Hrvatskim građanima pandemija koronavirusa je znatno produbila finansijske i egzistencijalne probleme, tzv. krpljenje kraja sa krajem je gotovo najviše na nivou EU, vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situiacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU, pokazalo je istraživanje Evrofonda koje prenosi Institut za javne finansije (IJF).

IJF je objavio novi Aktuelni osvrt „Uticaj koronavirusa na život i rad građana u Evropskoj uniji” u kojem Predrag Bejaković analizira Izveštaj Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova iz Dablina – Evrofond, koje se temelji na e-anketiranju sprovedenom u aprilu i julu 2020. godine.

Od aprila do jula 2020. godine, uprkos blagom poboljšanju situacije u pogledu radnog vremena i sigurnosti posla, došlo je i do vrlo nepovoljnog kumulativnog socijalnog i ekonomskog uticaja pandemije koronavirusa na živote građana, naročito žena i mladih, pokazalo je istraživanje.  

Na nivou cele EU najvažniji zaključak je da su zbog vrlo negativnog uticaja koronavirusa snažno povećane međugeneracijske i rodne nejednakosti, ističe Bejaković.

„Prema izveštaju Evrofonda građani Hrvatske navode znatne finansijske i egzistencijalne probleme (tzv. krpljenje kraja sa krajem koje je gotovo najviše na nivou EU), vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU”, naglašava Bejaković.

U istraživanju Evrofonda, koje je sprovedeno u dva kruga – prvi u aprilu, kada je većina država članica EU bila u karantinu, i drugi u julu kada su se društva i ekonomije počela polako da se otvaraju, ukupno je učestvovali 87.477 ispitanika iz cele EU i ono je omogućilo saznanja o trendovima tokom krize.

„Izveštaj je između ostalog pokazao da je na tržištu rada zbog nezaposlenosti pogoršan položaj mladih u dobi od 18 do 34 godine. Dalje, tokom pandemije od aprila do juna žene su češće od muškaraca ostajale bez posla, a kod onih koje su ostale zaposlene dodatno je narušena usklađenost poslovnog i privatnog života. Koronavirus je najnepovoljnije uticao na žene u dobi od 18 do 34 godine jer su upravo one najčešće gubile posao. Sa druge strane, najmanju verovatnoću da će izgubiti posao imali su muškarci u dobi od 35 do 49 godina”, pokazalo je istraživanje.

Strah od gubitka posla bio je najizraženiji u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanji u Danskoj, Austriji i Mađarskoj.

„U Hrvatskoj je osam odsto ispitanika u tom razdoblju izgubilo posao, što je prosek EU. Verovatnoća da će u sledeća tri meseca izgubiti posao bila je 19 odsto u aprilu i 11 u julu, odnosno u oba meseca bila je nešto iznad proseka EU (15 odsto u aprilu i 10 odsto u julu), ali ipak znatno niža nego u Bugarskoj, Malti, Grčkoj i Portugaliji”, prenosi IJF.

Što se tiče procene vlastite finansijske situacije u sledeća tri meseca, istraživanje je pokazalo da je u aprilu pogoršanje očekivalo gotovo 40 odsto, a u julu četvrtina ispitanika. Najmanji strah od pogoršanja zabeležen je u Danskoj i Luksemburgu, a najveći u Hrvatskoj i Grčkoj.

U aprilu je 47 odsto ispitanika na nivou EU izjavilo kako je njihovo domaćinstvo imalo finansijskih poteškoća u sastavljanju kraja sa krajem, a u julu 44 odsto. U julu je, pak, Hrvatska bila zemlja EU u kojoj se najčešće izveštavalo o velikim poteškoćama pri sastavljanju kraja sa krajem (23 odsto) i samo je 9 odsto ispitanika u Hrvatskoj, očekivalo da će se njihova finansijska situacija u sledeća tri meseca poboljšati, prenosi IJF.

„Hrvatski građani su imali najniži nivo optimizma u pogledu svoje finansijske budućnosti”, ističe Bejaković iz IJF-a i podseća kako politikolozi veruju kako poverenje u nacionalnu vladu u značajnoj meri određuje do koje mere društva mogu uspešno odgovoriti na koronakrizu.

„Ispitanici iz Hrvatske, uz one iz Poljske, imaju najmanje poverenja u nacionalnu vladu. Najniži nivo poverenja u EU opet imaju ispitanici u Hrvatskoj (zatim u Grčkoj), naglašava Bejaković.

Građani, ne samo u Hrvatskoj, često nisu dovoljno dobro upoznati sa svime što se ostvaruje na nacionalnom i evropskom nivou, pa je važno usvojiti jasnu komunikacijsku strategiju, ali i nadalje podsticati evropsku solidarnost. Time bi se verovatno i u Hrvatskoj moglo povećati poverenje u vladu na nacionalnom i nivou EU, koje je zasad vrlo nisko, zaključuje Bejaković.