subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 11:00

Da li će Rusija pomoći Jermeniji

Novi turski sistemi navodno upotrebljeni u bombardovanju Nagorno-Karabaha, civili sve više na udaru
Улице Степанакерта након азербејџанског гранатирања (Фото EPA-EFE/David Ghahramanyan/NKR Infocenter/Pan Photo)

Dok Jeremeni i Azerbejdžanci ginu u borbama oko Nagorno-Karabaha, šanse za makar privremenu obustavu rata su slabe. Životi im zavise i od sopstvenih vojničkih sposobnosti i od dogovora sila koje figuriraju kao njihovi zaštitnici, kao i od njihove eventualne uloge na frontu.

Tako su, prema tvrdnjama jermenskog ministarstva odbrane, i turski raketni sistemi „kaoisgra”, pored ranije korišćenih „smerča” i „poloneza”, juče upotrebljeni u azerbejdžanskom bombardovanju Stepanakerta, prestonice Nagorno-Karabaha.

Turska osuđuje ono što naziva napadima Jermena na civile u azerbejdžanskom gradu Ganji. Dok Jermenija od Evropskog suda za ljudska prava traži preduzimanje privremene mere protiv Turske, zvanični Jerevan tvrdi da Baku širi dezinformacije o napadima sa teritorije Jermenije kako bi time dobio povod za nove provokacije.

Turske pomoći jednoj od zaraćenih strana tiče se i informacija koju je ruski portal „Sputnjik” dobio od pripadnika sirijske opozicije – da su 93 njihova borca, za koje se veruje da ih je Turska prebacila azerbejdžanskim snagama, već poginula u borbama i da su tela njih 53 vraćena u domovinu.

Pregovori o rešenju ovog pitanja u okviru Minske grupe OEBS-a decenijama ništa nisu postigli. Azerbejdžan najavljuje da je jedini način za prekid ratnih dejstava povlačenje Jermena iz Nagorno-Karabaha, teritorije koju sve međunarodne institucije priznaju kao deo Azerbejdžana, ali na kojoj većinski žive Jermeni, koji su proglasili nezavisnost.

Jermeni nisu spremni da ispune taj uslov i tvrde da će snage Nagorno-Karabaha nastaviti da pružaju adekvatan odgovor sve dok Azerbejdžan ne prestane da provocira i napada.

Kako ovaj sukob predstavlja i pitanje nadzora nad celim Kavkazom, za ishod su zainteresovani mnogi, u prvom redu Turska, Rusija i Iran. Jermenski premijer Nikol Pašinjan izlaz vidi u pomoći Rusije.

On je u intervjuu „Bildu” rekao da veruje da će, ukoliko bude potrebno, Moskva pružiti vojnu pomoć Jerevanu. Sporazum između Jermenije i Rusije i članstvo u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) podrazumeva (kao i član 5 ugovora NATO-a) da napad na jednu članicu podrazumeva zaštitu ostalih. U Jermeniji se nalazi i ruska vojna baza, a Pašinjan podseća da imaju i jedinstven sistem protivvazduhoplovne odbrane.

„Sporazum o tom sistemu vrlo precizno predviđa u kojim se slučajevima te oružane snage mogu iskoristiti u cilju osiguranja bezbednosti Jermenije”, rekao je jermenski premijer.

Iako između Jermenije i Azerbejdžana besni rat, on se zvanično još odigrava na teritoriji Azerbejdžana, što Rusima, čak i da žele, ne daje mogućnost za intervenciju. Drugi razlog za to što se Moskva nalazi u neugodnoj situaciji zbog ovog sukoba jesu pragmatični i partnerski odnosi s Bakuom. Tome treba dodati i obnovljene, ali i dalje nestabilne odnose s Turskom u Siriji i Libiji, uporedo s velikim ekonomskim interesima: „Turskim tokom”, nuklearnom centralom i isporukama sistema S-400.

Rusija pokušava da smiri sukob i vrati ga u okvire Minske grupe OEBS-a, dok njeni zvaničnici i dalje izbegavaju da pomenu Tursku. Podatke o militantima iz Sirije, pominjući direktno Tursku, izneo je i francuski predsednik Emanuel Makron, od koga predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev traži izvinjenje zbog navodne netačnosti.

Ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja komentarisao je situaciju rečima: „Da, Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan. Ali to ne znači da smo na drugoj strani i da podržavamo Jermeniju protiv Azerbejdžana. Mi imamo posebne odnose sa obe države.”

Ipak, novinare je juče zanimalo zašto je ruski predsednik Vladimir Putin tri puta telefonski razgovarao s jermenskim premijerom, a nijednom sa turskim i azerbejdžanskim predsednikom, na šta je njegov portparol Dmitrij Peskov odgovorio da to zavisi od radnih rasporeda predsednika i svrsishodnosti.

Ideja Jerevana o raspoređivanju ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu takođe nije izvodljiva. Kremlj je odgovorio da „mirovnjaci mogu da uđu u ovu oblast samo uz saglasnost dveju strana” – Jermenije i Azerbejdžana. S tom idejom se Azerbejdžan ni 1994, kada je zaustavljen rat, nije saglasio.

Efekta nema ni zajedničko saopštenje članica Minske grupe SAD, Francuske i Rusije, kao ni pozivi nemačke kancelarke Angele Merkel na prekid rata. Moskva se u kontaktima sa Jerevanom i Bakuom zalaže za trenutni prekid vatre s obe strane, a od juče se aktivno uključio i Iran, razgovarajući sa dve zaraćene strane i Rusijom.

Turski presednik Redžep Tajip Erdogan otvoreno i odlučno podržava Azerbejdžan, stavljajući odnose s Rusijom na test izdržljivosti i povećavajući ulog u odnosu na EU koristeći pretnju puštanjem tri miliona izbeglica sa svoje teritorije ka evropskim prestonicama.

Poginula dvojica jermenskih sportista

U borbama u Nagorno-Karabahu poginuo je prvak u dizanju tegova, višestruki šampion Jermenije Tatul Arutjunjan, prenela je pres-služba Federacije pauerliftinga republike.

Saopšteno je i da je bivši igrač fudbalskog kluba Alaškert-2 iz jermenske prve lige Liparit Daštojan poginuo na prvoj liniji fronta u Karabahu.

Mediji su ranije izvestili da su u rat otišli i sin premijera Pašinjana, 19-godišnji Ašot, i kapiten fudbalske reprezentacije Jermenije Varazdat Harojan.

Komentari37
76a9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sol
Ево јој захвалност. Русија се борила за вас са Турцима од 19. века. U ratu 1914-1918 Rusija je ušla da vas zaštiti. У рату са Турцима 1877. године, Русија се борила на два фронта Балкана како би ослободила Србе од Османлија и на Кавказу ради ослобађања Јермена. ви нас него оптужују? Жале у НАТО они су сада ваши пријатељи
Zeki
Jadan taj narod gine ni za sta
Kostas Gasopulos
Iskazan stav Rusije da ima poseban odnos sa obe zaraćene države jasno potvrdjuje ocenu da je blokirana. Time Velika Britanija je u dobiti, kada se procenjuje efekat "političkog rata" koji vodi sa Rusijom i Iranom, u tim prostorima centralne Azije. Pristup generala Nika Kartera, glavnokomandujućeg vojske Velike Britanije, po kojem se protiv Rusije i Irana ostvaruje "političko ratovanje", ogleda se kroz podsticaj Turske da zagospodari prostorom Kavkaza, guranjem u rat Azera protiv Jermena.
Blago nama
Kome odgovara da Rusiju uvuče u rat na Kavkazu i tako dobije mogućnost dva fronta? A treći mogući na Krimu i Dombasu.
Боро
Коме Руси помажу....више му помоћ и не треба....
Mrki
@Boro.Navedi primere,posto je ovo obicna fraza.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja