ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 21:20

Pristup Amerike dijalogu Beograda i Prištine bolji nego onaj iz EU

(Фото Танјуг/Википедија)

Džejms Ker-Lindzi sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka ocenio je večeras da postoje velike sličnosti između kosovskog pitanja i problema na istočnom Mediteranu oko statusa Kipra, uz konstataciju da je aktuelni dijalog između Beograda i Prištine, zasnovan na američkom pristupu, mnogo bolji u odnosu na onaj koji nudi EU.

Ker-Lindzi je na panelu „O čemu je problem na istočnom Mediteranu”, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, naglasio da vidi previše sličnosti kada je reč o političkim i bezbednosnim izazova na istočnom Mediteranu i Zapadnom Balkanu.

On je komentarišući kosovski problem naglasio da je skeptičan oko traženja dugoročne strategija za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine jer je, kako kaže, takve pokušaje viđao poslednjih 30 godina po pitanju Kipra.

„Potrebno je mnogo vremena i mnogo energije da bi se išlo pristupom za koji se zalaže EU, odnosno da se kroz male sporazume postigne široka slika rešenja”, kazao je Ker-Lindzi, koji smatra da SAD u ovom trenutku imaju bolji pristup koji je primenjiv u praksi.

Govoreći o ulozi Rusije na istočnom Mediteranu i na Zapadnom Balkanu, Ker-Lindzi je kazao da Moskva iskorišćava vakum i smatra da bi se postiglo brzo rešenje za oba problema da nije Rusija i njena uloga u Savetu bezbednosti.

Kako je kazao, Rusija ne štiti tuđe interese, već samo svoje, uz konstataciju da kada dođe do rešenje kosovskog problema, ona neće biti potrebna ni Beogradu.

Na pitanje da prokomentariše aktuelne izazove na istočnom Mediteranu, Ker-Lindzi je naveo da je veoma zabrinut jer su Grčka i Turska tako blizu konflikta, uz naglasak da je jedan od problema u tom regionu i to što svi to pitanje posmatraju kao grčko-turski problem, pritom zaobilazeći ulogu Kipra.

„Mediteranski problem koji uključuje i Kipar, nije samo pitanje tog ostrva, već i brojna druga pitanja, ali jako malo ljudi razumeju različite pozicije Ankare i Atine u ovim pitanjima”, ističe Ker-Lindzi.

On navodi da su problemi u tom regionu narastili, da nije samo u pitanju grčko ostrvo Kastelorizo koji je bio pod italijanskom kontrolom do 1947. godine, već i brojna pravna pitanja, pitanja energenata, kao i nedavno postignutih sporazuma, poput onog koji je Turska postigla sa Libijom oko morskih granica.

„Grčko-turski odnosi su problematični po prirodi”, naglašava Ker-Lindzi i dodaje da je između obe strane izgubljeno i poverenje i volja za rešenje, te da je veoma teško da se dođe do dodirnih tačaka.

Na pitanje da li je moguće da dođe do vojne eskalacije u tom regionu i na Kipru, imajući u vidu zamrznuti konflikt, on kaže da su svi zabrinuti zbog toga, ali da tamo ipak postoji politički okvir koji stavlja po strani vojno rešenje.

„I Grci i Turci su veoma pažljivi kada stoje jedna nasuprot drugoj, ali moguće je veoma lako da se dese incidenti. Ipak malo je verovatno da bilo koja strana želi da pokrene vojnu akciju”, objašnjava on i naglašava da bi bila katastrofa za NATO da ratuju dve zemlje članice Alijanse.

Upitan da prokomentariše ulogu Velike Britanije u tom regionu, Ker-Lindzi je prvo naglasio da trenutno ne vidio previše aktivnosti Londona po tom pitanju iz opravdanih razloga, odnosno da je u fokusu Londona Bregzit i da nema vremena da se bavi međunarodnim pitanjima.

„London u istočnom Mediteranu će prihvatiti ono što dogovore zainteresovane strane u regionu i to je trenutni stav britanske vlade”, naglašava on.

Kada je reč o tome kako vidi taj region za 10 godina, podseća na to kako je izgledao istočni Mediteran pre 20 godina kada su Turska i Izrael bili najbliži prijatelji, a Nikozija imala veoma loše odnose sa Izraelom, što je potpuno suprotno danas.

„U međuvremenu postoji velika ljubav između Grčke, Kipra i Izraela. To je neverovatna transformacija. Za 10 godina moguće je da vidimo ponovo ono što je bilo pre 20 godina”, zaključio je on, prenosi Tanjug.

Nikos Cafos iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije tvrdi da je energija nije jedini uzročnik konflikta na istočnom Mediteranu, jer kako kaže, reč je o multikompleksnom konfliktu na političkim, društvenim, kulturnim i istorijskim osnovama.

Kaže da se u tom regionu strane sukobljavaju oko suverenih prava na posedovanje energenata, na zaradu od njih, na način podele zarade i slično, ali, kako navodi, inicijalni problem je kiparsko pitanje.

„Drugi problem su morske zone i morske granice, pa nakon toga dolazi problem oko ostrva Kasteloriza i ekskluzivne ekonomske zone”, smatra Cafos i dodaje da su energetska pitanja doveli do toga da se Turska oseća izbečenom i da se ne nalazi za stolom u tom regionu.

Na pitanje kako vidi ulogu SAD u tom regionu, uz podsećanje da su nedavno u Izraelu i Atini boravili najviši zvaničnici američke vlade koje se bave finansijama, kao i predstavnici DFC, Cafos kaže da je Vašington jako zainteresovan za infrastrukturu energenata, linije gasa, te da želi da se uključi u ta pitanjia.

Međutim, navodi i da je nedovoljna uključenost SAD u regionu trenutno jedna od posledica napetosti na istočnom Mediteranu.

Postoje, dodaje on, razgovori između SAD i regionalnih aktera multilateralno, ali i bilateralno između SAD i Grčke, SAD i Izraela, SAD i Kipra.

Međutim, kako smatra, problem može biti pokušaj da se iz svega toga izbaci Turska, jer to otvara mogućnost za njenu agresiju.

„Veoma je teško ubaciti Tursku u te razgovore kada ne priznaje Kipar, a s druge strane problem je ostaviti Ankaru po strani”, objašnjava on.

Kaže da SAD još nisu primenili preko DFC svoj finansijski arsenal u istočnom Mediteranu, ali, kako navodi, to će se možda promeniti.

S druge strane, kada je reč o ulozi Moskve, Cafos kaže da Rusija ne može da utiče na države u tom regionu, te da njenu ulogu vidi samo u Siriju.

„Rusija nije tamo zbog energije. Ne vidim da će istočni Mediteran promeniti kompoziciju gasa u Evropu jer to nije dovoljno, tako da narativ da je dolazak Rusije tamo, kako bi osujetila nove izvore gasa za Evropu, za mene su neosnovane”, objašnjava Cafos.

On dodaje da gas u tom regionu može da posluži za energetsku stabilnost regiona, ali ne i kao mogućnost za energetsku stabilizaciju Evrope.

„Rusija samo iskorišćava vakum prostor u regionu da bi bila posmatrana kao jednako velika sila poput SAD i drugih velikih sila, ali ne vidim Moskvu na stolu kada je reč o istočnom Mediteranu”, ističe Cafos.

Kada je reč o očekivanjima u narednih 10 godina, navodi da je cilj da se izbegnu potencijalni incidenti koji bi mogli da nastanu od bilo koje grčke ili turske fregate.

Izabel Joanidis sa briselskog „Fri Univerziteta” kaže da je u istočnom Mediteranu prirodni gas samo lokalno pitanje, uz naglasak da je suverenitet Kipra realni problem, kao i to što je Kipar u dijalogu oko svog statusa ostavljen po strani.

„Problem Kipra je ne samo to što je turska vojska na ostrvu, već zato što jedna strana ne priznaje kiparsku republiku. Drugi problem je dijalog za koji ne može da se pronađe okvir”, objašnjava ona.

Kako kaže, do sada je postojao dijalog u okviru NATO, ali i u okviru EU, međutim, kako navodi, problem je u tome što nisu sve strane deo ovih organizacije.

„Pitanje je kako pronaći pravi okvir za ovaj dijalog. Ako vidimo zaključke Evropske saveta, oni osuđuju kršenje suverenih prava Kipra, ali s druge strane gledaju kao da su odnosi Turske i Kipra normalni, ne uzimajuću u vidu da Turska okupira jedan deo ostrva”, objašnjava ona.

Na pitanje da li EU ima strategiju za istočni Mediteran, kao i za kiparsko pitanje, ona naglašava da na nivou EU je veoma teško doći do rešenja oko istočnog Mediterana, jer svaka država članica ima svoj nacionalni interes.

„Francuska i Italija imaju imaju drugačiji i direktan interes u regionu jer imaju svoje interese, pošto njihove kompanije istražuju tamo. Nemačka ima drugačije interese. EU takođe kao celinu drugačije vidi ovo pitanje. Mislim da nemaju strategiju u celosti o istočnom Mediteranu”, ističe ona i dodaje da kada je reč o Kipru, EU nije okvir u kome bi trebalo da se odvijaju pregovore o rešavanju kiparskog pitanja.

Joanidis ipak naglašava da bi konačno rešenje trebalo da bude ujedinjenje tog ostrva.

Kada je reč o ulozi Velike Britanije, Joanidis kaže da je smešno da se o tome priča imajući u vidu da London ima dve svoje teritorije na ostrvu, odnosno dve vojne baze.

„Ne mislim da će se previše promeniti stvari u regionu uskoro. To je region koji ne može promeniti svoju geografsku poziciju, svoju kulturu, međusobno poverenje. Teško da će postati region saradnje. Mislim da će istočni Mediteran ostati region međusobnih trvenja. Mislim da će različite interese ostati na snazi jer postoje mnogo nataloženih konflikata koje se ne mogu rešiti u narednih 10 godina”, zaključila je Joanoidis na panelu ovogodišnjeg Beogradskog bezbednosnog foruma.

Komentari2
037c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

EU kao udaljeno svetlo ili ...?
Što se tiče savezništava i neprijateljstava u oružanim sukobima odnos između SAD i Srbije odnosno neke od Jugoslavija je 2:1 u korist savezništava . Taj rezultat sa vodećom zemljom EU - Nemačkom je po pitanju savezništava 0:3.
Миодраг Стојковић
САД-е мора прво да врати Српске избеглице у јужну покрајину КиМ и да осигура безбедност свим грађанима КиМ ,а споразуме и уговоре у току ,јер сте то ВИ потписали у резолуцији 1244 УН. Србија се КиМ никада неће одрећи и тражиће помоћ УН да реши тај проблем ако ВИ то небудете решили како сте и потписали резолуцијом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja