ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.10.2020. u 23:13 Oliver Varhelji
AUTORSKI TEKST EVROPSKOG KOMESARA ZA PROŠIRENjE ZA „POLITIKU”

Povezivanje zapadnog Balkana na putu ka EU

Regionalna privredna integracija između Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Tirane ne predstavlja skretanje sa evropskog puta, već priliku za modernizaciju i približavanje tržištu EU
(Фо­то EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana. Šest prestonica zapadnog Balkana, u srcu Evrope, ali putovanja i trgovina od jedne do druge, kao i između njih i drugih glavnih gradova Evrope, traju dvostruko duže nego između gradova koji su znatno udaljeniji. Povezanost je ključna: za život ljudi, za preduzeća i za privrede u regionu, naročito sada kada treba dodatno osnažiti oporavak od pandemije kovida 19. Osim toga, smanjenje jaza u privrednom razvoju između regiona i EU mora biti brže, čime će se zauzvrat ubrzati i proces integracija ovih zemalja u EU.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedelje predstavila obiman Ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan. Ovaj plan predviđa mobilisanje do devet milijardi evra sredstava za finansiranje investicionih prioriteta u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i otvaranje radnih mesta. Pored toga, cilj plana je da osnaži investicioni kapacitet regiona zahvaljujući novom instrumentu garancija za zapadni Balkan, čija je ambicija da mobiliše do 20 milijardi evra investicija.

Treba nam zapadni Balkan koji je bolje povezan, bilo da se radi o drumskom ili železničkom saobraćaju između prestonica ili sa Evropskom unijom ili o ultrabrzom širokopojasnom internetu. Čvrsto verujem da će ovo pomoći da se stvore jake tržišne ekonomije kroz snažno i direktno stimulisanje trgovine i investicija. Saradnja koju nudimo ide i u pravcu kreiranja privrede zasnovane na znanju kroz podršku malim i srednjim preduzećima, startapovima i industrijama koje se bave istraživanjem i razvojem. Ovakve privrede takođe moraju da idu u korist građanima: problem neusklađenosti između ponude i potražnje veština na tržištu rada takođe mora da se reši, a odliv mozgova treba da se pretvori u cirkulaciju mozgova naročito među mladima.

U okviru plana je pokrenuta i Zelena agenda za zapadni Balkan. Zelena i digitalna tranzicija je prioritet Evropske unije za sopstveni oporavak i mi želimo da podržimo region, u skladu sa okolnostima na terenu, kako bi se rešio problem zagađenja i istovremeno stvorile održive poslovne prilike u ekonomijama u regionu.

U fokusu će biti dekarbonizacija, čista energija, čistija životna sredina i digitalna transformacija, uključujući postavljanje ultrabrze širokopojasne mreže.

U kontekstu brzog postepenog prestanka korišćenja uglja, gas će, pored obnovljivih izvora energije, igrati ulogu od izuzetnog značaja. Postepeno ukidanje uglja bi moglo brzo i u velikoj meri da smanji aktuelne rizike po javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na zapadni Balkan kako bi se stvorila raznolikost i smanjila energetska zavisnost, dok bi se na tu osnovu mogla nadovezati dugoročna, klimatski neutralna rešenja poput vodonika.

Međunarodne finansijske institucije su spremne da podrže naš ambiciozni plan. Ova podrška će biti ključna za maksimalno iskorišćavanje ogromnog potencijala regiona, zahvaljujući kome će najveće koristi imati njegovi građani i privrede.

Posredstvom Ekonomsko-investicionog plana, komisija nastoji i da ojača regionalnu dimenziju saradnje. Regionalna privredna integracija između ovih šest partnera ne predstavlja skretanje sa evropskog puta, već neposrednu priliku za rast, za prevazilaženje ekonomske krize izazvane kovidom, za modernizaciju privreda u regionu u skladu sa prioritetima EU i njihovo približavanje unutrašnjem tržištu EU.

Ekonomsko-investicioni plan ide ruku pod ruku sa reformama. Reforme, naročito u oblasti vladavine prava, i dalje zauzimaju centralno mesto u procesu proširenja, ali su potrebne i za ovaj plan, budući da su reforme te koje jačaju poslovnu sigurnost i stvaraju bolju investicionu klimu.

Komisija je osim plana usvojila i Paket proširenja za 2020. godinu, u kom je procenila tekuće, suštinske reforme na Zapadnom Balkanu i predstavila preporuke i smernice o daljim koracima koje naši partneri treba da naprave. Njihovo dinamično sprovođenje neće samo dati dugotrajne rezultate već će ubrzati i napredak na putu ka EU.

Budućnost zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Jedna stvar je od početka mandata aktuelne komisije bila veoma jasna: ovaj region je za nas prioritet. Neumorno radimo na što bržem približavanju regiona EU kroz ostvarivanje tri cilja: da damo novi zamah procesu proširenja, da otvorimo pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom i da ubrzamo privredno približavanje regiona uniji.

Kada su u pitanju prva dva cilja, značajni koraci su već preduzeti zahvaljujući revidiranoj metodologiji proširenja i odluci država članica da otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, za šta je put otvoren predlogom da se revidira metodologija proširenja. Time smo pokazali da EU stoji uz svoje partnere i da ispunjava data obećanja.

Osim toga, uz region stojimo i tokom pandemije kovida 19, pružanjem neophodne i do sada neviđene podrške, između ostalog u vidu hitne medicinske pomoći i finansijskog paketa vrednog 3,3 milijarde evra za rešavanje neposrednih posledica pandemije.

Novi plan predstavlja treći stub mog pristupa. Njime će se podržati ne samo dugoročni socio-ekonomski oporavak regiona i približavanje EU, već će se takođe pojačati saradnja i trgovina unutar regiona i iskoristiti netaknut ekonomski potencijal regiona. Ono što je važno, plan će učvrstiti poziciju regiona kao investicionog čvorišta za evropske kompanije i on će postati nezaobilazno mesto na mapi za investitore koji žele da smanje udaljenost od tržišta u EU i diverzifikuju puteve snabdevanja.

Ove nedelje putujem na zapadni Balkan gde ću našim partnerima lično predstaviti novi Ekonomsko-investicioni plan i godišnje izveštaje. Nadam se da ću dobiti podršku za sprovođenje plana kao i jasnu posvećenost reformama i saradnji. Na ovome ćemo raditi zajedno kako bismo u narednih pet godina stvorili nov privredni i društveni ambijent.

Komеntari15
4ec72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svemir Mirkovic
Povezanost Sarajeva, Beograda, Podgorice, Pristine, Skoplja i Tirane te ukidanje drzavnih, republickih i pokrajinskih granica je univerzalo i ekonomski dobra politika . Zbog naglog uspona Islama ali i ostalih religija u buducnosti bi povezivanje zapadnog Balkana moglo dovesti do stvaranja pravoslavnoislamske federacije i sukoba inrteresa dve dominantne religije na tom prostoru.
Muradin Rebronja
Dve sestrinske religije, pravoslavlje i islam, dva puta do zajedničkog Stvoritelja, nisu u nikakvom sukobu. Pravoslavlje do Boga uz Isusa Hrista a islam ima poverenje u Njega i predaje Mu se. Šta god dolazi od Njega, bilo to dobro ili naizgled "loše", prihvata se sa zahvalnošću. Ionako je sve Njegova volja i mora se prihvatiti kao takva. Zajednička duhovnost i Božji zakon da činimo drugima i sebi dobro i da ne činimo drugima i sebi zlo. Ni manje ni više.
Боривоје Банковић
Хвала, не хвала. Пре тридесет година сам живео у земљи која је била повезанија него што ће феудалне деспотије настале на њеној територији икада бити. Требало ју је само мало усмерити и довести у ред и била би сјајно место за живот. Уместо тога, ЕУ је одлучила да подржи сецесију па нам сада, тридесет година касније, одатле стижу бајке о повезивању некаквих "региона" и "западних Балкана".
Mirjana Simovic
A kako bi bilo da EU-NATO prvo ociste Srbiju od Bombi URANA vaseg "milosrdnog Andjela"????? Sve sto sa ovim "novim Ekonomsko-investicionim planom" radite je opet dobro smisljen Plan PLJACKE Balkana!!! To je sve sto vi hocete i za sta vam je Srbija uvek smetala jer nije htela da bude vas Sluga!!!
Бранислав Станојловић
Докле год 4ти Рајх подразумева Приштину за "престоницу", може да се слика!
Слободан Драгићевић
Питање: Шест престоница. Да ли ово значи, да је Србија пристала да јој отму Космет?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja