalne kriterijume koje propisujemo u skladu sa standardima EU – kaže u intervju za „Politiku” Dubravka Negre, šefica regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za zapadni Balkan.

Domaće građevinske kompanije su se često žalile da na tenderima za infrastrukturne projekte koje finansirate pobeđuju strane firme i da je glavni kriterijum najjeftinija ponuda. A kasnije izvođači radova koji su dobili poslove po niskim cenama ispostavljaju investitoru zahteve za dodatna plaćanja. Da li će nešto biti promenjeno u konkursnim uslovima?

Evropska investiciona banka je finansijer na ovim prostorima koji po svojim procedurama, a to su načela Evropske unije, iziskuje primenu kriterijuma konkurentnosti, transparentnosti i ekonomičnosti kada je u pitanju izbor izvođača radova. Na tenderima pobeđuju tehnički i cenovno najbolje ponude bez obzira na to iz koje zemlje i sa kog kontinenta dolaze. Naši partneri koji realizuju projekte odgovorni su za proces javnih nabavki, bilo da su u pitanju javna preduzeća bilo nadležna ministarstva. Pored cene, koja jeste bitan faktor, sve naše investicije moraju da zadovolje visoke tehničke ekološke, ekonomske, etičke i socijalne standarde koji su već definisani u projektu. Ti kriterijumi moraju da se poštuju i pri izvođenju radova i mi to pratimo kada radimo evaluacije. Namera nam je da obezbedimo dugoročnu vrednost naših investicija koje treba da doprinesu boljem životu građana.

Na velikom broju projekata imamo izvođače iz Srbije, što je, recimo, slučaj sa Naučnotehnološkim parkom u Nišu ili Palatom pravde u Beogradu. Što se tiče povećanja cene, ona je često rezultat loših projekata od pre nekoliko godina ili pak dodatnih nepredviđenih radova. Mi te procese samo nadgledamo, dok su naši partneri odgovorni za njihovu realizaciju.

Zašto se u Srbiji infrastrukturni projekti realizuju sporije, šta ste uočili, zašto stalno kasne?

Na tom planu ipak ima pomaka u odnosu na raniji period, pre svega zbog stečenog iskustva, ali i veliki prostor da se procesi još više unaprede. To bi dovelo do uspešnije i brže realizacije projekata i otvorilo prostor za nove investicije. Kao banka EU, uveli smo visoke standarde u izradi projektne dokumentacije i monitoringu tokom realizacije, jer na taj način mnogi problemi mogu da se preduprede. Na svim tim procedurama treba i dalje raditi i unapređivati ih kako ne bi dolazilo do nepredviđenih okolnosti na samom terenu koje mogu prolongirati realizaciju i po nekoliko meseci ili pak godina.

Angažovani ste i na pruzi Beograd–Priština, koja je takođe kao i pomenuti Auto-put mira deo Vašingtonskog sporazuma. Šta je do sada urađeno, koliko je novca uloženo i da li ste spremni da sarađujete sa američkim DFC-om na tom projektu?

Ovaj projekat je tek u razvojnoj fazi i videćemo ko će učestvovati u njegovom finansiranju. Ono što već finansiramo jeste obnova železničke mreže na Kosovu na ruti 10, za koju je potpisan zajam od 42 miliona evra, kao 40 miliona donacije od Evropske komisije. Kao i do sada, spremni smo da sarađujemo sa svim finansijerima koji se prilagode standardima i praksama Evropske unije. Oni su garancije ekološke i ekonomske održivosti projekta, a zemlje u regionu imaju interes da njih primene jer su u procesu integracija ka EU.

Da li kao predstavnik kreditne banke EU, dolazak američkog DFC-a u Srbiju vidite kao direktnu konkurenciju koja bi eventualno mogla da vam preuzme poslove u regionu?

Smatramo da će Srbiji i regionu biti potrebna velika pomoć kako bi se oporavili od posledica krize i nastavili na putu ekonomskog progresa i regionalnih integracija. Svaka inicijativa i podrška u tom pravcu predstavlja šansu za region da se brže oporavi i pozicionira u okviru novih evropskih i svetskih ekonomskih tokova.

Evropska investiciona banka je već 40 godina u ovom regionu i među prvima je pomagala izgradnju putne i železničke infrastrukture, obnovu i izgradnju škola, bolnica i sanitarne mreže. Samo tokom protekle decenije uložili smo više od osam milijardi evra u region i pomogli poboljšanju privatnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora. Izgrađene su stotine kilometara modernih puteva širom regiona koji su poboljšali razmenu robe i bezbednost saobraćaja. Zahvaljujući podršci malim i srednjim preduzećima, održano je oko pola miliona radnih mesta u regionu. Bili smo i ostali veran partner koji je pružao podršku kad je bila najneophodnija – i nakon prirodnih katastrofa, vremenskih nepogoda i ekonomskih kriza, pa i tokom ove nezapamćene pandemije.

Poslednjih dana je moglo da se čuje da će način na koji su srpski zvaničnici predstavili američke partnere sigurno biti zabeležen u EU, imajući u vidu da evropske finansijske institucije do sada nisu imale takvu medijsku promociju. Da li delite takvo mišljenje da ste medijski bili zapostavljeni? Kako EU gleda na dolazak DFC-a u Srbiju?

Smatram da svi treba da budemo zastupljeni u skladu sa svojim radom i uticajem koji imamo na ovom području. Kao i do sada, Evropska unija i njene institucije će nastaviti da ulažu u ovaj region i pomažu mu da razvija svoju putnu, zdravstvenu, energetsku i digitalnu mrežu. U tu svrhu, iznos bespovratne pomoći u Srbiji iznosi preko 200 miliona evra godišnje. Važno je da se o tome priča i da ljudi to znaju.

Ostale razvojne ili bilateralne institucije često ne pružaju donacije, a imaju uslove kreditiranja znatno lošije od naših. U poslednjih nekoliko godina skoro svaki naš kredit je bio uvezan sa donacijama za pripremu i za realizaciju projekta. Naš cilj da se zemlje zapadnog Balkana što bolje povežu na svim poljima i zajednički pridruže tržištu EU, što jeste i u njihovom interesu i predstavlja i cilj Evropske unije.

Sem Fabrici, šef delegacije EU u Beogradu, pre nekoliko dana je izjavio da je Srbija od 2007. od poreskih obveznika EU dobila 4,17 milijardi evra bespovratnog novca. Znamo da se grantovi EU u mnogim slučajevima, naročito u infrastrukturi, kombinuju sa povoljnim zajmovima EIB-a. Da li su vaši kreditni uslovi za Srbiju isti kao i za zemlje EU? Kolike su kamate, grejs-period i period otplate kredita i da li neko u tom pogledu može da vam konkuriše?

Sve naše analize pokazuju da su zajmovi EIB-a najpovoljniji na tržištu. Specifični uslovi zavise od namene zajma i zajmoprimca, ali kamatna stopa ide od oko 0,8 do 1,2 odsto, dok su rokovi dospeća i do 30 godina. Finansiranje malih i srednjih preduzeća je još povoljnije od toga, a rokovi su oko 12 godina. Kada radimo sa državom nema ni zateznih kamata, ni penala na nepovučena sredstva, niti troškova obrade kredita. Znači, apsolutno nema nikakvih dodatnih troškova. Mislimo da smo jedini na tržištu koji daju takve uslove. Gotovo svi zajmovi EIB-a kombinuju se sa tehničkom pomoći oko izrade i realizacije projekata, kao i donacijama EU koje su zaista značajne. Priprema radi, za projekat povećanja plovnosti Save i Dunava uz naš zajam od 100 miliona evra obezbeđena je donacija od 14,1 milion evra.

U sektoru finansiranja malih i srednjih preduzeća DFC će vam takođe biti konkurencija. Koliko ste do sada uložili novca, pod kojim uslovima ste pomagali mali biznis u Srbiji?

U sektor malih i srednjih preduzeća uložili smo u protekloj deceniji preko 1,8 milijardi evra u Srbiji, čime je podržano 11.000 kompanija i preko 320.000 radnih mesta. Ta sredstva su plasirana po najpovoljnijim uslovima kroz kreditne linije komercijalnih banaka ili preko Narodne banke Srbije, koji su posrednici između nas i preduzeća. Na taj način pomažemo i privrednicima i bankama, jer dajemo garancije i preuzimamo rizik za investiranje rizičnijih klijenata, poput mikrokompanija, seoskih gazdinstava ili startapova. U proteklih nekoliko meseci potpisali smo garancijski ugovor sa Oportuniti bankom za finansiranje malih preduzeća iz ruralnih područja, kao i inovativni zajam sa Unikredit bankom u iznosu od 30 miliona evra. Pristup ovom kreditu imaće kompanije koje se obavežu da će dugoročno zaposliti mlade, žene i osobe iz ranjivijih socijalnih grupa. Na osnovu rezultata koje postignu, dobiće dodatni finansijski podsticaj.

Komentari2
7ca16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vagar
Evropske finansijske institucije daju povoljne kredite,ali i značajne donacije ili grantove ,a u donacijama su daleko ispred raznorazne bogate "braće" i prijatelja iz sveta.Zato mi nije jasno zašto se toliko slavi i diže u nebesa dolazak DFC ,kad se samo radi o zajmovima i kreditima za projekte koji za nas nisu "top"prioriteti.
ivan seljak
evropska bank ne finansira , ona daje kredite . finansiraju građani srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja