nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 15:22

Hrvatima korona produbila finansijske probleme, slabo veruju vladi i EU

(Фото ЕПА-ЕФЕ/ANTONIO BAT)

Hrvatskim građanima pandemija koronavirusa je znatno produbila finansijske i egzistencijalne probleme, tzv. krpljenje kraja sa krajem je gotovo najviše na nivou EU, vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situiacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU, pokazalo je istraživanje Evrofonda koje prenosi Institut za javne finansije (IJF).

IJF je objavio novi Aktuelni osvrt „Uticaj koronavirusa na život i rad građana u Evropskoj uniji” u kojem Predrag Bejaković analizira Izveštaj Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova iz Dablina – Evrofond, koje se temelji na e-anketiranju sprovedenom u aprilu i julu 2020. godine.

Od aprila do jula 2020. godine, uprkos blagom poboljšanju situacije u pogledu radnog vremena i sigurnosti posla, došlo je i do vrlo nepovoljnog kumulativnog socijalnog i ekonomskog uticaja pandemije koronavirusa na živote građana, naročito žena i mladih, pokazalo je istraživanje.  

Na nivou cele EU najvažniji zaključak je da su zbog vrlo negativnog uticaja koronavirusa snažno povećane međugeneracijske i rodne nejednakosti, ističe Bejaković.

„Prema izveštaju Evrofonda građani Hrvatske navode znatne finansijske i egzistencijalne probleme (tzv. krpljenje kraja sa krajem koje je gotovo najviše na nivou EU), vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU”, naglašava Bejaković.

U istraživanju Evrofonda, koje je sprovedeno u dva kruga – prvi u aprilu, kada je većina država članica EU bila u karantinu, i drugi u julu kada su se društva i ekonomije počela polako da se otvaraju, ukupno je učestvovali 87.477 ispitanika iz cele EU i ono je omogućilo saznanja o trendovima tokom krize.

„Izveštaj je između ostalog pokazao da je na tržištu rada zbog nezaposlenosti pogoršan položaj mladih u dobi od 18 do 34 godine. Dalje, tokom pandemije od aprila do juna žene su češće od muškaraca ostajale bez posla, a kod onih koje su ostale zaposlene dodatno je narušena usklađenost poslovnog i privatnog života. Koronavirus je najnepovoljnije uticao na žene u dobi od 18 do 34 godine jer su upravo one najčešće gubile posao. Sa druge strane, najmanju verovatnoću da će izgubiti posao imali su muškarci u dobi od 35 do 49 godina”, pokazalo je istraživanje.

Strah od gubitka posla bio je najizraženiji u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanji u Danskoj, Austriji i Mađarskoj.

„U Hrvatskoj je osam odsto ispitanika u tom razdoblju izgubilo posao, što je prosek EU. Verovatnoća da će u sledeća tri meseca izgubiti posao bila je 19 odsto u aprilu i 11 u julu, odnosno u oba meseca bila je nešto iznad proseka EU (15 odsto u aprilu i 10 odsto u julu), ali ipak znatno niža nego u Bugarskoj, Malti, Grčkoj i Portugaliji”, prenosi IJF.

Što se tiče procene vlastite finansijske situacije u sledeća tri meseca, istraživanje je pokazalo da je u aprilu pogoršanje očekivalo gotovo 40 odsto, a u julu četvrtina ispitanika. Najmanji strah od pogoršanja zabeležen je u Danskoj i Luksemburgu, a najveći u Hrvatskoj i Grčkoj.

U aprilu je 47 odsto ispitanika na nivou EU izjavilo kako je njihovo domaćinstvo imalo finansijskih poteškoća u sastavljanju kraja sa krajem, a u julu 44 odsto. U julu je, pak, Hrvatska bila zemlja EU u kojoj se najčešće izveštavalo o velikim poteškoćama pri sastavljanju kraja sa krajem (23 odsto) i samo je 9 odsto ispitanika u Hrvatskoj, očekivalo da će se njihova finansijska situacija u sledeća tri meseca poboljšati, prenosi IJF.

„Hrvatski građani su imali najniži nivo optimizma u pogledu svoje finansijske budućnosti”, ističe Bejaković iz IJF-a i podseća kako politikolozi veruju kako poverenje u nacionalnu vladu u značajnoj meri određuje do koje mere društva mogu uspešno odgovoriti na koronakrizu.

„Ispitanici iz Hrvatske, uz one iz Poljske, imaju najmanje poverenja u nacionalnu vladu. Najniži nivo poverenja u EU opet imaju ispitanici u Hrvatskoj (zatim u Grčkoj), naglašava Bejaković.

Građani, ne samo u Hrvatskoj, često nisu dovoljno dobro upoznati sa svime što se ostvaruje na nacionalnom i evropskom nivou, pa je važno usvojiti jasnu komunikacijsku strategiju, ali i nadalje podsticati evropsku solidarnost. Time bi se verovatno i u Hrvatskoj moglo povećati poverenje u vladu na nacionalnom i nivou EU, koje je zasad vrlo nisko, zaključuje Bejaković.

Komentari3
19bfe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Да се вратимо на сам почетак епидемије и на сукоб Кине и САД и на то ко је кога заразио са циљем економског уништења.Изазивач епидемије је знао да ће цео свет бити економски уништен али је калкулисао да ће се он брзо опоравитиа остали неће.Дакле ,још нисмо дошли у фазу економског уништења а опоравак је тек друга фаза.
Душан
Зашто се бавимо њима?
Vladimir
Zato što uđemo li u EU i nas to čeka na prvoj krivini. EU tretira Balkan kao mesto gde izvozi svoju robu, a crpi jeftinu radnu snagu. Prvom prilikom kada zaškripi EU će teret krize prebaciti na slabe članice.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja