sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
LISTU „POLITIKA” DODELjENA PUPINOVA MEDALjA

Borba za sećanje na idvorskog naučenjaka

Tek od sredine sedamdesetih godina prošlog veka počinje skidanje koprene zaborava s Mihajla Pupina, čemu je i naš list dao značajan doprinos
Добитници награда на свечаности у Идвору (Фото Д. Буквић)

U Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina, u petak su održani 41. Oktobarski susreti, kojima se obeležava dan rođenja velikog naučnika i inovatora. Najviše priznanje manifestacije, Pupinova medalja, pripala je listu „Politika” za „izuzetne aktivnosti na afirmaciji Pupinovog dela i očuvanju njegovog vrednosnog sistema”, navedeno je u obrazloženju žirija.

Iz današnje perspektive, kada se o idvorskom naučenjaku svetskog glasa opširno govori i piše, gotovo je nezamislivo da je pre četiri i po decenije i samo pominjanje njegovog imena bilo jeres. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka počinje borba da se s Mihajla Pupina skine koprena zaborava. Borba kojoj je i naš list dao značajan doprinos.

– Komunistička vlast je Pupina anatemisala zato što je bio privržen dinastiji Karađorđević i jer je, po merilima vladajuće ideologije, bio previše prosrpski nastrojen – kaže Milan Božić, predsednik Fondacije „Mladen Selak”, koja od 1990. organizuje Oktobarske susrete.

Ideja da se višedecenijsko ćutanje o Pupinu okonča rođena je u krilu Inovacijskog pokreta, formiranog 1974, sa zadatkom da pospeši privredni rast oslanjanjem na domaće pronalazaštvo. Ustanovljen je i Dan inovatora Jugoslavije, 12. oktobar, datum kada je Nikola Tesla 1887. prijavio patente koji su označili početak ere naizmenične struje.

– Iste godine, u Novom Sadu Mihajlo Pupin je proglašen simbolom vrednosti za koje se zalaže Inovacijski pokret i započeto je obeležavanje 9. oktobra, Pupinovog rođendana. Ta dva datuma, 12. i 9. oktobar, stopila su se u Oktobarske susrete, koji se od 1979. održavaju svake godine, a Idvor im je 22 puta bio domaćin – objašnjava Božić, svedok i učesnik početka procesa rehabilitacije na zaborav osuđenog Pupina. Kako naglašava, taj poduhvat su predvodile viđene ličnosti Inovacijskog pokreta, poput prof. dr Dragutina Boškovića, dr Koče Jončića, Mladena Sedlaka, akademika Nikole Hajdina i Dragutina Zelenovića. I ondašnji ambasador SAD Lorens Iglberger značajno je pomogao da se izgradi most kojim će se Pupinovo delo, iz zemlje u kojoj se ostvario i koja ga je uvažavala, vratiti u domovinu koja ga se olako odrekla.

Moćni Inovacijski pokret, čija je iskustva i rezultate obilato koristila Kina tokom procesa otvaranja prema svetu, podelio je sudbinu Jugoslavije. U kovitlacu raspada države Oktobarski susreti su opstali uz podršku SANU, Privredne komore Srbije i Rektorata BU.

Ključnu ulogu odigrao je Mladen Selak (1921–2014), naš čovek koji je u Americi stekao značajan imetak zahvaljujući primeni 18 svojih patenata u grafičkoj industriji. Godine 1990. osniva fondaciju čiji je primarni cilj izučavanje dela Mihajla Pupina i prenošenje njegovog sistema vrednosti na mlade naraštaje.

– Pupin je dosegao nebeske visine i izuzetne počasti, ali nije bio ni ohol ni gord. Govorio je: „Nikada ne mrzite one koji vas napadaju. Spas je u pokajanju i opraštanju.” Zalagao se za obrazovni sistem koji stvara čestite ljude, koji će časno služiti dobrom gospodaru, a taj gospodar je – rad. Smatrao je da naročito treba da budu nagrađeni inovatori, oni koji unapređuju proces proizvodnje. Te pouke su jednako vredna zaostavština kao i njegovi pronalasci i naučna saznanja – ističe Božić.

Uz sva pregnuća koja je na afirmaciji Pupina Fondacija do danas uspešno okončala, jedna velika zamisao ostala je neostvarena.

– Na oktobarskim susretima 2012. Mladen Selak je obećao da će fondacija uraditi idejni projekat, obezbediti dozvole i polovinu novca za podizanje spomenika Pupinu ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, pored spomenika Tesli. Obećano je ispunjeno, ali već šest godina nadležni u glavnom gradu ne daju odgovor zašto do realizacije još nije došlo – napominje Milan Božić, predsednik Fondacije „Mladen Selak”.

Laureati Oktobarskih susreta

Osim našem listu, Pupinova medalja dodeljena je i generalu prof. dr Miloradu Obradoviću, jednom od osnivača i prvom direktoru Instituta za primenjenu matematiku i elektrotehniku. Obavljao je i dužnost pomoćnika načelnika Generalštaba VJ za vezu, informatiku i elektronska dejstva, a autor je i oko stotinu naučnih radova.

Na ovogodišnjim Oktobarskim susretima medalje za najbolje knjige tematski povezane s Pupinom uručene su Tomislavu Simonoviću („Džon. V. Frotingam – zaboravljeni srpski dobrotvor”) i Dušanu Cicvari („Poslednji zadatak Lole Klos”).

Na svečanosti održanoj u petak u Idvoru nagrade je dobilo i petnaestak najdarovitijih učenika i studenata iz Pančeva, Beograda i Novog Sada.

Komеntari3
3ef01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Шта је научењак? Да ли се тако у Идвору говори?
Саша Микић
Нучењак је један од синонима за научника, зналца, ученог човека итд. Можда је мало необичан израз за неке, али га налазимо у многим делима на српском језику. Пошто је оригинални назив аутобиографије Михајла Пупина ''From Immigrant to Inventor'', што у буквалном преводу значи ''Од усељеника до проналазача'', онда је преводилац дао себи слободу да преведе ''Од пашњака до научењака'' користећи реч научењак да би се римовала са речи пашњак.
Саша Микић
Докле ће разне глупости да се везују за послератну прошлост? Михајло Пупин није смео бити поменут! Ма хајте молим вас. Како је онда Извршно веће Народне Републике Србије 1959 године из института Никола Тесла издвојило групу научника и основало Институт Михајло Пупин? Како смо ми у школи учили о Михајлу Пупину? Како је у лектири била књига ''Од пашњака до научењака''? Или сам то ја све сањао!?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja