petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 09.10.2020. u 21:00 Marina Vulićević

Luiz Glik dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Američka pesnikinja, čiji je glas „iskren i beskompromisan”, šesnaesta je žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem
Луиз Глик (Фото ЕПА-ЕФЕ/Shawn Thew)

Američka pesnikinja Luiz Glik dobitnica je Nobelove nagrade za književnost, za 2020. godinu, saopštio je juče Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta Švedske akademije zbog, kako je rekao, njenog nepogrešivog poetskog glasa čija britka lepota čini pojedinačno postojanje univerzalnim. Glik je šesnaesta žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem.

Objašnjavajući ovu odluku, Olson je dodao i to da je glas Luiz Glik iskren i beskompromisan, što ukazuje na to da ova pesnikinja želi da bude shvaćena. Ona poseduje i humor i oštroumnost.

„Iako je njena autobiografija važna za njene radove, ne treba je smatrati ispovednim pesnikom. Ona traga za objektivnošću.Tri su odlike njene poezije: tema porodičnog života, oštra, ali i razigrana inteligencija, kao i istančani osećaj za kompoziciju”, jedna je od ocena. Takođe, Glikova se smatra pesnikinjom snage promene i preporoda, gde je iskorak motivisan dubokim osećanjem gubitka...

Ko je Luiz Glik?

Autorka 12 knjiga poezije i dve knjige eseja, rođena 22. aprila 1943. godine. Dobitnica je najvažnijih literarnih priznanja u SAD, pored ostalih Pulicerove, Nacionalne književne nagrade i Nacionalnog priznanja kritičara.

Njena poezija poznata je i po emotivnoj jačini, referiranju na mit, istoriju, ali i na meditacije o ličnim iskustvima savremenog života. 

Ova rođena Njujorčanka, koja živi u Masačusetsu, odrasla je na Long Ajlendu. Obrazovala se na Kolumbija univerzitetu i Sara Lorens koledžu, ali nije dobila diplomu. U nekoliko institucija predavala je poeziju. Trenutno je profesorka na Jejlu.

Kao pesnikinja, usredsređuje se na aspekte traume, želje, kao i prirode. Njena poezija postala je poznata po otvorenom, iskrenom, izrazu tuge i izolovanosti. Naučnici se takođe fokusiraju na načine na koje ona uobličava svoje poetske likove i odnose, između autobiografije i klasičnog mita.

Njeni preci, sa očeve strane, mađarski su Jevreji, koji su emigrirali za Sjedinjene Američke Države. Posedovali su bakalnicu u Njujorku. Otac pesnikinje bio je prvi član njihove porodice koji je rođen u emigraciji, i iako je imao literarne ambicije, započeo je partnerski posao za bratom svoje supruge. Majka Luiz Glik bila je obrazovana, a zajedno sa suprugom, upućivala je devojčicu u priče grčke mitologije, kao i druge mitove, podstičući je da piše.

Kao tinejdžerka, Glikova je obolela od anoreksije, zbog koje je posećivala psihoanalitičara, a kao jedan od uzroka ovakvog stanja navođena je i smrt njene starije sestre, pre rođenja Luiz. Zbog toga je neko vreme odsustvovala iz škole, a povodom ovog iskustva, jednom je izjavila:

„Shvatila sam da ću u jednom trenutku umreti. Ali ono što sam znala mnogo upečatljivije jeste da nisam želela da umrem.”

Sledećih sedam godina provela je na terapiji, što je okarakterisala ne samo kao period u kojem je prevazišla bolest već i kao vreme u kojem je naučila da razmišlja. Zbog toga ni koledž nije pohađala u punom kapacitetu.

„Moje emotivno stanje i moja zavisnost od rituala učinili su druge oblike obrazovanja nemogućim”, govorila je. Tako je odlučila da pohađa časove poezije na Sara Lorens koledžu,od 1963. do 1965. godine, uz imena kao što je Stenli Kjunic, i u instituciji koja je nudila programe za netipične studente.

Jedna od njenih poznatijih poetskih zbirki je „Ararat”, s početka devedesetih godina 20. veka, decenije koja joj je donela veći litetarni uspeh. Kritičar „Njujork tajmsa” Dvajt Garner je ovu knjigu 2012. godine ocenio kao najbrutalniju i najdepresivniju knjigu američke poezije koja je objavljena u poslednjih 25 godina.

Zatim, 1992. godine pak nastala je njena najpopularnija zbirka „Vajld Ajris”, u kojoj je cveće oživljeno kroz razgovor sa baštovanom, i sa božanstvom, o prirodi života. „Pablišers vikli” ovoj knjizi dao je ocenu „poezije velike lepote”. Donela je Glikovoj Pulicerovu nagradu, dajući joj reputaciju „nadmoćne američke pesnikinje”.

Posle drugog razvoda, pisala je poeziju posvećenu temama propadanja ljubavi i braka, a istovremeno je bila uspešna autorka eseja o poeziji. Posle 11. septembra, objavila je poemu „Oktobar”, koja istražuje aspekte traume i patnje sve do grčkog mita.

Svoje obraćanje Anders Olson završio je preporukom da treba čitati pesme ove autorke. Ipak, njeno imenovanje za dobitnicu Nobelove nagrade za književnost još jedno je od velikih iznenađenja Nobelovog komiteta, koji kao da namerno iz rukava izvlači baš ona imena na koja niko nije računao.

Stalni kandidati, poput Harukija Murakamija, Margaret Atvud ili Džojs Kerol Outs, kao da dospevaju na listu tantalovih autora, kojima je priznanje uvek na dohvat ruke, ali im onda volšebno umakne. Među takvim piscima bio je i Filip Rot, koji je dostojanstveno ignorisao činjenicu da nikada neće biti odlikovan Nobelom.

Za razliku od prošlogodišnjeg nagrađenog Austrijanca Petera Handkea, zbog kojeg je Nobelova nagrada izašla na glas kontroverzi i favorizovanja političkih sudova umesto literarnih, sada nema ni približnih reakcija, more se smirilo, a korektnost je podmirena.

Komеntari4
d307a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

venus
Odlična je pesnikinja. To što naši " poznati " kritičari ne znaju za nju samo govori koliko ne prate svetsku poeziju. Kod nas žene uglavnom ne dobijaju važne nagrade jer o nagradama odlučuju muški šovinisti starijih godišta.
Мина
Јеврејски писац Исак Бешевис Сингер је 1978.г.добио Нобелову награду, тако да коментар да и Јевреји једном добију Нобела, није у реду.
Sreten Bozic -Wongar
Nisam citak njene knjige . Moguce da nisu ni oni koji su joj dodelili nagradu. Vazno je da je iz Amerike. Ucitelji ne pisu noista nista novo, novo - Oni su da uce deco o onome sto je napisao. Mozda je nagradu trebao dobiti neki Arapski pisac. Oni su trenutno polularni u Svedskoj.
islam hajrudin
Kakvo pozitivno iznenadjenje!Konacno da i Jevreji dobiju neku Nobelovu nagradu.Pa bio je vise i red! A to sto je predavala poeziju u "nekim institucijama" bez diplome,nema to veze,zena je dokazala da je kvalifikovana.Nije to kao na Balkanu gde I nekvalifikovani a i bez diplome dobijaju poslove predavaca na Fakultetu .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja