utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Stariji ljudi češće obolevaju od akutne leukemije

Jonizujuće zračenje, organski rastvarači, pesticidi i prethodna primena citostatika u lečenju maligniteta mogu da oštete čovekov DNK i pokrenu nastanak opake bolesti krvi
(Фото Пиксабеј)

Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Odlikuje ih nekontrolisano umnožavanje nezrelih ćelija takozvane limfoidne ili mijeloidne loze, povećanje broja belih krvnih zrnaca u krvi i u organima i veoma brzo napredovanje. Tačan uzrok nastanka leukemija je zasada nepoznat. Neki faktori kao što su jonizujuće zračenje, organski rastvarači, pesticidi, neki virusi i prethodna primena citostatika u lečenju drugih maligniteta mogu da oštete naš nasledni materijal, odnosno DNK i pokrenu nastanak leukemije.

Dr Nada Suvajdžić Vuković (Foto: lična arhiva)
Akutne leukemije se mogu visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem

Kako ističe profesor dr Nada Suvajdžić Vuković, iz Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije, akutna mijelodna leukemija je vrsta akutne leukemije koja se uglavnom javlja kod odraslih dok je retka kod dece. Akutne leukemije se mogu manifestovati nespecifično – visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem. Leukemijske ćelije invazijom koštane srži potiskuju normalne elemente koštane srži što dovodi do anemije, infekcija i krvarenja. Kod nekih pacijenata javlja se uvećanje limfnih čvorova, jetre i slezine.

– Akutna mijelodna leukemija je retka bolest. Ona se godišnje u Srbiji dijagnostikuje kod oko 150 osoba. Učestalost ove leukemije raste sa starošću, što se objašnjava akumulacijom genskih mutacija tokom života. Prosečna starost prilikom dijagnostikovanja je 70 godina. Uz anamnezu i klinički pregled, ispitivanje podrazumeva krvnu sliku i pregled razmaza krvi. Najčešće se u krvnoj slici registruju anemija, trombocitopenija i povećan broj belih krvnih zrnaca. Ređe pacijenti mogu imati normalan ili snižen broj belih krvnih zrnaca. Pregledom razmaza krvi se registruju leukemijske ćelije. Potom se vrši analiza koštane srži koja podrazumeva citološki pregled, imunofenotipizaciju i molekularnocitogenetske pretrage – naglašava doktorka Suvajdžić Vuković.

Smernice za lečenje akutne mijelodne leukemije preporučuju genetsko testiranje radi identifikovanja mutacija gena.

– U dijagnostici akutne mijelodne leukemije rukovodimo se međunarodnim preporukama koje podrazumevaju identifikovanje genskih mutacija. Molekularno-genetske karakteristike su najvažniji prognostički faktor na osnovu kojih se akutne leukemije svrstavaju u grupu dobre, srednje ili loše prognoze. Od prognostičke grupe zavisi lečenje pacijenata – pojašnjava dr Suvajdžić Vuković i dodaje da je lečenje akutne mijelodne leukemije standardizovano i bazirano na međunarodno prihvaćenim preporukama. Osnova lečenja je hemioterapija, to jest kombinacija citostatika u trajanju od najmanje šest meseci. Cilj početnog lečenja je normalizacija krvne slike i koštane srži što nazivamo remisijom.

– Remisija se postiže kod oko 75 odsto mlađih pacijenata i oko 40-50 odsto starijih od 50 godina. Kod pacijenata u remisiji, lečenje se nastavlja „učvršćujućom” hemioterapijom da bi se smanjio rizik od povratka bolesti. Kod bolesnika sa visokorizičnom leukemijom jedini način zaustavljanja bolesti jeste transplantacija matične ćelije hematopoeze od podudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca (alogena transplantacija). Lečenje akutne leukemije zahteva posebne smeštajne uslove i intenzivnu potporu antibioticima, lekovima protiv gljivičnih infekcija i transfuzijama komponenti krvi. S obzirom na to da se radi o retkoj bolesti čije je lečenje specifično i skupo, lečenje se sprovodi u centrima u kojima u koncentrisani odgovarajući kadar i oprema – dodaje naša sagovornica.

Da li je pored hemoterapije pacijentima u Srbiji dostupno još neki vid terapije? Dr Suvajdžić Vuković navodi da je za pacijente sa akutnom promijelocitnom leukemijom, jednim od podtipova akutne mijeloidne leukemije na raspolaganju jedan lek koji uz citostatsku terapiju omogućava izlečenje 80 odsto pacijenata. Za ostale tipove akutne mijelodne leukemije odnedavno su u svetu registrovani novi lekovi koji u ovom trenutku nisu dostupni našim pacijentima.

– Lečenje akutne mijelodne leukemije u Srbiji je iz godine u godinu sve bolje, ali nam za savremeno lečenje nedostaju inovativni lekovi i bolji smeštajni uslovi. U ovom trenutku sterilni blokovi postoje samo u transplantacionim centrima. U dijagnostici i lečenju akutne mijelodne leukemije neophodan je timski rad lekara, molekularnih biologa, transfuziologa, mikrobiologa, anesteziologa, radiologa, radioterapeuta, psihologa i edukativnih medicinskih tehničara – rekla je dr Suvajdžić Vuković.

S obzirom na to da je akutna mijelodna leukemija jedna od najmalignijih humanih bolesti, da je lečenje skupo, dugotrajno i praćeno ozbiljnim komplikacijama, neophodni su osim podrške porodice i podrška državnih institucija i udruženja pacijenata. Udruženje uz hematologe ima zadatak da podiže svest javnosti o akutnoj mijeloidnoj leukemiji. Uz to, veoma je važna pomoć pacijentima u vreme pandemije virusa korona.

– Lečenje pacijenata sa akutnom leukemijom se odvijalo uprkos teškoćama tokom pandemije kovida 19, u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja i Evropskog udruženja hematologa. Novodijagnostikovani pacijenti su bez odlaganja hospitalizovani i lečeni uz poštovanje maksimalnih mera zaštite. U ovom trenutku sprovodi se: testiranje pacijenata pre ulaska na odeljenje, smeštaj u jedinici izolacije za suspektne na kovid 19 i maksimalna lična zaštita zdravstvenih radnika – zaključuje dr Suvajdžić Vuković.

Komentari1
8e189
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Срба
А, још уобичајније- старији НЕ добијају НИКАКВУ правовремену дијагнозу, лечење нити адекватне цитостатике и терапију. Говорим конкретно о КЦ Ниш и њиховој врлој клиници за хематологију. Старије особе отписане су у старту уз одуговлачења у дијагностици, шаблонском кљукању пацијената тонама антибиотика и антимикотика- без икаквих претходних микробиолошких анализа- и уз отворена приговарања појединих назови специјалиста хематолога пацијенту у лице да због “вас старих не можемо да лечимо младе”.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja