nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 08:10 Aleksandar Apostolovski

Peti oktobar – uspon i pad jedne revolucije

(Фото ЕПА/Срђан Суки)

Jedan od najbližih ljudi Slobodana Miloševića ušao je panično u crni „mercedes”, dok se dim nadvijao nad Skupštinom i državnom televizijom. Zapalio je tompus na zadnjem sedištu, ali to nije bio početak večernjeg hedonizma, kao ranijih godina, kada je odlazio kod Slobodana Miloševića i Mire Marković.

Dve godine ranije, istom brzinom, ali u potpuno drugačijim okolnostima, držao je bocu „čivasa” u krilu, kao da ljulja bebu, pošto su ga Sloba i Ričard Holbruk pozvali da donese još jednu bocu. Tada je od njih trojice samo Ričard Holbruk, dok su nazdravljali, znao da je to poslednja partija pokera koju će odigrati. Kako kartaška, tako i diplomatska.

U predvečerje 5. oktobra 2000. godine putnik na zadnjem sedištu znao je, kao jedan od nekadašnjih gospodara srpskih sudbina, da više ne gospodari ni svojom sopstvenom. Utrčao je u kabinet ministra policije Vlajka Stojiljkovića, ne shvatajući zašto policija ne interveniše. Nekadašnji požarevački policajac, uoči izbora 24. septembra, na dedinjskom dvoru uperio je pištolj u glavu jednom od viđenijih Slobinih ljudi koji se usudio da tiho pita – „Kakva nam je opcija ako izgubimo izbore?”


(Foto EPA/Saša Stanković)

„Ta opcija ne postoji”, viknuo je Vlajko. U sumrak, dve nedelje kasnije, pištolj je bio uperen u njegovu glavu. Dvojica policijskih generala nisu se obazirala na to što im je stigao poznati gost. Specijalni telefon, veza sa Slobodanom Miloševićem, zvonio je bez prestanka, ali Vlajko nije podizao slušalicu.

I tadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković stavio je vatu u uši. Nekoliko meseci ranije generali policije već su stupili u kontakt s liderima DOS-a i dobili čvrsta obećanja da će biti pošteđeni kako u revolucionarnom prevratu, tako i posle njega. Dva pištolja bila su uperena u slepoočnice Vlajka Stojiljkovića.

Nepune dve godine kasnije, do tada ismevan kao omiljena, stara igračka vladajućeg para koji je politički izgoreo u dimu 5. oktobra, 11. aprila 2002. godine, pucao je sebi u glavu pištoljem na stepenicama ispred parlamenta.

Policijski general koji je prešao na stranu DOS-a, završio je u Hagu. Čovek na zadnjem sedištu „mercedesa” volšebno je nestao, kako iz kabineta MUP-a, tako i iz javnosti, da bi mi, pre nekoliko godina, pušeći tompus, ovoga puta kao čovek-senka, namignuo i poverio mi kako je menjajući agregatna stanja, nevidljiv a svuda prisutan, zadržao uticaj, kapital i slobodu.


(Foto EPA)

U pravu je. Obećanja lidera DOS-a da će Srbija postati demokratska zemlja u Evropskoj uniji, s milijardama dolara koji čekaju na granici i čekaju da uđu, čim Sloba izađe, pretvorili su se u farsičnu politiku u kojoj je samo jedna činjenica konstanta. Očekivanja građana su izneverena, a propovednička bajka pretvorila se u tipično srpsku, bez hepi enda: živećemo nesrećno, do kraja života!

Miloševiću je istekao rok trajanja onoga trenutka kada posle Dejtona nije shvatio da je bolje da se povuče sam, nego da ga povuku svi ostali. Pogrešna je teza da su ga srušili stranci.

Hipnotisani, siromašni, pod sankcijama, gledajući kako se vrši prvobitna akumulacija kapitala, tako što se njihove ušteđevine pretvaraju u imovinu novorođene vrste zvane „tajkun” i pod vlašću muškarca koji je upravljao svima, osim svojom ženom, čekali su na ozbiljnu i kredibilnu opoziciju, sposobnu da zaustavi sveopšte poniranje. Ali, opozicioni lideri su jedni druge mrzeli mnogo više nego Slobu. Nisu li uostalom, gotovo svi sedeli na njegovom kanabetu.

Sloba nije shvatao da se igrajući s njima zapravo preigrao, a takva iluzija o svemoći i apsolutnoj kontroli Državne bezbednosti, tokovima novca i medijima, ne može trajati večno. Odnosno, dok Amerikanci ne kažu da ne traje večno. Tako i bi. Njegova smena je postala čista tehnologija, samo se birao način: hoće li pasti na izborima, na ulici ili prirodnim načinom odumiranja.


(Foto EPA)

Ali, to je bio izuzetno težak posao da bi ga isključivo izvele domaće poslovođe! Bio im je potreban strani investitor! Odlazeći u Ameriku, učestvuju na kastingu za budućeg lidera koji će stati Miloševiću na izbornu crtu.

Zoran Đinđić bio je menadžer sklopljene ekipe, ali je bio svestan da on lično nema šansi, te je u Vašingtonu izabran onaj koji nije otputovao. Zove se Vojislav Koštunica. Neosporni demokrata, ali i patriota, bio je popularniji od svih ostalih lidera DOS-a zajedno, dok je Đinđić vešto isturao ispred sebe Mila Đukanovića, Milana Panića, deda Avrama, Vuka Draškovića, istovremeno ih trošeći.

Ali kako svakoj revoluciji nedostaje demokratska mladost, trebalo je stvoriti, ali ne takve da predstavljaju dekor koji će omađijati tradicionalne Slobine birače, penzionere i siromašniji sloj na granici između predgrađa velikih gradova i sela, tamo gde se završavaju soliteri i niču kukuruzi – jer, pobogu, ko ne voli svoju decu – već operativce koji će strategijom nenasilnog otpora, mešavinom duhovitih performansa i rada na terenu, stvoriti iluziju o sveopštem buntu.

Tako je stvoren Otpor, skojevci DOS-a, pod vođstvom Srđe Popovića. Čak je i „Njujork tajms” primetio da neobično liči na Lenjina. I Dobrica Ćosić im je dao podršku, čak se i učlanio, te je takav, slepljeni DOS sa neobičnom harizmom Koštunice – suviše uštogljen, obrazovan i usporen – postao snaga koja privlači Slobine ljude. Ne zato što su se iznenada zaljubili u Voju i Zorana, već zato što su u njima videli vlasnike Nojeve barke u kojoj će naći slobodno mesto posle velikog potopa.


(Foto EPA/S. Pikula)

Amerikanci odmah u Budimpeštu šalju Vilijama Montgomerija, diplomatu za specijalne operacije, vijetnamskog veterana, koji je već ranije razveo Bugare od komunizma, a Hrvate od Tuđmana. Monti, naravno, deli instrukcije, novac i satelitske telefone liderima DOS-a, s tim da je Velja Ilić u početku razmišljao zašto mu Amerikanac daje telefaks.

Međutim, dve političke škole, a rekao bih i dve nepomirene sujete, koje znaju da srpski presto nikada nije bio dvosed, ulaze u žestoki srpsko-srpski sukob. Koštunica ne želi veliku čistku i revanšizam, ne smenjuje odmah prvog debeovca Radeta Markovića i generala Pavkovića, tako je obećao, dok Đinđić preuzima sve poluge izvršne vlasti, dakle realnu moć. Tako se stvara antagonizam dvojice ključnih postoktobarskih lidera i njihovih kabineta, koji optužuju jedni druge za međusobno prisluškivanje, dok se ostali lideri priključuju jednom ili drugom, DSS-u ili DS-u, Koštunici ili Đinđiću.

Najavljena oaza demokratije pretvara se u novi poligon za političke obračune, dokazavši teoriju da svaka revolucija na kraju jede svoju decu. Zoran Đinđić je ubijen u atentatu, a Koštunici je, tokom dva premijerska mandata, otišla Crna Gora, a potom i Kosovo. Potpuno se povukao iz javnosti i pre će osedeti, nego što će dati bilo kome intervju.

Prethodno su obavili posao. Milošević i njegovi najbliži saradnici isporučeni su Hagu, ratni generali su posmenjivani, a mnogi su takođe dobili hašku prekomandu. Otpor je, pretvoren u Kanvas, položivši diplomski rad u prvoj obojenoj revoluciji u svetu, postao jedan od najboljih intelektualnih brendova u Srba, izvozeći svoj nou-hau u Ukrajinu, Gruziju, Siriju, stigavši čak do Maldiva.

Slobini tajkuni postali su još bogatiji, Srbi sve siromašniji, a SPS je, provevši manje od tri godine u ilegali, s novim liderom Ivicom Dačićem, pokazao da su svi drugi sve vreme ostali pomalo socijalisti. Podrškom manjinskoj Koštuničinoj vladi najpre su u tišini ušli u vlast, a potom su postali peti element svih ostalih vlada i vlasti, do dana današnjeg. Demokratska stranka, prvi put posle devedesete godine, nestala je sa skenera istraživanja javnog mnjenja, a još se deli.

Komentari76
0ebe9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikanor
Samo da razjasnim. Nismo mi glasali ZA "dos" nego PROTIV S. Miloševića i njegove bande, i njegove supruge. Nismo mi glasači imali nikakvih iluzija "da će biti bolje", nego nam se režim smučio jer je bio neuspešan i gubitnički. Znali smo mi da deviza opozicije nije bila "Sjaši Kurta da uzjaše Murta," nego "Pomeri se malo Kurta da sedne i Murta!"
bane
Naslov je pogresan i trebao bi daglasi,,peti oktobar ,uspon i promasaj jedne revolucije",mislim da bi to odgovaralo dogadjaju.
@Slavko Izvinjenje zbog
očiglednih grešaka u kucanju i takvog "izletanja prebrzih i emocijom neiskonkontrolisanih prstiju " a sa viškom slova kod skrćenica kao što su DZ S i CG , SSSR ... Ako se na KIM (u SRJ i u RS ) odnosi Rezolucija UN - 1244 i ako modelom lakšeg razdruživanja rastavljanjem na sastavne konstituente DZ S i CG- u CG krenu putem vraćanja "hiljadugodišnjoj sebi "(? )tada nema ni SRJ ni DZ ali ima odvajanja i KIM iz RS , Tu je" ugaoni kamen"i te secesije .
natalija
I DOS i otporaši i obični građani (dekor 5 oktobra) smo prevareni, svi smo mi radili (a da toga nismo bili svesni) na tome da SISTEM PREŽIVI, kako? Delu Slobine vlasti (izuzev pretorijanske garde) je bilo jasno da je Sloba sve doveo u stanje otpada i rđe i da smo BANKROT (plate 35 e, penzije 15 e) da će raditi motka.potpuni slom.bezakonje.da im je izlaz da Slobu predaju Hagu (Miru u Moskvu) vrate Srbiju u UN, sve monetarne banke, da idu šatro ka EU. Tako i bi, pare stižu oni i dalje na vlasti.
deda demencije
O 5. oktobru sve je rečeno, tom datumu posvećenom, himnom "Govedina" Beogradskog sindikata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja