nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 19:44 Biljana Mitrinović

Da li će Rusija pomoći Jermeniji

Novi turski sistemi navodno upotrebljeni u bombardovanju Nagorno-Karabaha, civili sve češće na udaru
Улице Степанакерта након азербејџанског гранатирања (Фото EPA-EFE/David Ghahramanyan/NKR Infocenter/Pan Photo)

Dok Jeremeni i Azerbejdžanci ginu u borbama oko Nagorno-Karabaha, šanse za makar privremenu obustavu rata su slabe. Životi im zavise i od sopstvenih vojničkih sposobnosti i od dogovora sila koje figuriraju kao njihovi zaštitnici, kao i od njihove eventualne uloge na frontu.

Tako su, prema tvrdnjama jermenskog ministarstva odbrane, i turski raketni sistemi „kaoisgra”, pored ranije korišćenih „smerča” i „poloneza”, juče upotrebljeni u azerbejdžanskom bombardovanju Stepanakerta, prestonice Nagorno-Karabaha. Turska osuđuje ono što naziva napadima Jermena na civile u azerbejdžanskom gradu Ganji. Dok Jermenija od Evropskog suda za ljudska prava traži preduzimanje privremene mere protiv Turske, zvanični Jerevan tvrdi da Baku širi dezinformacije o napadima sa teritorije Jermenije kako bi time dobio povod za nove provokacije.

Turske pomoći jednoj od zaraćenih strana tiče se i informacija koju je ruski portal „Sputnjik” dobio od pripadnika sirijske opozicije – da su 93 njihova borca, za koje se veruje da ih je Turska prebacila azerbejdžanskim snagama, već poginula u borbama i da su tela njih 53 vraćena u domovinu.

Pregovori o rešenju ovog pitanja u okviru Minske grupe OEBS-a decenijama ništa nisu postigli. Azerbejdžan najavljuje da je jedini način za prekid ratnih dejstava povlačenje Jermena iz Nagorno-Karabaha, teritorije koju sve međunarodne institucije priznaju kao deo Azerbejdžana, ali na kojoj većinski žive Jermeni, koji su proglasili nezavisnost. Jermeni nisu spremni da ispune taj uslov i tvrde da će snage Nagorno-Karabaha nastaviti da pružaju adekvatan odgovor sve dok Azerbejdžan ne prestane da provocira i napada.

Kako ovaj sukob predstavlja i pitanje nadzora nad celim Kavkazom, za ishod su zainteresovani mnogi, u prvom redu Turska, Rusija i Iran. Jermenski premijer Nikol Pašinjan izlaz vidi u pomoći Rusije. On je u intervjuu „Bildu” rekao da veruje da će, ukoliko bude potrebno, Moskva pružiti vojnu pomoć Jerevanu. Sporazum između Jermenije i Rusije i članstvo u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) podrazumeva (kao i član 5 ugovora NATO-a) da napad na jednu članicu podrazumeva zaštitu ostalih. U Jermeniji se nalazi i ruska vojna baza, a Pašinjan podseća da imaju i jedinstven sistem protivvazduhoplovne odbrane. „Sporazum o tom sistemu vrlo precizno predviđa u kojim se slučajevima te oružane snage mogu iskoristiti u cilju osiguranja bezbednosti Jermenije”, rekao je jermenski premijer.

Iako između Jermenije i Azerbejdžana besni rat, on se zvanično još odigrava na teritoriji Azerbejdžana, što Rusima, čak i da žele, ne daje mogućnost za intervenciju. Drugi razlog za to što se Moskva nalazi u neugodnoj situaciji zbog ovog sukoba jesu pragmatični i partnerski odnosi s Bakuom. Tome treba dodati i obnovljene, ali i dalje nestabilne odnose s Turskom u Siriji i Libiji, uporedo s velikim ekonomskim interesima: „Turskim tokom”, nuklearnom centralom i isporukama sistema S-400.

Rusija pokušava da smiri sukob i vrati ga u okvire Minske grupe OEBS-a, dok njeni zvaničnici i dalje izbegavaju da pomenu Tursku. Podatke o militantima iz Sirije, pominjući direktno Tursku, izneo je i francuski predsednik Emanuel Makron, od koga predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev traži izvinjenje zbog navodne netačnosti. Ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja komentarisao je situaciju rečima: „Da, Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan. Ali to ne znači da smo na drugoj strani i da podržavamo Jermeniju protiv Azerbejdžana. Mi imamo posebne odnose sa obe države.”

Ipak, novinare je juče zanimalo zašto je ruski predsednik Vladimir Putin tri puta telefonski razgovarao s jermenskim premijerom, a nijednom sa turskim i azerbejdžanskim predsednikom, na šta je njegov portparol Dmitrij Peskov odgovorio da to zavisi od radnih rasporeda predsednika i svrsishodnosti.

Ideja Jerevana o raspoređivanju ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu takođe nije izvodljiva. Kremlj je odgovorio da „mirovnjaci mogu da uđu u ovu oblast samo uz saglasnost dveju strana” – Jermenije i Azerbejdžana. S tom idejom se Azerbejdžan ni 1994, kada je zaustavljen rat, nije saglasio.

Efekta nema ni zajedničko saopštenje članica Minske grupe SAD, Francuske i Rusije, kao ni pozivi nemačke kancelarke Angele Merkel na prekid rata. Moskva se u kontaktima sa Jerevanom i Bakuom zalaže za trenutni prekid vatre s obe strane, a od juče se aktivno uključio i Iran, razgovarajući sa dve zaraćene strane i Rusijom. Turski presednik Redžep Tajip Erdogan otvoreno i odlučno podržava Azerbejdžan, stavljajući odnose s Rusijom na test izdržljivosti i povećavajući ulog u odnosu na EU koristeći pretnju puštanjem tri miliona izbeglica sa svoje teritorije ka evropskim prestonicama.

Komentari17
f270e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radenkovic Milivoje
Ovde bar Jermenija pomaze Nagorno Karabah svim sredstvima. A ne kao sto je Srbija ostavia na cedilu Republiku Srpsku Krajinu. O Rusiji i drugim stranim silama nekom drugom prilikom.
Aki
Ja znam da i jedni i drugi mole da dođe do primirja i mira. A ko to neda ko ima interesa da za njegov interes ginu drugi. Turska je agresor gde kod da se usmerite i siguran sam da je ovo njihova provokacija, jer je intelegencija i svest u toj zemlji ugušena. Mene izaziva saradnja naše zemlje sa zemljama koje imaju tako niske pobudr i sigurno vam mogu reći da Turska ovo može da izvede i na Kim, jer tu prodaje dosta robe, a oni prate samo dobit, profit.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"Да ли ће Русија помоћи Јерменији" Одлично питање у виду наслова! У скоријој будућности, добићемо и одговор на питање старо двадесетједну годину: Да ли би Русија помогла Србији 1999. да је на власти био Путин?
Боривоје Банковић
@ VecVidjeno: Као оно кад је 2008. руска војска за седам дана пресекла Грузију на пола?
VecVidjeno
@Borivoje: Ista mantra se ponavlja svaki put kad Rusija proda nekog svog saveznika: "Nisu bili dovoljno dobri", "predsednik im vozi nemacki auto i koristi americki Epl telefon" itd. Ma nije bre! Nego Rusija nema moci da pomogne i tu CINJENICU ne treba ignorisati i zarad istine, i zarad sopstvene drzave pa cak i zarad Rusije. Ako volite Rusiju, volite je zbog onog sto ona jeste a ne zbog svojih fantazija ( pa jos nerealnih).
Prikaži još odgovora
Nenad
Kako to da mi pa i Rusi moramo paziti da nam Turska i Azerbejdjan nesto ne zamjera a oni mogu da rade sta hoce. Mogu da priznaju Kosova, da svojataju BiH sve sa RS, odrzavaju veze sa Raskom, mogu da maltretiraju ono malo Armenaca sto je ostalo (nema ih ni 3 miliona). Valjda cemo jednom stati i reci dosta, pobili ste ih vise od milion, otjerali u planine, zar nije dovoljno?
Ћирић Божидар
Јерменија је имала обојену револуцију,а против проруских политичара. У Америчкој амбасади у Јеревану ради 3.000. " службеника ". У земљи са 3.000.000. становника. Наравно да Руси који су више пута спасавали Јермене неће ни прстом мрднути.
Milos
@ Ćirić Bozidar Molim Vas, prosvetlite nas, a kada su im to pomogli? Kao i nama 99te? Rusija je zemmlja sa ogromnim zalihama nafte, gasa, zlata i jos mnostvo ruda, pa ne mogu ni sebi da pomognu a ne nekom drugom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja