Oko 10 odsto od 6.837 mališana koji pohađaju vrtiće i osnovne škole na područjuopštine Voždovac, ima problem sa noćnim mokrenjem, pokazalo je istraživanje prof. dr Miodraga Stošljevića, sa Defektološkog fakulteta i direktora Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju. Ispitivanje, kojeje sprovedeno u centralnom delu i prigradskim naseljima koja pripadaju ovoj opštini, pokazalo je da je broj decekoja ne mogu da kontrolišu mokrenje u starosnoj dobi od pet i sedam godina veći od očekivanog, ali da se taj broj smanjuje kod dečaka i devojčicakoji imaju 15 godina. Dr Stošljević kaže da uzrok ovog povećanja treba tražiti u nemarnosti roditelja koji ne dovode na vreme dete kod stručnjaka, ali i neodgovarajućemlečenju kada se problem prepozna.
– Noćno mokrenje predstavlja stanje u kojem dete, posle četvrte godine, nemože da kontrolišemokrenje u toku sna, iako ne postojevidljiviproblemi u funkcionisanju organa. Mame i tate uglavnom misle da je ovo naivan problem i ne posvećuju mu dovoljno pažnje, ignorišu ga, a više od 60 odsto članova porodice smatra da je ovo stanje neizlečivo. Ne shvataju koliko duboke psihološke posledice noćno mokrenje može daostavi na detetu. Odlučio sam se za istraživanje ovog problema u ustanovama na Voždovcu zato što je velika opština, što ima i prigradski deo, aliiz prakse znam da je problem noćnog mokrenja sve prisutniji i u drugim delovima grada – istakao je dr Stošljević.
Naš sagovornik objašnjava da se noćno mokrenje javlja tri puta češće kod dečaka nego kod devojčica i da upravo zbog toga veliki broj dečaka izbegava da ide na rekreativne nastave, sportske pripreme i druge vannastavne aktivnosti za koje je neophodan duži izostanak iz kuće.
– Sa šest godina deca već misle da su u manjini među svojim vršnjacima, dok sa sedam godina postaju potpuno sigurni da više nema nijedan njihov vršnjak na svetu koji još mokri u krevetu. Mališani ovog uzrasta pokušavaju da sačuvaju svoju tajnuod drugara, a u nekim slučajevima i od samih roditelja. U praksi smo se susreli sa velikim brojem „domišljatih” postupaka dece koja su sakrivalada imaju ovaj problem – rekao je direktor Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.
Ispitivanje je pokazalo da su dečje reakcije na postojanje ovog problemarazličite, kao i da su najčešće sadržane u rečima „stidim se”, „nisam kao ostali”, „moram da sačuvam tajnu”, „laž će me spasiti”...
– Problem noćnog mokrenja do pete godine deteta se smatra fiziološkim problemom i u tom periodu nema razloga za zabrinutost. Ali, posle pete godine obavezno treba potražiti pomoć stručnjaka, jer uzrok problema može biti i mali kapacitet bešike i preosetljivost na određenu vrstu hrane i pića – dodao je da Stošljević.
Statistički gledano, kaže dr Stošljević, ukoliko je jedan roditelj imao noćno mokrenje postoji šansa od 40 odsto da i njegovo dete ima ovaj problem,a ukoliko su se oba roditelja susretala sa ovim stanjem, šanse da njihova deca to isto rade rastu do 70 odsto. Naš sagovornik napominje da se nasleđuje neka od predispozicija za stanje noćnog mokrenja, a da lečenje ove dece uglavnom traje od 60 do 90 dana. Malim pacijentima se uglavnom daju lekovi, ali bez dijetetsko-higijenskog režima, koji podrazumeva izbacivanje slatkiša, jakih začina, gaziranih napitaka, kafe, pomfrita i Ce vitamina iz ishrane. I zabrana uzimanja tečnosti posle 17 sati, nema uspeha. Naš sagovornik kaže da, ukoliko se primene tri faze lečenja, uspeh je zagarantovan u 98 odsto slučajeva.
