sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 05.10.2020. u 21:00 Aleksandar Bojović

Ko skriva istinu o ubistvu gardista

Увиђај у војном објекту Караш 2004. године (Фото Јелена Миловановић)

Tačno je 16 godina otkad su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović nastradali u vojnom objektu Karaš u beogradskom Topčideru, gde su bili na straži. Šesnaestu godinu zaredom porodice vojnika pale sveće i polažu vence ispred kasarne Karaš. A šta se 5. oktobra 2004. desilo u tom objektu i kako su gardisti nastradali, još se ne zna. Nije poznato ko je odgovoran za njihovu smrt.

Genaral Svetko Kovač, koji je u vreme smrti gardista bio na čelu Vojnobezbednosne agencije (VBA), kaže za „Politiku” da je pogibija dvojice gardista u Topčideru velika tragedija ne samo za njih i njihove porodice nego i za Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane.

– Zbog toga i pokojni Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević, kao i njihove porodice, zaslužuju da se ovaj slučaj reši. Nažalost, već šesnaest godina se konstatuje da to nije urađeno – kaže Kovač.

Porodice ubijenih vojnika i javnost svih ovih godina s pravom postavljaju pitanje zašto ovaj slučaj do sada nije razjašnjen. Postoje i mišljenja da neko od početka to prikriva jer, navodno, ako bi se saopštila istina, mogu nastupiti posledice.

– Ne verujem da postoji teža posledica od gubitka dva mlada života. U nekim medijima su iznošene sumnje da je neko ometao i sprečavao ovu istragu, odnosno prikrivao i štitio izvršioce. Tokom rada na ovom slučaju nismo došli do takvih podataka, što ne znači da ne treba proveriti ukoliko postoje takve indicije. Ne znam da li postoji neko ko se plaši istine i kome nije u interesu da se ona utvrdi, ali sam siguran da ne postoji niko ko bi mogao da spreči da se dođe do istine – objašnjava general Kovač.

Ako bismo pokušali da damo odgovor na pitanje šta je razlog zbog koga istraga nije napravila značajniji iskorak, verovatno taj odgovor ne bi bio potpun. Postoji nekoliko stvari koje su uticale na efikasnost istrage, koja je od početka krenula loše, kaže Kovač.

Naš sagovornik ističe da je, iako se raspolagalo malim brojem podataka, nakon smrti gardista organizovana konferencija za štampu, posle koje je stvoreno nepoverenje javnosti koje je, umesto da bude povraćeno, stalno povećavano. Jedan od razloga, kaže Kovač, jeste i činjenica da je posle nekoliko dana rada vojnih istražnih organa formirana takozvana državna komisija.

– Umesto da rade zajedno, ove dve komisije su se sukobljavale i međusobno optuživale. Na samom početku istrage su učinjeni neki propusti, zbog čega se nisu mogle otkloniti neke sumnje – kaže general.

On ističe i da je jedan od problema i činjenica da je u vezi s ovim slučajem dugo optuživan general Ratko Mladić i njegovo obezbeđenje. Oni su navodno boravili u objektu u kome su stradali gardisti, a VBA je nakon detaljnih proverava, kako kaže Kovač, izvestila tužioca i javnost da Mladić i njegovo obezbeđenje, niti bilo koje lice za kojim traga Haški tribunal, nikada nije boravio u objektu Karaš.

– Posle su se pojavili podaci o velikoj količini narkotika koji su navodno nađeni u objektu, što svakako treba proveriti, ali mislim da i to vodi istragu u pogrešnom pravcu. Verovatno je jedan od problema i činjenica da VBA nije učestvovala u prikupljanju dokaza za razjašnjavanje ovog slučaja, osim u delu koji se odnosi na lica optužena pred Haškim tribunalom. Ovo delo je označeno kao akt ubistva, za koje je nadležna Vojna policija, a ne kao teroristički akt za koji bi bila nadležna VBA – kaže Kovač.

Bez obzira na sve propuste, naš sagovornik se nada da još uvek postoji mogućnost da se ovaj slučaj razjasni.

– Obe komisije su prikupile mnogo činjenica, podataka i dokaza koje tužilaštvo može iskoristiti i uz pomoć novih veštaka, neke od tih podataka pretvoriti u dokaze – zaključuje Svetko Kovač.

Predrag Savić, advokat porodica ubijenih gardista, kaže za „Politiku” da odavno nema novih informacija niti kontakta s nadležnim tužilaštvom.

– Znamo za slučaj Saše Reljića, bivšeg oficira i svedoka, koji je u dva navrata pred nadležnim tužilaštvima izneo svoje tvrdnje o ubistvu vojnika jer su bili nezgodni svedoci prilikom šverca narkotika. Ne znamo da li je iskaz Saše Reljića ozbiljno istraživan. Ako jeste, morali bismo da saznamo da li ima istine u njegovim izjavama ili ne. Ako je lagao, morao bi da odgovara zbog krivičnog dela ometanja pravde ili lažnog prijavljivanja. Ako Reljić nije lagao, onda barem pola države zna ime čoveka koji je navodno ubio vojnike. Ta Reljićeva tvrdnja nije neozbiljna, mada je Reljićevo ime kao svedoka otkriveno na pomalo neozbiljan način, od bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je posle saslušanja u tužilaštvu rekao da su ga tužioci pitali za svedoka Sašu Reljića, kojeg je on upoznao prilikom organizacije jedne od Putinovih poseta – kaže Savić.

Advokat ističe da nema ni informaciju da li je ikada saslušan još jedan svedok koji se zove Saša Blagojević iz sela Rajinovca, koji je prema poslednjim dostupnim informacijama osuđen na 14 godina zatvora jer je 2013. godine ubio svoju taštu Todorku Dragojević.

„Blagojević je bio pripadnik Gardijske brigade u Topčideru, navodno u vreme ubistva, i tvrdio je da ima dokaze o ubistvu vojnika. U više navrata on je i pre zločina i posle zločina za koji je osuđen slao roditeljima vojnika poruke da želi da svedoči u slučaju Topčider – kaže advokat.

Naš sagovornik navodi i da je za smrt vojnika pored neposrednih izvršilaca ovog zločina, trebalo da odgovaraju i starešine u vojnom objektu Karaš i vojsci, zbog neprimenjivanja adekvatnih mera za zaštitu jedinice. Protiv njih je podneta krivična prijava, ali je ista i pored naredbe Ustavnog suda Srbije da se sprovedu efikasniji i na zakonu zasnovani krivični postupci, došlo do zastare.

– Odluka Ustavnog suda je bila prvi primer i prvi slučaj da je jedan sud u Srbiji zaštitio pravo na život, koje podrazumeva i postojanje i sprovođenje efikasne istrage. Pošto ta odluka Ustavnog suda iz 2013. godine nije ispoštovana, obratili smo se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ćutanje o ovom predmetu uzrokovano je procenom nekog od moćnika u državi Srbiji da je mnogo manja šteta da se ne otkriju i ne kazne ubice nego da se otkrije šta je bio povod ubistvu i šta se događalo u Karašu. Ne znamo da li je komisija ikada išta radila, njeno formiranje bilo je najava da se stvara politička volja da se predmet razreši – zaključuje Predrag Savić.

Božo Prelević, predsednik nezavisne komisije koja je istraživala ovaj slučaj, kaže za „Politiku” da su u proteklih 16 godina bili nezamislivi pritisci na ovu komisiju.

– Naši zaključci su potvrđeni od svetskih eksperata. Komisija je utvrdila da su gardisti ubijeni. Međutim, spoticali smo se o silu, a i danas se o tu silu spotičemo. Nezavisna komisija je rešila slučaj i konstatovala da ti ljudi nisu izvršili samoubistva nego da su ubijeni. A počinioca može da uhapsi samo policija i tužilac. A nekima pada na pamet da komisija treba da juri počinioce, što je na nivou crtanog filma. Državni organi – policija, sud i tužilaštvo – moraju da utvrde ko je počinio ubistvo gardista – izričit je Božo Prelević.

Komentari6
d6f1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko
I posle ovoga imati poverenje u vojsku?Nesrecni slucajevi su , na zalost, uvek moguci.Medjutim ovaj primer pokazuje koliko je obican covek beznacajan kada se nadje u okolnostima koje se ticu vrlo uticajnih nivoa moci.
Povremeni stanovnik grada Helsingborga
Ugled vojske je užasno poljuljan njenim ponašanjem neposredno posle tragedije. Ne možemo nikako da zaboravimo da su za jednog ubijenog gardistu objavili da je on vojnik 'druge kategorije' tj. ima izvesna mentalna ili fizička ograničenja. Dalje, primećeno je da je vojska poslala ljude u rodna mesta ovih vojnika kako bi pronašla nekakav dokaz o njihovom problematičnom ponašanju pre odsluženja vojnog roka.
d blagojevic
Moglo je to da se resi za dva dana.Nije.Mrtva usta ne odaju sta su videli,culi.Bg zatvore u roku od sata kada se neki mafijas,narkodiler digne u vazduh ili upuca.Sad znate ko je naredio njihovu smrt.Neki glavni,ili sluzba.
Vojo
Ovo je bruka i sramota naše države Srbije! Pa imaju li ti ljudi decu, da li ikada pomisle da bi se i njima ovako nešto moglo dogoditi? Kako je jadnim roditeljima koji 16 godina čekaju pravdu? Ko će nas ovakve primiti u EU?
Мирослав М.
Имају децу, немају морал, достојанство и смисао за правду. Интересантно је то мешање политичара у истражне радње. Није почело са Тадићем и неће се завршити са Вучићем.
Vladelija
Nije bitna EU, bitno je razumeti da većini naroda ovde već 16 godina ovo nije nikakav problem... kao ni brojne druge afere... to je problem. Sami sebe mrzimo izgleda, ili kažnjavamo, pa puštamo da nama upravljaju najgori.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja