ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2020. u 21:26 Milica Dimitrijević

Kontroverze venecijanskih bijenala

Virus korona odložio je ovogodišnju arhitektonsku smotru, ali je u centralnom paviljonu u Đardinima priređena izložba arhivskih materijala koja podseća na neke bitne istorijske momente
Поглед на Ђардине, 2018. (Фото М. Димитријевић)

Centralni paviljon čuvenih Đardina – prelepog venecijanskog vrta u kojem se više od 120 godina prepoznatljivo smenjuju maštovite i šarmantne nacionalne umetničke postavke venecijanskih bijenala – ovoga puta domaćin je jedinstvene izložbe, različite od svega što je decenijama tu moglo da se vidi. Virus korona odložio je ovogodišnju arhitektonsku smotru koju smo i mi iz Srbije proletos željno iščekivali jer je na njoj trebalo da učestvuje i srpski tim, ali ovaj prostor nije ostao pust.

Organizatori ove umetničke manifestacije, koja pod svojim okriljem okuplja pored pomenute arhitekture, pre svega savremenu umetnost, ali i film, pozorište, muziku i ples, osmislili su svojevrstan omaž svim do sada održanim bijenalima postavkom na kojoj su istaknuti njihovi najvažniji momenti. Njeni kustosi su – što je takođe kuriozitet – direktori svih šest umetničkih oblasti, njih predvodi Roberto Ćikuto, predsednik Venecijanskog bijenala, a sav bogat i zanimljiv materijal, između ostalog i dokumentarni, potiče iz bijenalske istorijske arhive, ali i internacionalnih i nacionalnih arhiva država učesnica.

Izložba koja će se tu nalaziti do 8. decembra privukla je paženju medija, pa je na portalu „Artnews” publici ponuđen izbor od desetak najkontroverznijih sekvenci iz oblasti likovne umetnosti koje su obeležile ovu smotru, počev od osnivanja 1895, kada je u Veneciji održana prva internacionalna umetnička izložba.

Podsetnik počinje 1948, to jest godinom u kojoj su, nakon Drugog svetskog rata, mnoge zemlje bile sprečene da učestvuju na manifestaciji najpre zbog finansijskih poteškoća, pa su organizatori osmislili mini-postavke kako bi popunili prazne nacionalne paviljone. Jedna od takvih izložbi bila je posvećena italijanskim slikarima metafizičarima i na njoj su bila predstavljena dela trojice autora – Karla Kare, Đorđa Morandija i Đorđa de Kirika – a prašinu je digao De Kiriko, tvrdeći da je njegova slika koja je pred posetiocima „nedoličan falsifikat”. Celu situaciju dodatno je komplikovala činjenica da je on često umeo da pravi „originale falsifikata”, to jest da sam kopira svoje slike, dok je za organizatore posebno neprijatno bilo to što je poznati Italijan protestovao prilikom otvaranja svakog narednog bijenala vizuelne umetnosti sve dok italijanski sud nije u ovom slučaju presudio u njegovu korist, pa se kao učesnik na smotri pojavio ponovo tek 1956.

Ni turbulentna 1968. nije mogla da se zaobiđe – studentski protesti sa ulica Pariza preneli su se i u umetničke vode, mnogi reditelji, među njima Trifo i Godar, solidarisali su se s akademcima na Kanskom festivalu, da bi se mesec dana kasnije demonstracije dogodile i u Veneciji, pa su na dan otvaranja bijenala umetnička dela okretana naopako i sklanjana od publike, dok su paviljoni bili okupirani, a studenti na Trgu Svetog Marka privođeni. Poseban presedan bilo je umetničko okupljanje 1974, kada je umesto tradicionalne izložbe smotra održana u formi programa koji su bili organizovani u duhu podrške narodu Čilea, a protiv diktature Augusta Pinočea i torture koju je sprovodio.

Interesantno je pomenuti da je reakcija nekih od tadašnjih kritičara bila takva da su oni leve orijentacije osudili bijenalske zvaničnike i učesnike za elitizam zbog izlaganja političkih plakata umesto umetničkih dela, neki su smatrali da je bijenalu čak odzvonilo, dok je do danas ostalo preovlađujuće mišljenje da je to tadašnje izdanje bilo raritetno i bitno, posebno ako se ima u vidu da se takva radikalna kritika spram bilo kog drugog relevantnog političkog ili društvenog dešavanja nikada više nije ponovila.

Posteri umetničkog aktivističkog kolektiva Gran Furi posvećeni sidi, to jest usmereni protiv negativnog odnosa Katoličke crkve prema homoseksualcima i bezbednom seksu, bili su više nego primećeni tokom smotre održane 1990, a zabeleženo je da su pojedini konzervativni komentatori tražili da se rad na kojem se nalazio papa Jovan Pavle drugi ukloni, ali su organizatori odoleli pritiscima. Pamti se, između ostalih, i slučaj nemačkog umetnika Gregora Šnajdera, to jest sudbine koja je zadesila njegovo delo 2005. Naime, nakon što je 2001. bio nagrađen Zlatnim lavom za postavku u paviljonu svoje zemlje, Šnajder se četiri godine kasnije pojavio s namerom da na grupnoj izložbi prikaže rad pod nazivom „Kocka” – gigantsku skulpturu obučenu u crnu tkaninu koja je trebalo da asocira na Kabu, sveto islamsko mesto hodočašća u Meki, i da se postavi na Trgu Svetog Marka. Zvaničnici bijenala delo su isključili sa manifestacije zbog političkih razloga, a prema tadašnjim izveštajima, postojao je i strah da bi takvo izlaganje podstaklo antiislamske nemire. I u samom katalogu koji je pratio postavku tekst posvećen ovom delu bio je zamenjen u crno obojenim stranama.

Komеntari1
8fb33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

n ercegovac
Kad je Kazanova izbegao u Pariz, među prvima ga je primila madame de Pompadour. Na prvom susretu upitala ga je „Jeste li vi zaista odozdo (là-bas), iz Venecije?”, na šta je veliki Đakomo odgovorio „Ne Gospođo, Venecija nije odozdo, Venecija je odozgo (là-haut)!”. Imao je pravo. To je i danas čudesan grad.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja