četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 10:54 Slobodan Bubnjević
NAUKA KROZ PRIČE

Koliko je ljudi do sada živelo na planeti

Najpoznatija procena organizacije Populejšen referens biro (PRB) iz Vašingtona u SAD jeste da je na Zemlji živelo 108.470.690.115 ljudi
(Фото Ансплеш)

Našu planetu danas naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste homo sapijensa nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja više od sedam odsto svih ljudi koji su ikada živeli.

Procenjuje se, naime, da je od prvih pripadnika naše vrste, pre 50.000 godina, pa sve do 2018. godine na planeti Zemlji ukupno živelo oko 108,8 milijardi ljudi. To znači da je svaki četrnaesti čovek koji je ikada postojao danas živ.

Međutim, kako se došlo do ove procene?

Brojnost ljudi očigledno ubrzano raste, ali se brzina demografskog rasta menjala sa epohama – sa klimom, epidemijama, ratovima – pouzdani podaci o tome nisu poznati, tako da se ovakav zadatak ne može nedvosmisleno rešiti. No, procena o broju ljudi koji su ikada živeli se ipak može napraviti, ali uz dve prethodne pretpostavke – koliko dugo naša vrsta postoji i kolika je prosečna veličina ljudske populacije bila u kom periodu. Na osnovu toga, uz malo računa, dobija se da je na Zemlji živelo 108.470.690.115 ljudi.

Ovu, najpoznatiju procenu ove vrste napravila je organizacija Populejšen referens biro (PRB) iz Vašingtona u SAD, uz ogradu da je takva procena „pola nauka, a pola umetnost”. PRB je prvi sličan proračun napravio još 1995. godine, da bi, usled velikog interesovanja, procenu unapredili prvo 2002, a potom i 2011. godine.

Prva pretpostavka je u vezi sa tim koliko dugo postoji homo sapijens. Na osnovu dostupnih paleontoloških i genetičkih nalaza, PRB je računao sa tim da naša vrsta postoji od pre 50.000 godina. To ne znači da ljudi možda nisu postojali i ranije, ali sudeći prema svim hipotezama, nema sumnje da nisu nastali kasnije.

Preci čoveka, različite vrste roda Homo postoje već nekoliko miliona godina, neke su živele i uporedo sa ljudima, a neki noviji nalazi prvih ljudi su datirani i na pre 150.000 godina. No, brojnost prvih ljudi je tako mala da zapravo ta razlika u odnosu na pre 50.000 godina ne utiče značajno na ukupni rezultat.

Istorijski i arheološki nalazi ukazuju na to da se oko 8.000 godina pre nove ere, sa početkom poljoprivredne revolucije, pripitomljavanja prvih žitarica i životinja, ljudska populacija razmnožila i da je na planeti živelo oko 5 miliona ljudi. Smatra se da je u ovoj epohi smrtnost novorođenčadi bila 500 na 1.000 rođenih, zbog čega je populacija rasla vidno brže, ali i dalje izuzetno sporo.

Na početku naše ere, u zenitu Rimske imperije, na svetu je najverovatnije živelo oko 300 miliona ljudi (oko 45 miliona u samom Rimskom carstvu), dok je oko 1650. godine, uoči novog veka, na svetu bilo ne mnogo više od 500 miliona ljudi, a tako mali priraštaj je posledica strašnih epidemija tokom srednjeg veka. No, sa razvojem medicine, uslova života i tehnologijom, ljudska brojnost ubrzano raste.

Broj ljudi će tako stići do prve milijarde sredinom 19. veka, usred industrijske revolucije, a vek i po kasnije i do svih sedam milijardi ljudi. Uz pretpostavku da je broj rođenih na 1.000 ljudi stupnjevito opadao sa svim ovim epohama i još malo statistike, izračunava se da je na svetu ukupno živelo 108,8 milijardi ljudi.

Ako se malo zamislite nad ovim gigantskim brojem, možda osetite koliko je samo ljudskih stvorenja prešlo onaj isti put od rođenja, prvih dodira, reči, pokreta do saznanja o svetu, životnih ljubavi, poraza i pobeda, bola i sreće. I na kraju, neizbežno, smrti.

Komеntari18
2ec1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Питање је колико је та рачуница тачна ако се узму у обзир ишчезле и нама непознате цивилизације, собзиром на старост наше планете могло их је бити много.
Божа
Било би пожељно будистичко објашњење реинкарнације на ту тему.
Svemir Mirkovic
Ljudi se se naglo poceli razmnozavati i za svoje potrebe zauzimati ogromne prostore gradnjom stambenih objekata i industrijskih postrojenja . Sa tih prostora se eliminisu zivotinje i biljke bez kojih nema opstanka posto ljudi moraju da zivi sa nijma u simbiozi radi prehrane bez koje nema zivota. Tu je i atmosfera koja je sve vise i vise zagadjena . Covek od pre 2 godine unistava vise biljnog sveta nego sto ga on i priroda obnavljaju i tako je poceo da zivi na kredit a "Bog "to nevoli .
Миодраг Стојковић
Ово је фасцинантно , као и сам живот и све што га окружује. А једно ме посебно интригира а то је нагли развој технике и нагли пад уметности. Иначе међуљудски односи су константни , уз мали успон поштовања човека над човеком. Квантитет није баш мерило квалитета.
Zorka Papadopolos
Ovo je nas najveci problem, protiv cega, recimo UN nista ne preduzima. Kako se u krajevima sa izuzetnim siromastvom ljudi razmnozavaju iz cistog ocaja, trebalo bi uvesti ekonomski podsticaj da se sa radjanjem uspori. Recimo, besplatno zdravstveno osiguranju za jedno dete, sa drugim ili trecim detetom se gubi osiguranje za sve. Naravno, neko mora da izracuna da li je predlog, ili slican izvodljiv. Zasta su placeni ti UN cinovnici?
Саша Микић
Имали су нацисти слично виђење: ''Само надљуди имају право на размножавање, а остали не.''. Богате земље полако изумиру, јер им се наталитет смањује, а сиромашне су сиромашније НЕ зато што их има више, него зато што богати желе њихова природна богатства да би били још богатији и уместо да им помогну у развоју они им продају оружје да би ови ''разрешили давнашње међуплеменске (међунационалне) размирице'', које су иначе богати својевремено потпалили да би њима лакше владали.
Goja
Tacno tako i da dodam da je ce se broj stanovnika duplirati sve cesce (sada se mislim udvostrucava svakih 40-50 godina) sto ce dovesti do jos vecih zahteva za razvoj prehrambene industrije koja je uz industrijalizaciju poljoprivrede glavni zagadjivac planete.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja