subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2020. u 12:17 Branka Vasiljević

Paljenje strnjike – rizik za ljude i imovinu

Broj požara na njivama u septembru manji nego prošle godine, ali i dalje jedan od načina koji veliki deo poljoprivrednika primenjuje. – Sa slamom izgori i do tri tone humusa po hektaru
Једна гранчица понекад може да запали читаву шуму (Фото: Пиксабеј)

Kiša koja je padala nekoliko poslednjih dana malo je „ohladila” nesavesne sugrađane koji svake jeseni posle uklanjanja useva sa svojih njiva pale strnjiku i izazivaju požare. Pre nekoliko dana zbog paljenja ostataka useva nekoliko sati gorela je njiva u Moštanici pa se gust dim video i u okolnim naseljima, pa čak i delovima Sremčice. Ipak, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ove godine je zabeležen nešto manji broj požara na otvorenom u odnosu na prethodno leto i jesen.

– U toku septembra ove godine u Srbiji je zabeleženo 1.598 požara na otvorenom prostoru, što je ipak manje nego prošle godine kada se u istom mesecu dogodilo 1.915. Na teritoriji Beograda ove godine vatrogasci su na otvorenom ugasili 262 požara, a prošle 295 – navodi se u odgovoru MUP-a.

Ali kako će lepih dana biti još, a i onih zemljoradnika koji na ovaj način hoće da što brže i lakše „očiste” njive, u Ministarstvu zaštite životne sredine upozoravaju poljoprivrednike na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama.

– Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovako uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su predviđene visoke novčane kazne – kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Štete namernih paljenja useva su višestruke – visoke temperature koje se javljaju u toku požara uništavaju korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta i smanjuju njegovu plodnost, sadržaj humusa i uništavaju celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem.

Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu, i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame. Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, uništavajući čitave eko-sisteme i zaštićena područja – objašnjavaju u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte, imaju uticaj na klimatske promene zbog čega su sve češće ekstremne vremenske nepogode koje nepovoljno deluju na poljoprivredu. S druge strane, više prosečne temperature vazduha povećavaju rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Udružena kampanja ministarstava

Paljenje strnjike koje se još primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom „Ne pali strnjiku”.

Komеntari0
ed1e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja