ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Rana najava poplava – prvi korak u spasavanju

U Skupštini grada predstavljen projekat rane najave poplava na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda. – Njegovom realizacijom trebalo bi da se smanje posledice bujica
Поплаве које су 2014. године захватиле Обреновац (Фото Т. Јањић)

Posle katastrofalne poplave koja je 2014. godine pogodila Obrenovac, a potom nekoliko bujičnih poplava koje su 2018. velike probleme nanele Grockoj, Barajevu, Rakovici, Resniku, Lazarevcu... bilo je jasno da je potrebno da se razvije sistem rane najave ove vrste nepogoda.

Projekat koji bi trebalo da omogući da se ubuduće na vreme upozori stanovništvo, ali i da se preventivno i brzo deluje na terenu i tako smanje posledice razornog uticaja vodene stihije, predstavljen je juče u Starom dvoru.

„Uspostavljanje sistema rane najave za poplave na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda”, u okviru projekta „Jačanje otpornosti i spremnosti grada Beograda za odgovor na elementarne nepogode i krize” juče je u Starom dvoru predstavio Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika, prenosi Beoinfo. Posle prezentacije, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, potpisali su sporazum o saradnji grada i RHMZ-a.
– Projekat je važan jer je reč o pitanju koncepta odbrane od poplava i sistema rane najave. Smatrali smo da je posle poplava 2014. godine, te još nekoliko talasa poplava koji su zadesili naš grad, važno uspostaviti operativni sistem rane najave. Sekretarijat za privredu i Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, zajedno sa kabinetom gradonačelnika i uz moju koordinaciju, nameravali smo da stvorimo okvir koji će omogućiti preventivno i brzo delovanje u okolnostima elementarnih nepogoda i rizika koje smo predvideli aktima donetim poslednjih godina – rekao je Mladenović.
On je istakao da postoje tri vodna područja, 19 vodotokova prvog reda i 192 vodotoka drugog reda. Za prvi red su nadležni republika i JVP „Srbijavode”, a za drugi grad Beograd.

– Beograd je grad koji ima veliki broj malih potoka i reka, koje u vreme jakih i obimnih padavina postaju bujice. Projekat je zamišljen tako da bude izveden u nekoliko faza. Prvom fazom obuhvatili smo osam slivova, što je trećina vodotokova drugog reda, odnosno oko 735 kvadratnih kilometara teritorije grada. U te slivove spada Barička reka, deo Topčiderke, Dubočaj, Barajevska reka, Gročanka, Turija do Junkovca, Ralja i Lukavica... Predviđena su dva nivoa realizacije. Prvi se odnosi na hidrološke stanice koje mere brzinu vodotokova drugog reda, a drugi na kišomerne stanice koje mere nivo padavina. RHMZ ima dosta hidroloških stanica u Srbiji i u Beogradu. Kišomerne stanice raspoređene su na mestima gde ne mogu da budu ugrožene delovanjem spoljnih uticaja – objasnio je Mladenović. On je naglasio da je za uspeh ovog projekta važna dobra saradnja sa pravnim i fizičkim licima, ali i institucijama, jer su oni ti koji treba da dopuste postavljanje kišomernih stanica na mestima koja se nalaze u  privatnom vlasništvu.
Postavljanjem i instalacijom 37 kišomernih stanica i 20 hidroloških dobijaće se podaci sa terena.
– Struka iz RHMZ treba da obradi te podatke, a oni će se potom slati Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, preduzeću „Srbijavode” i Štabu za vanredne situacije. Na osnovu tih podataka, sa drugim institucijama donosimo odluku o izdavanju upozorenja ili preduzimanju određenih mera koje su važne da bi se evakuisali ljudi i materijalna dobra. Uz pomoć ovih uređaja nećemo zaustaviti poplavu, ali ćemo na vreme moći da upozorimo stanovništvo i da preduzmemo mere kako bi posledice bile manje. U budućnosti ćemo ove podatke moći da šaljemo i u situacioni centar, za koji već imamo projekat. Ovaj sistem će zajedno sa sistemom sirena za obaveštavanje doprineti bezbednijem životu građana, što nam je i bio cilj – zaključio je Mladenović.

Komеntari2
a9a8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejana
Gradjani koji imaju objekte u oblasti "plavnih podrucja" treba da prestanu da igraju suge sa klimatskim promenama i izadju iz sume koja im zaklanja vidik da mogu da se spasu bez dizanja objekata 2-3 m uvis na stubove. Postoje tehnologije za to, jevtine hidraulicne dizalice i firme koje to mogu da izvedu. I to je sve manji trosak od samo 1 plavljenja doma u kome zive. A Da Li ce oni to da urade ili nece , ne zavisi od vlasti, drzave, organizacija, novina koje zaradjuju od tiraza na nesreci.
Важно је да је модерно
Ово готово да је сасвим бесмислено, јер се односи првенствено на евакуацију становништва да се не би подавили од поплаве, што се веома, веома ретко дешава. А веома, веома често се дешава да поплаве проузрокују значајну материјалну штету на објектима, пољопривредном земљишту и индустријским (привредним) постројењима. Куће, оранице, воћњаке, баште и друге непокретности, једноставно, не можете евакуисати. Поврх свега, огроман проценат стамбених објеката грађен је "дивље", на плавним локацијама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja