Grad je juče raspisao konkurs za izbor direktora JP „Hipodrom Beograd” na čijem čelu je već tri godine ali u statusu v. d. direktora Veljko Rosić. On će, kako je juče kao iz topa rekao za naš list, konkurisati na tu poziciju, a ako dobije posao to javno preduzeće vodiće u naredne četiri godine. Rosić ili neko drugi biće sedmi direktor u poslednjih 12 godina koliko „Hipodrom” posluje kao gradsko preduzeće.
– Za mene je ova pozicija izazov – naglašava Rosić koji je u rukovodeću fotelju došao sa mesta predsednika Nadzornog odbora tog gradskog preduzeća.
Novi mandat započeo je oktobra 2018. kada je tadašnji direktor Risto Kostov podneo ostavku svega pet dana pošto ga je Skupština grada izabrala za prvog čoveka najstarijeg sportskog kompleksa u prestonici. Kostov se povukao iz ličnih razloga, navedeno je u obrazloženju rešenja o prestanku mandata, a on nije želeo da govori o razlozima za takvu odluku. Za mnoge naprasno povlačenje Kostova nije bilo iznenađenje jer su se direktori „Hipodroma” smenjivali kao na pokretnoj traci, a preduzeće nije profitabilno, godinama tavori u dugovima i grad bi mu najradije tražio novog vlasnika.
– Problemi su brojni, nerešeni imovinskopravni odnosi, ima dosta fizičkog posla, nasleđenih dugova nastalih između 2005. i 2014. godine. Ali uspeli smo drastično da srežemo dugovanja konjarima na ime nagradnog fonda za trke. Izdali smo neke magacine koji se godinama nisu koristili kako bismo prihodovali. Grad i Sekretarijat za sport nam pomažu – ističe Rosić i dodaje da se o kompleksu koji se proteže na 24 hektara brine dvoje zaposlenih, a po potrebi angažuju i ljude na privremeno-povremenim poslovima.
Kao svetle tačke Hipodroma on navodi obnovu glavne tribine izgorele pre dve decenije na kojoj su postavljene nove stolice, staze su posle decenije nasute peskom i poravnate, sudijski, komentatorski i kamermanski toranj je sređen, kupljeni su novo ozvučenje i traktor...
Na Carevoj ćupriji od 1912.
Na Carevu ćupriji hipodrom se preselio 1912. zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, osnivaču „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, i članu Dunavskog kola jahača. Hipodrom je otvoren na Vidovdan 1914. u osvit Prvog svetskog rata. Ukazom kralja Aleksandra iz 1920. Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Godinu kasnije održani su prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Premijerna kasačka nadmetanja revijalnog karaktera bila su 1930.
