nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 07.10.2020. u 22:00 Jelica Antelj - Ivana Albunović

EU menja propise o pravima potrošača na internetu

Odbor za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu usvojio akt o digitalnim uslugama, a do kraja godine očekuje se paket novih propisa
(Фото Пиксабеј)

Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu usvojio je zakonodavnu inicijativu za predstojeći akt o digitalnim uslugama, koji podrazumeva veća prava kupaca na internetu. O tom predlogu će se glasati na sednici koja je zakazana krajem oktobra, dok bi paket predloga o digitalnim uslugama trebalo da bude gotov do kraja godine. Šta je razlog za ovu promenu propisa, osim činjenice da je poslednja direktiva o poslovanju na internetu usvojena pre dvadeset godina? Evropski zastupnici smatraju da je krajnje vreme da se pravila, kako kažu, prilagode današnjim okolnostima.

Prema rečima Biljane Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača, danas u Evropskoj uniji više od 71 odsto građana kupuje preko interneta.

– Mnogi se i dalje plaše da kupuju onlajn, naročito ako je reč o narudžbinama koje bi trebalo da stignu iz druge države. Cilj ovog dokumenta je da se postave temelji za izjednačavanje prava potrošača na internetu sa onima koja imaju kad kupuju u običnim prodavnicama – navodi se u saopštenju Biljane Borzan.

Prema prvim informacijama, inicijativa za promenu propisa potekla je ipak zbog više razloga, a jedan od ključnih je skupa ili nedostupna dostava pošiljki, kao i problemi u komunikaciji sa trgovcima.

– Problemi se pojavljuju kada potrošači kupuju preko posredničkih platformi, poput Amazona, gde nije jasno regulisano ko je odgovoran, platforma ili trgovac, pa se odgovornost često prebacuje sa jednih na druge, a na štetu kupaca – kaže Borzan i dodaje da je stav Odbora za zaštitu potrošača da bi platforme trebalo da snose veću odgovornost oko toga kome dozvoljavaju prodaju preko njihovih internet-stranica.

Sa druge strane, tržište onlajn oglašavanja se u Evropskoj uniji procenjuje na 64,8 milijarde evra, a većina preduzeća se na taj način predstavlja kupcima. Potrošači imaju zamerke i na transparentnost oglašavanja. Oni tvrde da ih na internetu, kako kažu u odboru, „prati” previše oglasa i da bi trebalo isključiti takvu mogućnost. Preciznije, nije im jasno zašto se neki oglasi uvek pojavljuju, ko ih plaća i na koji način su oni locirali kupce, kao i kako koriste podatke koje prikupljaju o njima.

Elektronska trgovina je širom sveta postala spasonosno rešenje tokom pandemije, ali je jasno da će ona i u budućnosti dobijati još na aktuelnosti, jer dolazi vreme kada će se menjati mnogi modeli savremenog poslovanja i interakcija između prodavca i kupca. Osim multinacionalnih kompanija koje već posluju na internetu, ovaj model biće sve prihvatljiviji i za male prodavnice i uslužne delatnosti. Elektronska trgovina u našoj zemlji raste konstantno, ali još pre početka pandemije domaći stručnjaci su tvrdili da ona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Iako su ostvarivane jako visoke godišnje stope rasta prometa, u poslednjih nekoliko godina, zbog niske osnovice ipak smo zaostajali za razvijenim zemljama. Naši internet-korisnici su u odnosu na zemlje u okruženju, a posebno one najrazvijenije, najmanje kupovali onlajn. U svetu se na onlajn kupovine troši neuporedivo više novca nego u Srbiji. Prema podacima „Statiste”, prosečan internet-korisnik je u 2019. u Srbiji trošio oko 80 dolara, što je 20 odsto manje nego u Albaniji, a deset puta manje nego u Austriji. Takođe, zaostajemo i za drugim zemljama regiona, a za najrazvijenijom Velikom Britanijom čak 15 puta. Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji je prošle godine bilo 4,08 miliona internet-korisnika, a 1,8 njih nešto je kupilo onlajn u poslednjih godinu dana. Učešće kupaca u broju korisnika je oko 45 odsto, po čemu zaostajemo za zemljama EU.

Komеntari1
94f59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Одличан чланак. То је тема о којој ће се све више говорити узимајући у обзир константно повећање броја купаца преко интернета.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja