nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.10.2020. u 12:12 Dr Momčilo Pavlović

Na današnji dan 1934. godine u Marseju je ubijen kralj Aleksandar

(Фото Википедија)

Na današnji dan, 9. oktobra 1934. u Marseju ubijen je, jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Vest o pogibiji kralja užasnula je sve Jugoslovene. Zemlja je u žalosti bila poslednji put ujedinjena za mučki ubijenim kraljem.

Kralj Aleksandar je najmanje dva puta ujedinio gotovo sve žitelje Kraljevine SHS. Ženidbom sa rumunskom princezom Marijom, koja je postala omiljena kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca i drugi put kada je ubijen.

Kao što je 8.  juna 1922, svojim venčanjem i svadbenim svečanostima priredio osećaj zadovoljstva i oduševljenja stotinama hiljada građana iz svih krajeva kraljevine pristiglih u Beograd, tako je njegovo ubistvo stotinama hiljada, prema opisima i slikama prenosa posmrtnih ostataka iz Splita, preko Zagreba i Beograda do Topole, priredio neopisivu tugu. Plač mase i klečanje pored puta gde je prolazio kovčeg, sahrana uz prisustvo najznačajnijih državnika iz čitave Evrope, i odlazak na Oplenac kao na hodočašće, stvarali su sliku jedinstva. I jedan i drugi događaj zabeležila je filmska kamera.

Mnogi smatraju da je sa  ubistvom kralja ubijena i Kraljevina Jugoslavija, koja je posle njega preuređena stvaranjem Banovine Hrvatske, a onda udarom spolja srušena, podeljena a od dojučerašnje braće srpski narod doživeo stravične zločine, i genocid u ustaškoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj koju su vodili oni koji su optuženi i osuđeni za ubistvo kralja Aleksandra.

Brojna je literatura o atentatu  na kralja Aleksandra. Sam atentat je do detalja rekonstruisan. Međutim ostaje ono večno pitanje svih atentata, o političkoj pozadini. Preciznije ko je imao interesa da ukloni jugoslovenskog kralja. Pored unutrašnjih grupa kao što su ustaški i bugarski separatisti i komunisti na spoljnom planu to su Italija sa kojom je Jugoslavija imala napete odnose oko zapadnih granica, nemački nacional-socijalizam u usponu i boljševički režim u Rusiji, sa kojim je kralj odbijao da uspostavi bilo kakvu saradnju. I pojedini susedi, posebno Mađarska koja se nije mirila sa gubitkom teritorija posle završetka Prvog svetskog rata.

Sprega tih faktora, stvorila je politički okvir i teren za ubistvo kralja. Kralj Aleksandar je više od dve decenije bio ključna figura u događajima i doživljajima, burnih i velikih događaja u istoriji Srbije, Srba i Južnih Slovena.  Započeo je i dovršio veliku oslobodilačku borbu Srba i Južnih Slovena. Od 1912. do 1918. on je  na čelu svojih pobedonosnih armija. Godine 1914. branio je dostojanstvo nezavisne države i odbio zapovedničke i unižavajuće uslove iz ultimatuma 12 puta veće Austrougarske. U tim i kasnijim događajima on je bio i vojskovođa, i kralj državnik, vođa naroda. Ratna stradanja naroda i samog kralja, i njegovo deljenje sudbine sa vojskom i narodom doneli su mu posle pobeda veliku državničku, vojničku i herojsku slavu. Oslobođenje i ujedinjenje i međunarodne okolnosti učinile su ga najznačajnijom figurom na nemirnom Balkanu i značajnom i poštovanom ličnošću u evropskim okvirima. Time je naglo povećao i ugled Srbije, srpskog naroda, i dinastije u evropskim dvorovima i kod velikih sila. Ratna savezništva i dinastičke veze  pretvarao je u međudržavna prijateljstva a sistemom sporazuma i saveza obezbeđivao je mir i bezbednost za svoju kraljevinu. Smatran je čuvarom mira na Balkanu i u srednjoj Evropi.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević bio je omiljeni vladar kod većine naroda kraljevine. Slike kralja i kraljice sa naslednicima u krilu i uz koleno u narodu je stvaralo osećaj sreće, koji u patrijarhalnoj sredini voli da vidi i da se ponosi, kako pobedama u ratu, tako i vladarem u miru, da vidi svog vladaoca sa porodicom.

Kralj je hvaljen na sve strane. On neumorno radi na nacionalnom jedinstvu verujući iskreno da se radi o istom narodu koji istorija i vera deli, da je istog korena sa tri grane, tri plemena, od kojih se može u jednom procesu napraviti jugoslovenska nacija.

Verovalo se da kralj ima najdublju, široku i najširu ljubav naroda. Manifestacije narodne kralju, kraljevskom domu, kraljici Mariji, prestolonasledniku i kraljevićima pojačavalo je taj utisak. Kralj je prvi radnik, kralj je domaćin, kralj je dobar muž i otac, kralj je zadrugar, a iznad svega vojnik i državnik, oličenje nacionalnog oslobođenja 1918. i ujedinjenja. On je stvaralac Jugoslavije, čuvar jedinstva, čuvar mira u svojoj zemlji, zaštitnik siromašnih, invalida, odbrambeni nacionalni stub.

On je kralj svoga doba, kralj u rovu, kralj sa narodom, u crkvi na blagodarenjima, u posetama svim krajevima zemlje.

Crnomanjast, bled, suvonjav, s cvikerom heroja na očima, imao je tajnu magijsku moć da očara svakoga s kim bi došao u dodir. Kralj retke ljubaznosti. On divno konverzira i izgovara francuski sa preciznošću izražavanja i sa elegancijom savršeno nepoznatom kod drugih kraljeva.

Naslovna strana „Politike”: 10. oktobar 1934.

Kao posebne osobine kralja navođene su iskustvo ophođenja s ljudima, čvrstina u ocenjivanju, hladnokrvnost, brzo razumevanje, velika familijarnost i lakoća ophođenja u društvu i sa svima društvenim redovima.

Novine su pisale da je kralj već na nogama kada ulicama zazvone prvi tramvaji pa do 19 časova kada prima po zakazanim audijencijama. Sam prima licem u lice akreditive i prijateljski dočekuje strane predstavnike. „U tim satima na velikom stepeništu se često sreću frakovi i žaketi sa gunjevima i srmom vezenim ruvom. Ko god mu priđe, ostaje nepokolebljivo očaran posle prvog susreta. Iz crnih očiju pod cvikerom, sa kraljevski nasmešenog lica izbija ljubaznost koja osvaja prisutne. Za svakoga ima pitanje…

Međutim, o kralju Aleksandru Karađorđeviću postoje i druga često protivrečna mišljenja, samih savremenika, i istoričara, posebno ona koja su formirana u komunističkoj propagandi. Označavan je kao monarho-fašista, kao surovi diktator i eksploatator širokih narodnih masa,  prebacivano mu je da državom upravlja kao kasarnom, da su mu način života i odlučivanja bili vojnički… Britanski poslanik je pisao tridesetih godina da u zemlji postoje dva iskrena Jugoslovena – jedan je on, britanski poslanik, a drugi kralj Aleksandar.

Ono što je nesporno jeste  da je kralj Aleksandar želeo snažnu i centralizovanu državu jedinstvenog naroda od tri plemena, Srba, Hrvata i Slovenaca (troimeni narod). Želeo je Jugoslaviju sa Jugoslovenima. Na tom putu zaustavljen  je 1934. zajedničkom akcijom ustaša i makedonskih separatista potpomognutih od Italije i Mađarske.

Oružje kojim je ubijen kralj Aleksandar (Foto A. Vasiljević)

Do 1941. kralju Aleksandru podignuti su mnogobrojni spomenici širom kraljevine od Slovenije do Južne Srbije, ali i u Francuskoj i Rumuniji. Mnoge škole, ulice, trgovi nosili su njegovo ime. Zanimljivo je da iako je bilo inicijativa u Beogradu kralj Aleksandar do početka rata nije dobio spomenik. Godine 1938. traženo je mišljenje od gradskih arhitekata gde bi bilo najzgodnije u Beogradu postaviti spomenik kralju Aleksandru. Šestorica su predlagala da se spomenik kralju postavi na novom trgu prema parlamentu, četvorica između Starog i Novog dvora, dvojica na Terazijama, dvojica na Terazijskoj terasi, jedan između „Moskve” i „Balkana”, jedan u Gornjem gradu, jedan ispred mosta „Kralja Aleksandra” i jedan na Slaviji.

Tokom Drugog svetskog rata a posebno posle dolaska komunista na vlast svi spomenici, svi nazivi i drugi belezi koji podsećaju na kralja Aleksandra, temeljno su uklonjeni. Danas još čekamo da se pokrenuta inicijativa predsednika Srbije realizuje podizanjem spomenika kralju Aleksandru u Beogradu.

Profesor i istoričar

Komentari58
8f12b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

политичкa позадинa
Ovo se moze naci na internet stranici mesta Seonica (Hercegovina): " Stipan Radoš zvan Čelica, rođen 2. veljače 1896. godine brat je Radoš Marijana, a sin Mate i Ruže rođ. Petric. U emigraciji je bio u skupini koja je organizirala ubojstvo jugoslavenskog kralja Aleksandra u Marseillesu, Francuska 1934. godine. Stipan se nikad više nije pojavio u Seonici, pa čak ni kada su se ustaše vratile iz emigracije 1941. godine u domovinu, .." itd
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Професоре, велико Вам хвала за овај напис!
dr Slobodan Devic
Molio bih branitelje "ujedinitelja" da mi odgovore na 3 pitanja: zbog ceka su 4 srpske vojvode bile protiv stvaranja zajednicke drzave? Zbog cega se Petar prvi povukao? I zbog cega je sklonjen Djordje Karadjordjevic? Na poslednja dva pitanja odgovore tipa kralj Pera je bio star i bolestan a Djordje je bio prek bih molio da ostavite za rubriku price za malu decu. Inace, nemam nameru da sudim nikome - samo ne zelim da ponavljamo iste greske kroz generacije ...
dr Slobodan Devic
@ djani - sto se pak Vaseg zakljucka tice da zavere ne postoje, priznajem da ste u pravu. U stvari, Gaj Julije (Cezar) je sam sebi zabio noz u grudi naocigled svog posinka Bruta, car Dusan se sam otrovao (izvrsio samoubistvo), a Kenedi je sam sebi ispalio metrak u celo (Osvald je samo bio nemi posmatrac). Pa jeste, samo mi Srbi jos verujemo u zavere ...
dr Slobodan Devic
@ Крунко - Pa zar nije Bozija volja i da prvi sin kralja bude prestolonaslednik? @ djani - ne znam koji su vasi verodostojni izvori? Zvanicni dokumenti tadasnje vlasti? Cercil je jednom izjavio: "Istorija ce biti blagonaklona prema meni - jer ja cu je pisati". A to da nema zavera je po principu kada lopov vice "Drz'te lopova". A i Apis je kovao zazveru, prema zvanicnom dokumentima? Tankosic je ubijen u borbi; s'ledja? Narodna rec je jaca od svakog dokumenta, koje pisu aktualne vlasti ...
Prikaži još odgovora
А на главној страни...
Срамота што ово није на насловној страни штампаног издања данас! Уместо тога, имамо маскирану водитељицу Европске Уније... Сами смо криви што себе и своју историју не поштујемо више, него главно место остављамо за неке странце са замаскираним намерама. Молим да ми објавите коментар!
Kontekst u vreme stvaranja Kraljevine SHS
3. Posle tolike žrtve, srpske vojske i našeg kralja lično, niko ne bi mogao pomisliti da će Hrvati i Slovenci biti tako nezahvalni. Dobili su državu na poklon i mogućnost da se razvijaju ali na žalost sami su se pokazali neiskrenima, pohlepnima i kasnije se poneli i kao zločinci prema srpskom narodu. Kralj Aleksandar to nije mogao ni predvideti ni zamisliti. S njim na čelu Srbija je nastupila kao centar pokreta za oslobođenje od stranih zavojevača, uspela i dala sve od sebe za Jugoslaviju.
bager
Rusi i englezi su odgovarali kralja da pravi zajednicku drzvu sa ostalim narodima balkana,kao pobednik u ratu zaokruzi tvoje srpske zemlje i eto ti drzave ,jake ,jedan narod ,jedna vera,jedno pismo,,ali pohlepa da ima sto vecu kraljevinu dovela do toga da su srbi zivotima to platili kasnije a i dan danas nam se svete

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja