nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 11.10.2020. u 22:18 Milenija Simić Miladinović, Ana Vuković

Kako deci ograničiti upotrebu mobilnih telefona

(Фото Анђелко Васиљевић)

Ko su zvezde čije onlajn objave hipnotišu decu i mlade u onlajn prostoru? Jesu li one valjani uzori? Da li milioni pratilaca, pregleda, lajkova i šerovanja, kao pokazatelji popularnosti, u hijerarhiji takozvanih influensera opravdavaju uspon do statusa dečjih idola? Pred čim smo kao roditelji kapitulirali, i šta možemo da uradimo, kad već nismo uspeli da sprečimo stampedo tinejdžera na susretu sa tiktokerkom ili jutjuberom?

Lavinu pitanja pokrenuo je takav susret osnovaca sa tiktok zvezdom Sarom Damnjanović na trgu u Mladenovcu, koji je obeležio ovogodišnju Dečju nedelju i još jednom ogolio istinu da mnogi odrasli nisu dorasli pojedinim izazovima roditeljstva u digitalnom okruženju.

Deca previše zure u ekrane „pametnih” uređaja dangubeći na „Jutjubu”, „Tiktoku”, „Instagramu”, „Snepčetu”... Zašto to rade? Nije do toga dovelo zatvaranje u kuće, policijski čas ili karantin zbog korone, to se događalo i mnogo pre pandemije. Jer, ovde nije reč samo o lakoj zabavi. To je ozbiljan biznis iza koga je naučni pristup izazivanju zavisnosti. Upozorava na to Radomir Marković, IT stručnjak, u razgovoru za naš list tvrdeći da deca nisu kriva što provode silno vreme pred ekranom, nego sofisticirani algoritmi napravljeni da izazovu zavisnost. Svima preporučuje da pogledaju dokumentarni film „The Social Dilemma” koji se nedavno pojavio, a u kome, ističe, oni koji su kreirali aplikacije objašnjavaju da su za taj posao angažovali stručnjake iz kazina, za pravljenje igara na sreću i kocku.

(Foto N.Marjanović)

− Deca su najugroženija i najizloženija beskrupuloznom sistemu koji im ne dozvoljava da na „Jutjubu” odgledaju jedan video-klip, već odmah servira sledeći, sličan, atraktivan, da duže održi pažnju. Nesvesno klikću unedogled. Čak i dok svajpuju, kada slika sa ekrana klizi nadole, to je po ugledu na rad slot mašina. Neverovatno je do kojih su detalja programeri išli da bi izazvali zavisnost korisnika − ukazuje Marković.

Roditelji današnjih školaraca nisu generacije rođene u digitalnom okruženju i odrasle na internetu, ali moraju da se upoznaju sa prirodom onlajn prostora i sadržajima koji su tamo dostupni, da bi znali kako da se prema tome postave. Neophodno je ograničiti vreme koje deca provode na društvenim mrežama i internetu. To znači i da se u određenom periodu dana uređaj skloni iz vidokruga, čak i isključi sa interneta. Na primer, da u dogovoru sa klincima odredimo popodnevnih sat vremena kada će moći da provere poruke na društvenim mrežama. Takođe, i da telefon ne koristimo kao budilnik, da ga ne držimo kraj uzglavlja dok spavamo, jer su ogromne šanse da će nas jedna nova poruka vratiti na onlajn stranice da „samo još ovo da vidim” ponovo gubimo vreme.

− Elektronsko ometanje način je da se i kad ne gledamo u telefon privuče naša pažnja. Otuda nam stalno stižu notifikacije, odnosno obaveštenja, da se nešto „važno” dešava, te ovaj te je označio, onaj je lajkovao tvoj komentar, neko je komentarisao tvoju objavu... Zaboravili smo da za ono što je zaista važno postoji telefonski poziv − podseća Marković.

Deci se ne sme potpuno uskratiti boravak na internetu jer odrastaju u digitalnom okruženju, napominje, ali porodični dogovor, time i pravilo, treba da bude da deca sama prekinu ili da im roditelj uzme telefon posle isteka ograničenog vremena za zabavu na netu. I u tome bi trebalo biti dosledan i istrajan. Roditeljima preporučuje aplikacije kao što su „Screen Time” ili „Secure Teen” pomoću kojih mogu uvideti šta je gledalo i koliko je vremena dete provelo na internetu, a i na daljinu na detetovom uređaju mogu da onemoguće pristup onlajn sadržajima.

Da društvene mreže ne utiču jednako na sve mlade ljude, ali i da mnogima to postaje osnovni vid socijalne komunikacije što je pogubno za formiranje identiteta, jer društvene mreže nisu realne, tu možete izgledati kako inače ne izgledate, predstavljati se onakvim kakvi niste, upozorava Branislava Pavlović, klinički psiholog i porodični terapeut. Ona ističe da što je jača porodica, odnos sa roditeljima i vrednosni sistem iznutra, manji je uticaj spoljašnjih faktora pa i društvenih mreža. Isto tako, roditelji ne smeju da se prave da društvene mreže ne postoje. O tome se mora pričati.

– Treba to sa njima komentarisati i to ne samo kao vid kontrole. Ne treba im braniti, već sa njima gledati neke od snimaka i pitati ih zašto im se to dopada. Važno je razumeti dete, ali ga i edukovati o tome koji su sadržaji prihvatljivi, a koji ne – napominje Pavlovićeva, kao i da deci pre 12. godine društvene mreže nisu potrebne.

U pubertetu, kad im je glavna želja da se dopadnu i budu prihvaćeni, tinejdžerima je teško da razdvoje dobro od lošeg i zato je, smatra i najpopularnija balkanska tiktokerka Sara Damnjanović, neophodno da roditelji nadziru aktivnosti dece na društvenim mrežama.

– Nisam za zabrane. Kontrola mora da postoji. Nije za decu sve što se tamo može videti, zato ne podržavam sve influensere i ne mislim da je svako dobar primer − ističe Damnjanovićeva koja na „Tiktoku” ima 1,9 miliona pratilaca, a pojedini njeni sportski video-snimci na toj platformi broje oko 70 miliona pregleda.

Odgovornost prema svom „virtuelnom gradu” veličine Beograda, kaže, veoma ozbiljno shvata. Tinejdžerima koji je prate uvek poručuje, na primer, da budu vredni i dobro uče, da nije u redu da vređaju siromašne, ali i da zaobilaze bizarne sadržaje.

− Jedan psihopata iz Rusije otkopavao je grobove devojčica, vadio tela, mumificirao ih, oblačio u lutke i u njih ugrađivao muzičke kutije. Od toga je, verovali ili ne, nastao „trend” na „Tiktoku” pa su se devojke u svetu masovno šminkale u te lutke, odnosno mrtve devojke, i oponašale ih. Morala sam da reagujem i da zamolim decu da takve stvari ne prate – dočarava Damnjanovićeva, dodajući da ne toleriše ni onljan promocije nasilja i vulgarnosti.

Lizanje ve-ce šolje ili „izazov” sa podmetanjem noge deci koja skaču, neki su od bizarnih i opasnih „trendova” koje su prihvatili tinejdžeri širom sveta samo zbog toga što „lajkuju” da budu „lajkovani”. Popularni influenseri neretko krše zakon, recimo, snimajući se dok voze. A pre svega mesec dana, protiv jednog od internet idola dece u Srbiji, popularnog Bake Praseta zbog koga je prošle godine u Novom Sadu nastao stampedo tinejdžera, podneta je krivična prijava i to zbog nedozvoljenih polnih radnji sa maloletnicom. Ovaj jutjuber, čije je pravo ime Bogdan Ilić, govorio je o tome u video-snimku na svom profilu. Njegova rečenica da su devojke sa kojima je tada bio u društvu „na keca htele da spavaju sa njim jer su znale da je popularan” crveni je alarm za sve roditelje da promisle kome se deca dive i koga biraju za uzore.

RODITELjSKI UGAO

Jaz između onlajn navika dece i odraslih

Da je ogroman jaz između onlajn navika dece i odraslih jer stalno dolaze nove društvene mreže koje mame i tate ne poznaju i ne mogu da isprate, uviđa Gordana Plemić, direktorka udruženja „Roditelj”.

− Sa „Jutjuba” na „Fejsbuk”, na „Instagram”, „Snepčet”, „Tiktok”... Trebalo bi da shvatimo i prihvatimo da to neće nestati. Ne možemo da se nosimo sa izazovima virtuelnog sveta jer ga ne poznajemo i ne prihvatamo. To mora da se promeni. Moramo da se uključimo, da vidimo zašto je našem detetu zanimljiv određeni influenser, zbog čega gleda takve sadržaje, šta mu je tu interesantno, zašto mu je idol baš taj jutjuber... Društvene mreže ne možemo da zabranimo deci niti dečje aktivnosti onlajn možemo da nadziremo 24 sata. Oduzimanje telefona i zabrana pristupa internetu mogu samo da doprinesu da počnu da kriju da su na mrežama i da tamo budu još više jer im branimo. Umesto toga, trebalo bi da dopustimo deci da nas uvedu u svoj virtuelni svet, da se podrazumeva da i mi znamo šta oni tamo rade i da kad im se nešto ne svidi ili ih zabrine budu slobodni da od nas zatraže pomoć, bez straha da će dobiti grdnju ili kaznu, a sa uverenjem da ćemo im dati bolji savet nego vršnjaci − zaključuje Gordana Plemić.

Komentari9
1e15b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boris
Nikako. Odosno isto kako su njihovi roditelji bili ograniceni u gledanju televizora od njihovih baba i deda.
Kondza
Nisu samo deca zrtve transhumanizma i tehnoloskog porobljavanja uma i svesti. Kad u Berlinu udjem u ES- ban , od 25 putnika u vagonu, 24 drze zaboden kljun u ekrane telefona. Pre 20 godina u istom prostoru moglo se zateci putnika sa rasirenom knjjigom i narocito je bilo simpaticno videti mlade zene koje su plele sa klupkom vunice u krilu.
Stefan
Mozda ti ljudi citaju knjige na svom telefonu, i to je dosta ekologicnije u odnosu na citanje knjiga starih 30 godina. Nek neko objasni bumerima da je njihovo doba proslo i da je sad digitalno vreme...
Jovan Milic
Dobar clanak. Svaki roditelj maloletnog deteta bi trebao da ga procita i nesto preduzme.
vladislav marjanovic
Dobrojutro Kolumbo! Za stetnost videoigrica i zveranja u ajfon znalo se vec godinama, ako ne i vise. Medjutim, pokusajte da detetu oduzmete njegovu igrackicu. Nasrnucete na decja prava, a deca ih znaju jer ih tome uce u skoli. Sta vise njima je poznato da stroge roditelje mogu da prijave vlastima pa ih , tako, drze u sahu. Ocevidno, nekome je u interesu da intelektualno zaglupljuje mlade i ako roditelji ne istupe slozno u odbranu dece, potomstvo ce se izmetnuti na radost zna se ciju.
Ljubomir
Stvaraju se generacije koje ili imaju produbljene autističe sklonosti ili izigravaju egzibicioniste. Stvarno mislite da je ovo sve slučajno? U današnjem svetu trendovi i tržišta prouzrokovana njima se planski stvaraju. Ovo je realnost, ne lupetanje o ravnoj zemlji i teorijama zavera. Jednostavno treba da pasete travu i da budete dobar "član zajednice", bezumna budala kome se sva mišljenja i ideje sipaju u praznu lobanju po potrebi. Deci treba dati telefon iz kraja 20 veka, poziv i SMS i .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja