sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2020. u 16:12 Biljana Mitrinović
MEĐUNARODNI PREGLED

Ko sme, taj može

Kada dođu na red mirovni pregovori između Jermenije i Azerbejdžana, kao kompromisna formula najverovatnije će biti stavljena na sto ona iz „kazanjskog sporazuma” iz 2011. godine, kada se razgovaralo o povlačenju Jermena iz sedam regiona koji nisu deo Nagorno-Karabaha, ali čine takozvani bezbednosni pojas. Ratoborne izjave predsednika Turske i Azerbejdžana Redžepa Tajipa Erdogana i Ilhama Alijeva – da je i vojno rešenje jedno od rešenja – kako su odgovarali na pozive na primirje, ispostavilo se i u ovom slučaju kao dobra polazna osnova. Ofanziva azerbejdžanskih snaga, koja je na nagornokarabaškom ratištu napravila „klanicu”, dok su čak i u centru glavnog grada odjekivale detonacije – učinila je jermensku stranu zainteresovanijom za pregovore.

NARUŠEN STATUS KVO: Ko iza sebe ima vojničke uspehe na terenu – može za pregovaračkim stolom da zahteva šta god želi. Alijev je uoči ministarskog sastanka u Moskvi rekao da će pregovarački proces biti odmah završen ukoliko jermenski šef diplomatije tokom razgovora izusti da je „Karabah jermenski”. Ni „status kvo” slučaja Nagorno-Karabah više ne postoji jer ga je azerbejdžanska strana promenila. Barem tako situaciju vide u Bakuu i Ankari, koji 30 godina čekaju da se primene rezolucije UN o teritorijalnom integritetu. Masakre nad Jermenima u ovakvim situacijama ne pominju.

Strah od obnove Otomanskog carstva, o kome govori Nikol Pašinjan („Ako međunarodna zajednica hitno ne interveniše, videćete Turke pred vratima Beča, kao u 17. veku”) više je za vratom Jermenima nego Francuzima. Širenje Turske na južni Kavkaz najviše ugrožava interese Rusije i obrnuto je proporcionalan interesima SAD. Od ratnih sukoba tokom devedesetih godina prošlog veka Azerbejdžan je bio jedina od bivših sovjetskih republika kojoj je Vašington uskratio pomoć, dok ju je Jermenija sve više dobijala. Odnedavno borba za pristup energentima menja ovu situaciju, kao i odnos kopredsednika u Minskoj grupi OEBS-a prema ovom regionu. „Status kvo” ni među njima ne postoji.

NIJE ZA POREĐENjE: Pre dva dana je Aleksandar Lukašenko rekao da je apsolutno neprofesionalno povlačiti paralele između događaja u Belorusiji (neuspešni puč) sa situacijom u Kirgiziji („uspešan” puč). Lukašenku se sigurno ježi koža dok gleda kako se munjevitom brzinom menja vlast na ulici.

Gotovo sve se odigralo u nekoliko dana. Demonstracije posle parlamentarnih izbora organizovale su stranke koje nisu ušle u parlament: kamionom je razvaljena kapija „Belog dvora”; odmah se dogodio upad u zgradu skupštine koja je zapaljena i opljačkana; demonstranti su ušli i u ostale državne institucije. Izbor novog predsednika skupštine održan je u hotelu dok su nemiri besneli na ulicama.

Iz zatvora je oslobođen bivši predsednik Albazbek Atambajev, koji je vladao od 2011. do 2017, kada je uhapšen zbog korupcije i planiranja državnog udara. U spektakularnom ponovljenom napadu specijalaca na njegovu utvrđenu kuću te 2017. učestvovalo je 2.000 policajaca, među kojima je bio i ministar unutrašnjih poslova. Prilikom napada i hapšenja Atambajeva ranjeno je oko stotinu ljudi. Čim je izašao iz zatvora, Atambajev je odgovorio da su sulude konstatacije da on finansira ovu „treću” revoluciju jer je njegova „supruga pozajmila novac za taksi kada je dolazila po njega u zatvor”.

Predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov uveo je vanredno stanje u Biškeku i sve se odvijalo kao prema udžbeniku za nasilne prevrate i „obojene revolucije”. Neobično je jedino bilo to što je vanredno stanje i raspoređivanje vojske, koja je odmah stigla na periferiju grada, pomereno za nešto više od 24 časa. Prethodno je postavljen novi načelnik generalštaba, koji ima bogato profesionalno iskustvo u Avganistanu, te je građanima dato još malo vremena da se sklone s ulica. Izbori će biti ponovljeni za manje od mesec dana. Rat Severa i Juga u Kirgiziji je nastavljen. Za sada se nisu umešali stranci, barem ne vidljivo.

KAKO TO: Ovako nešto munjevito sproveo je i Donald Tramp. On se razboleo od kovida 19 i ozdravio, čak brže nego što je u Biškeku izveden prevrat. Doduše, i Lukašenko, koji ne voli da Belorusiju porede s Kirgizijom, brzo je, mada manje spektakularno, prebrodio bolest koju je, kao i Tramp, negirao. U svom maniru čoveka koji se uvek na neki volšeban način izvuče iz „živog peska”, Tramp je izašao iz bolnice, podigao palčeve i skinuo masku. Ako neko i pomisli da su tri dana isuviše malo vremena za ozdravljenje, a danas su ljudi skloni da više ni u smrt ne veruju, onda može da zaključi da je – ili sve prevara ili je Tramp zaista jak – „natčovek” kome ni korona ne može ništa. Trampu je skočio rejting, milioni glasača su odmah glasali, a mediji naklonjeni Džozefu Bajdenu počeli su da pišu kako će Tramp pokrasti izbore – što je do sada bila ekskluzivna tema aktuelnog predsednika, koji nije verovao glasanju putem pošte.

Komentari5
98a0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dimitrije
Jermenija brani interes ne samo svojih gradjana nego dostojanstvo istorije svoje drzavne istorije. Bravo za novi sjajan clanak gospodjo Mitrinovic
Orhan
Још један сјајан чланак од госпође Митриновић!
Pavle
Vojni uspesi na bojnom polju, ali i turska odnosno panmuslimanska podrska su ono sto razlikuje slucaj Nagorno-Karabaha od 90-tih i teritorija koje su istorijski naseljavali Srbi. Jer i mi smo imali znacajne vojne uspehe. Cak iako Jermeni imaju izvesnu podrsku Rusije i nekih zapadnih sila. Otomanske aspiracije Erdogana nisu samo dnevna politika, vec imaju simpatiju dobrog dela turskog birackog tela. Zasada su dogadjaji daleki, ali uvek postoji mogucnost slabijeg domino efekta. Mali smo, praticemo
Draskone
Svet se uskomešao. A i priroda pripomaže raznim nepogodama i uz sve to počinje da vlada i korona-nervoza i među političarima i vladarima i velikih i malih zemalja. U ovom zanimljivom pregledu samo nekih važnijih detalja u svetu, izgleda, dobro biti neće. Ipak pravilo -,, Ko sme, taj i može'' je uvek bilo i biće. U prevodu - Sila boga ne moli. Nesreća je samo što je naišlo vreme da su mnogi pomislili da je pravo vreme za silu. A i godina je prestupna.
Dejan Gajic
“Sila Boga ne moli, Bog silu ne voli”

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja