Stalno zaposlenim radnicima na Aerodromu „Nikola Tesla” ponuđene se otpremnine između osamsto hiljada i milion dinara za dobrovoljni odlazak iz firme, a nekim kategorijama i više. Koliko radnika treba da uzme radnu knjižicu još se ne zna, ali po svemu sudeći za socijalni program će se prijaviti više nego što je planirao francuski „Vansi”, kojem je beogradska vazdušna luka poverena na koncesiono upravljanje.

Tim povodom juče su se sastali predstavnici „Vansija” i sindikata, koji su za sledeći petak najavili štrajk upozorenja. Vesna Vilotić, predsednica sindikata „Zajedno” Aerodroma „Nikola Tesla”, kaže za „Politiku” da su prihvatili poslodavčeve uslove i kategorizaciju, prema kojoj bi više od 88 odsto radnika dobilo navedeni novčani iznos, a za određene kategorije otpremnina bi bila veća od milion dinara. Ali zauzvrat traže da se svim zaposlenima koji se budu prijavili za program dobrovoljnog odlaska, to i dozvoli. Na njihova radna mesta, prema proceni sindikata, trebalo bi da budu primljeni oni koji rade na određeno vreme i kojima ugovori uskoro ističu, a nije planirano da im budu produženi. Međutim, poslodavac to odbija.

Vilotićeva kaže da su im stavovi povodom tog pitanja različiti. Zato je dogovoreno da se sastanu još jednom naredne sedmice, a i ministar rada Zoran Đorđević je najavio da će ih takođe posetiti narednih dana i pokušati da dođu do rešenja.

– Poslodavac kaže da je ovaj program napravljen da bi bio stimulisan određeni broj ljudi da odu, ali da ne mogu ugroziti poslovanje. Ovo po njima nije program čija je suština zamena takve vrste i to ne mogu odobriti. Obećali su da će tamo gde je neophodno zadržati određen broj ljudi, kojima ističe ugovor. To jeste mali pomak jer je prvobitno bilo planirano da svima kojima ističe ugovor, a takvih je trenutno 300 na aerodromu, ne bude dalje produžen radni odnos – kaže Vilotićeva.

Prema njenim rečima na beogradskom aerodromu je trenutno za stalno zaposleno 1.326 ljudi i 400 onih koji rade po ugovoru. Naša sagovornica ističe  da je suština u tome što još nemaju sistematizaciju i ne mogu od poslodavca da dobiju informaciju koliko on smatra da ima viška zaposlenih i na kojim pozicijama.

– Evidentno je da nemamo iste stavove povodom tog pitanja, jer mi vidimo da nam u pojedinim sektorima već sada nedostaju radnici. Nezgodno je proceniti koliko ljudi će da se prijavi za socijalni program, ali po zainteresovanosti bi se reklo da će ih biti mnogo više nego što bi trebalo. Da bi uštedeli oni moraju da urade reorganizaciju, ali nećemo dozvoliti da to urade tako što će jednom zaposlenom dodati veći broj obaveza – dodaje  Vilotićeva.

Za „Politiku” je početkom nedelje u kompaniji „Belgrejd erport” rečeno da su usvojili  model restrukturiranja kako bi dodatno smanjili troškove usled drastičnog uticaja koji je virus kovid 19 imao na vazdušni saobraćaj u poslednjih šest meseci. Restrukturiranje podrazumeva program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme koji za to budu zainteresovani. Tada su imali stav da ugovori na određeno vreme koji ističu neće moći da budu obnovljeni. Kako su objasnili, na reorganizaciju su  bili prinuđeni jer je broj putnika u prvoj polovini ove godine smanjen za 61,4 odsto, a u drugom kvartalu za čak 94,6 odsto u odnosu na isti period 2019, što je sve rezultiralo značajnim smanjenjem prihoda kompanije.