U Srbiji se svake godine proda više od 80. 000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Potrošači u našoj zemlji najviše kupuju hulahopke i čarape (8,3 komada), muški i ženski donji veš (7,6 komada) kao i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, kupuju se nešto ređe – između dva i tri komada godišnje. Jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju se najređe.

Potrošači u Srbiji odeću najčešće kupuju u prodavnicama globalnih brendova (60,5 procenata), radnjama polovne odeće (16,2 odsto), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4 procenta), a zbirno manje od 10 procenata njih  garderobu kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima. Kvalitet odeće je presudan za 54,5 odsto ispitanika, dok 41,2 procenta smatra cenu kao najvažniji faktor. Samo njih 4,3 procenta kupuje odeću zbog trenda.

– Međutim, gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone, farmerke, trenerke i majice do godinu dana. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara – ističe se u ovoj analizi.

Prosečno najkraće nosimo čarape (14 meseci) i donji veš (20 meseci). Čarape čak 73,1  ispitanika nosi manje od godinu dana. Slično je i sa donjim vešom koji  57,5 procenata ispitanika nosi kraće od jedne godine. S druge strane, najdugovečniji rok nošenja imaju ski-odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca). Ako posmatramo ukupnu sliku najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.

– Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, oko polovine anketiranih poklanja garderobu, dok je 16 procenata njih čuva. Isti broj ispitanika donira stvari. Najmanje je onih koji nastoje da je prodaju svega 2,2 odsto, oko sedam odsto menja namenu odeću. Gotovo četiri procenata potrošača takvu garderobu baci.

Imajući u vidu da je istraživanje sprovedeno u doba pandemije virusa korona, razumno je bilo pretpostaviti da se to odrazilo i na potrošačke navike ispitanika. Naglašeno je da je tokom pandemije došlo do smanjenja kupovine odeće za čak 48 procenata u proseku.

– I mada se najčešće smatra da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broj pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, pa se može zaključiti da pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika – kažu u Centru za unapređenje životne sredine i dodaju da je upadljiv zaključak istraživanja da je rok nošenja odeće kod muškaraca kraći nego kod žena.

Kako se navodi, iz ove analize jasno se vidi da javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz brzu modu, donosi. Višestruke društvene protivrečnosti i moralna nepravednost brze mode, kao i njena očita pogubnost po životnu sredinu, nisu u javnosti prisutne u onoj meri u kojoj ona to zaslužuje. Zato je, dodaju, važno da javnost postane osetljivija i svesnija o svemu što brza moda implicira. Potvrda ovoga jeste da je nešto manje od polovine ispitanika bilo upoznato sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Tek svaki treći imao je određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije. Kako se navodi, Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji sprovedeno je od 27. jula do 10. avgusta ove godine godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz Srbije.