sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 20:00 Slavica Stuparušić
FENOMENI PRIRODE

Carstvo beloglavih supova

Klisura reke Mileševke zaštićena je 1976. godine kao Regionalni prirodni park, a izolovano nalazište omorike u dnu klisure zaštićeno je kao Strogi prirodni rezervat „Ravnište”
Тврђава Милешевац (Фотографије Вјекослав Јоксимовић)

Skrovita, vrletna klisura reke Mileševke, jedan je od dragulja planine Jadovnik na teritoriji prijepoljske opštine. Uz Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik” i Spomenika prirode „Slapovi Sopotnice”, zahvaljujući Pančićevoj omorici najstarije je zaštićeno prirodno dobro ovog kraja.

– Meštani su je uočili sedamdesetih godina prošlog veka, zato što raste na liticama do kojih je teško doći – kaže Vjekoslav Joksimović, član Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode” iz Prijepolja.

Istraživanja su potvrdila da je baš ovde najjužnije nalazište kraljice svih endema Evrope. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, klisura je zaštićena 1976. godine kao Regionalni prirodni park, a izolovano nalazište omorike u dnu klisure zaštićeno je kao Strogi prirodni rezervat „Ravnište”. Nakon 36 godina, urađena je nova studija zaštite. Rezervat je proširen i preimenovan u Specijalni rezervat prirode „Klisura reke Mileševke”, na površini od 1.244,14 hektara i poveren na upravljanje JP „Srbijašumama”.

Sastavnice reke Mileševke izviru ispod 1.734 metara visokog Katunića, najvišeg vrha Jadovnika i spajaju se kod sela Milešev Do. U mestu Sastavci dve reke Mileševka i Međanska reka sastavljene protiču kroz nepristupačni kanjon dug 24 kilometra, između planinskih masiva Zlatara i Jadovnika. Na izlazu iz kanjona kod manastira Mileševe pridružuje joj se reka Kosaćanka. Mileševka nastavlja ravnim tokom do ušća u reku Lim kod Prijepolja. Klisura, sa stranama koje se okomito spuštaju prema rečnom koritu, dostiže dubinu i do 400 metara, a na pojedinim mestima se sužava na četiri metra širok tesnac. Visinska razlika Mileševke, od izvora do ušća, iznosi 1.230 metara, što joj daje razornu snagu vode kojom sebi proseca put.

Simbol divljine je beloglavi sup koji se gnezdi u kanjonu u pećini Orlovača. Mileševska kolonija beloglavog supa ima oko 40 parova stalno nastanjenih u ovoj klisuri i to je po broju gnezedećih parova druga kolonija u Srbiji posle Uvačke, koja se nalazi u neposrednoj blizini.

Zaštita ove retke vrste orla lešinara, naše najveće ptice, od nacionalnog je i međunarodnog značaja, a od 2009. godine, kada je osnovano, i briga Udruženja „Jadovnik”. Zahvaljujući njima, beloglavi supovi, medvedi, vukovi i druge ugrožene vrste divljih životinja imaju redovan obrok u prirodi. Na hranilišta se, prema rečima Joksimovića, redovno iznose uginule životinje i klanični otpad, godišnje oko 35 tona. Za mrkog medveda iznosi se hrana biljnog porekla, najčešće kukuruz.

Udruženje je na hranilišta postavilo i video-nadzor. Do sada je kamerama zabeleženo prisustvo: beloglavog supa, surog orla, crnog lešinara, gavrana, patuljastog orla, orla mišara, više vrsta sova, mrkog medveda, čopora vukova, divlje svinje, lisice, jazavaca, divlje mačke.

U kanjonu Mileševke gnezdi se 64 vrste ptica, od kojih 38 predstavljaju strogo zaštićene vrste Srbije. Zbog svojih ukupnih ornitoloških karakteristika ovo područje je 2000. godine u Kembridžu proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica prema IBA projektu.

Biljni svet ovde buja u svoj svojoj raznolikosti. Šumski ljiljan, smičak, mačkovo uho, kaćunak, tisa samo su neke od 317 biljnih vrsta.

Od 27 biljnih zajednica, najznačajnije i najinteresantnije su mešovite šume omorike i crnjuše i crnog bora i crnog graba, šume pitomog kestena i bukve, bora, graba. Na nepristupačnim liticama dominiraju dugovečna stabla crnog bora impozantnih dimenzija i šume pitomog kestena u ataru Hisardžika.

Na području Rezervata, u dužini od desetak kilometara, nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara. Od izgrađenih objekata u kanjonu jedino postoji deonica nikad dovršenog puta  Prijepolje - Sjenica visoko iznad desne obale Mileševke. Stenoviti delovi zamišljene trase puta, koji vodi kroz tunele u kojima je sniman film „Lepa sela lepo gore”, nastavljaju se „kozjom“ stazom uklesanom u stene. Sedam kilometara duga staza vodi sve do sela Aljinovići, gde se uključuje na magistralni put Nova Varoš - Sjenica. Kroz klisuru tradicionalno prolazi i najekstremnija trasa Jadovničkog maratona, koji ovde godine nije održan zbog korone.

Sa puta koji vodi u klisuru u steni se vide pećinske isposnice u kojima su nekada tihovali monasi manastira Mileševe, predanja kažu i sam Sveti Sava. Do isposnica i Savine vode umesto strme staze napravljeno je kameno stepenište.

Na dva kilometra od rezervata je manastir Mileševa, zadužbina kralja Vladislava, podignuta početom 13. veka, koji je zajedno sa ostacima grada Mileševac, zaštićen još 1947. godine. Manastir je nadaleko poznat po čuvenoj freski – mileševskom Belom anđelu.

Komentari1
063b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Часлав М. Поповић
Предивна прича, често сам као дете боравио у том крају, тачније у предивном селу Горњи Страњани, својем родноме месту и месту где почувају моји прабабе и прадедови. Ако можете , неки следећи пут објавите текст ( и обавезно фотографије ) о предивим манстирима у долини Лима Давидовица и Куманица . Некада је тамо радила највећа школа ђака -пешака у целој Србији са око 100-ак ђака , а сада само десетак старијих лјуди, нико испод 50-е .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja