ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.10.2020. u 22:00 Aleksandra Petrović

Kako popraviti ocenu EK o srpskom pravosuđu

Nezavisnost sudstva moguća i bez promene Ustava. – Pandemija virusa korona usporila Akcioni plan za poglavlje 23.
Председница ЕК Урсула фон дер Лајен (Фото ЕПА-ЕФЕ/Johanna Geron)

Poslednji izveštaj Evropske komisije izričit je u tome da Srbija u poslednjem periodu nije zabeležila napredak u oblasti vladavine prava, iako postoji „određeni stepen pripreme”.

Navodi se da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. „što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju punu nezavisnost pravosuđa”, kao i da postoji „ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe, koji omogućava sadašnje zakonodavstvo”.

Predstavnik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu, smatra da je Evropska komisija izvela pravilan zaključak.

– Nezavisnost sudstva u praksi ne zavisi samo od Ustava. Mogli su da se promene ne samo zakoni nego i način ponašanja, počev od izjava i paušalnih ocena političara. Čini mi se da nismo pokazali pravu volju da idemo ka tom cilju koji smo sami sebi postavili, zajedno sa EU. Ne moramo da čekamo da nam Evropa kaže šta je nezavisnost sudstva jer i sami znamo šta se može smatrati uticajem na sud – kaže sudija Hadžiomerović.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević deli stav Društva sudija da su postojeća ustavna rešenja u oblasti pravosuđa bolja nego ona koja se predlažu.

– Mi sudije imamo utisak da je pravosuđe talac pregovora iz poglavlja 35 o statusu Kosova i živimo u nekom raskoraku, sa mnogo nerešenih problema u svakodnevnom funkcionisanju sudova. Međutim, u tom međuvremenu i te kako je bilo mesta da se različite stvari poboljšaju. Pravosuđe je u moru problema, počev od ogromnog priliva novih predmeta, naročito u beogradskim sudovima, i manjka zaposlenih. Neke od tih problema mogao je da reši i Visoki savet sudstva i bez promene Ustava i zakona – objašnjava Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije.

Naglašava da su sudovi zagušeni masovnim tužbama građana protiv države, penzionog fonda, banaka i Pošte. U mnogim od tih sporova je vrednost često svega nekoliko stotina dinara, pa mnogostruko veći advokatski troškovi postaju primarna stvar.

– I sudije i zaposleni su iscrpljeni jer u sudovima u Beogradu sudije primaju i do 200 predmeta mesečno i prosečno imaju od 700 pa i do 2.000 predmeta u radu. Zaboravlja se da sudije nisu mašine za štancovanje presuda i da se ne smeju potrošiti za nekoliko godina, jer oni treba do kraja radnog veka da sude i efikasno i kvalitetno. Osim toga, u društvu ne postoji svest o tome da sudovi nisu jedini koji treba da vode računa o vladavini prava, već to treba da čine svi, a naročito državni organi i institucije – navodi Dragana Boljević.

Kada je reč o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, smatra da kraj tog posla još nije na vidiku.

– U revidiranom Akcionom planu za poglavlje 23 krajnji rok za promene Ustava je decembar 2021. godine. To međutim ne znači da se do tada ne može ništa učiniti na poboljšanju stanja u pravosuđu. Ono ne može da trči sto metara za deset sekundi ako mu se ne skinu bukagije sa nogu – kaže Dragana Boljević.

U Ministarstvu pravde naglašavaju da je jedan od prioriteta u prethodnom periodu bila upravo reforma pravosuđa. Podsećaju da je Venecijanska komisija pozitivno ocenila ustavne amandmane u oblasti pravosuđa i da su aktivnosti svih institucija na sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 – usporene zbog epidemije kovida 19.

– Jedan od ciljeva ustavnih promena u oblasti pravosuđa jeste jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnotužilačke organizacije, kroz izmenu sastava VSS i DVT, kao i načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Vlada Srbije je krajem novembra 2018. godine uputila Skupštini Srbije predlog da se izmeni najviši pravni akt Srbije, a šest meseci kasnije je skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio predlog za promenu Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa – naglašavaju u Ministarstvu pravde.

Podsećaju da je 1. septembra počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije koji, zajedno sa ranije donetim Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine, znatno unapređuje normativni okvir za još efikasniju borbu protiv korupcije.

– Vlada Srbije je početkom jula ove godine usvojila novu strategiju razvoja pravosuđa za 2020–2025. i revidirani Akcioni plan za poglavlje 23. Ovi dokumenti predviđaju analizu i prilagođavanje pravosudne mreže, smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta i uspostavljanje mehanizama za ujednačavanje i objavljivanje sudske i javnotužilačke prakse. Planirano je i unapređenje sistema besplatne pravne pomoći i sistema upravljanja i administriranja pravosudnom upravom, unapređenje alternativnih metoda rešavanja sporova i razvijanje IT sistema u pravosuđu sa ciljem postizanja modernog e-pravosuđa – navode u Ministarstvu pravde.

Akcionim planom predviđene su i izmene procesnih zakona u cilju unapređenja efikasnosti, a naročito u delu koji se odnosi na dostavljanje pismena, snimanje suđenja i procesnu disciplinu, imajući u vidu EU standarde, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda.

– Sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23 (pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava) je, pored Ministarstva pravde, u nadležnosti više od 50 institucija. Ministarstvo je koordinator u tom procesu i ulaže velike napore da mere i ciljevi, definisani Akcionim planom, budu implementirani, ali ne može da bude odgovorno za rad i kvalitet rada drugih institucija, u čijoj se takođe nadležnosti nalazi ispunjavanje mera i aktivnosti iz ovog plana. Uzimajući u obzir da je marta 2020. godine počela epidemija kovida 19, rad svih institucija, pa i Ministarstva pravde, je usporen, što je dovelo do odlaganja mnogih aktivnosti koje su planirane za prethodni period – kažu u Ministarstvu pravde.

Takođe podsećaju da je ojačana i pravosudna infrastruktura. Izgrađene su nove zgrade pravosudnih organa i rekonstruisane postojeće. Reč je o 200.000 kvadratnih metara prostora pravosudnih zgrada, u šta je uloženo skoro 12 milijardi dinara.

Komentari23
c7981
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

брано
Није много боље ни ЕУ, корупција и лова пресуђују, уосталом као људска права, уптреба силе од стране полиције. Ако други чине исто ЕУ критикује, завирите у њино двориште те се уверите.
Sasa
Sve se da resiti na jednostavan nacin. Sve sudije i advokati na poligraf sa jednostavnim pitanjem "Da li ste pomogli ili ucestvovali u krsenju zakona na billo koji nacin" Ko padne u zatvor i zaplena imovine celokupne rodbine uz prisilan rad do kraja zivota a posteni neka rade svoj posao. Za godinu dve doci ce posteni da rade i svi predmeti ce se brzo zavrsiti jer nece imati ko da odugovlaci.
Беба Николић
Судије немају апсолутно никакву одговорност. Примају високе плате и суде "У име народа", а често пресуђују по личном аршину, у сукобу са законом, али не и са пријатељским везама - са адвокатима и другима ...а та прича о политичарима који их "даве" је излизана...Ни адвокати не одговарају за свој рад. И њих, и судије, штити исто кривично дело - ометање правде. Високо савет судства први крши одредбе о свим реизбору...свео се на конкурсну комисију којој је битан једино сертификат Правосудне акад.
EvGenije
Odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan: tako što će pravosuđe postati nezavisno, strućno i efikasno. Dakle, sve ono što danas nije. Problem je što danas u Srbiji to niko ne želi. Možda je rešenje ono što je Udruženje pravnika CG predložilo za depolitizaciju crnogorskog pravosuđa.
Киза
Хм, трипартитна подела власти подразумева да свако ради СВОЈј посао! Међутим, код нас влада све ради, а свој посао понајмање. Закони су надлежност скупштине, али не само усвајање већ и израда. Судство штити и контролише Устав и законе, док влада ствара услове за рад државе и стара се о владавини права! Код нас СВЕ наведено ради влада, "3у1"! Не може извршни орган да сам себи кроји правила игре! То "право" му се мора одузети! А суд пре свега мора деловати превентивно! Само кажем...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja