ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 22:15 Borka Golubović-Trebješanin

Čekajući Bitef

Knjiga Vere Konjović bavi se dešavanjima i ljudima koji su Bitef učinili posebnim i svetski relevantnim događajem
Из представе „Хамлет” (Фото: КПГТ), Љубов Орлова (Фото: Архива Битефа)

„Čekajući Bitef” naziv je knjige Vere Konjović koja predstavlja vredno svedočanstvo o nastanku i trajanju svetskog teatra u Beogradu. Delo je nedavno, na Bitef- Prologu, predstavljeno na otvorenoj sceni na Skveru Mire Trailović. Osmišljena kao trijumfalni oproštaj od značajnog segmenta Bitef festivala – Bitefa na filmu, u kojem je autorka neposredno i vrlo predano učestvovala kao umetnički kreator, često i kao realizator programa, knjiga „Čekajući Bitef”  bavi se dešavanjima i ljudima koji su Bitef učinili posebnim i svetski relevantnim događajem..

– Godine 1976. slavili smo deset uzbudljivih godina Bitefa. Taj Bitef bio je slavljenički i po broju i po kvalitetu priloga, i po značaju i glasovitosti njegovih učesnika. A bio je i Teatar nacija. Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu to nije bilo dovoljno, razmislili su i dosetili se da bi pogodan prilog proslavi bili i filmovi povezani sa teatrom. Radila sam na filmu, u Festu na realizaciji programa, muvala se po pozorištima, prevodila slovenačke predstave na Bitefu, prijateljevala s Mirom i Jovanom, te sam, verovatno, za njih bila prirodni izbor za realizaciju te ideje. Uspeh programa bio je neočekivan, pa je odlučeno da Bitef na filmu postane stalna prateća manifestacija. Trajala je četrdeset godina – priča Vera Konjović.

Trudeći se da ništa ne izostavi i da ne zaboravi nikoga ko je u Beograd povodom festivala stigao i boravio, Vera Konjović oživela je svet čije stvaralaštvo i posebnosti polako blede u sećanjima onih koji su u tom ceremonijalu učestvovali, a mlađim generacijama deluje poput stare skaske. Tu su dragoceni podaci, zapisi, anegdote.

Za film „Cirkus” Grigorija Aleksandrova sa njegovom ženom Ljubov Orlovom, beleži Vera Konjović,  u glavnoj ulozi vezane su tri neobične priče.

„Zanimljiv podatak na koji sam naišla je druga priča. Početkom sedamdesetih se Josip Broz Tito tokom jednog od sastanaka sa Leonidom Brežnjevim požalio da brodogradilišta u Jugoslaviji nemaju dovoljno porudžbina. Ugroženo je naročito ono koje nosi njegovo ime. Brežnjev je kolegi bratski pritekao u pomoć: naručio je osam kruzera s pojačanim trupom za plovidbu po artičkim i antarktičkim vodama. U Titovom brodogradilištu u Kraljevici je 1976. porinut u more brod „Ljubov Orlova”. Prodavan i preprodavan plovio je morima do 2010. kada je zbog dugova zaplenjen u Kanadi. Dug nije isplaćen, pa je 2013. zakačen za tegljač krenuo na reciklažu u Dominikansku Republiku. Nije mu bilo suđeno da ga seku na delove, otkačio se prepušten  neizvesnoj sudbini avetinjskog broda. Na njemu se alarm za opasnost uključio poslednji put oktobra 2013. Od tada ga ni videli ni čuli nisu. Pretpostavlja se da se samosahranio u dubinama mora negde između Irske i Islanda”, beleži naša sagovornica.

Veliko uzbuđenje, priseća se Vera Konjović,  vladalo je pred početak rada na Beketovom „Čekajući Godoa” kojeg je režirao sam autor u berlinskom Šiler teatru.

– Za vreme proba asistent režije Valter Azmus beležio je autorove primedbe. Od toga je načinio dragoceni dnevnik. Na prvoj probi Beket je rekao: „Estragon je na zemlji i pripada kamenu. Vladimir je lak i orijentisan ka nebu on pripada drvetu”, a za Lakijev monolog: „Tema monologa je da pod nezainteresovanim nebom na jednoj nemogućoj

zemlji čovek postaje još manji.” Beketa smo čekali, ali ga nažalost nismo dočekali. Javio se pismom i željom za uspeh smotre. Njegovi glumci pričali su anegdote o njemu. Tvrdili su da Beket nikad ne otkazuje probe. Ako neko ne dođe igra njegovu ulogu – i to na nemačkom jeziku – priča autorka knjige „Čekajući Bitef”.

 Vera Konjović ispričala je i sećanje sa rada na Šekspirovom „Hamletu” u režiji Ljubiše Ristić.

– Nažalost, za nesačuvanog „Hamleta” vezan je jedan moj nemio doživljaj. Tri dana posle otvaranja festivala, 18. septembra 1980. vraćala sam se taksijem iz Zemuna sa islandske predstave „Kratki predah”. Pri izlazu iz Zemuna zastoj. Pred nama dvoje-troje kola a ispred njih automobilska nesreća. Stiže policija, ambulantna kola čekamo ne dugo. Taksista okreće i spetljava se iz sve veće gužve. Sledećeg dana saznajem da je u tim kolima bila Merima Isaković: Ristićeva Ofelija.

Iza Vere Konjović je bogata, duga karijera. Mnogo toga pamti i beleži, pa tako i podatak da je detinjstvo provela u Kranju, na Jezerskoj cesti 22, u ulici koja je vodila do zamka Brdo, koji je rođaka njene bake 1935. prodala knezu Pavlu...

Komentari0
addc3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja