Nova Varoš. – Bio je nekad uzdanica turizma jugozapadne Srbije, jedinstven centar na planini kiseonika (1.230 m.n.v.), za zdravo srce i najbolju kondiciju gde je za tri decenije boravilo preko 100.000 gostiju. Danas, kad ceo svet traži dobro mesto za lečenje sve raširenijih kardiovaskularnih oboljenja, ovo je odavno zatarabljeno zdanje. Dato već treći put na prodaju, kome je prodajna cena za nepunu godinu gotovo prepolovljena.

Tako bi mogla da glasi dopuna ovih dana objavljene šture informacije da su Republička direkcija za imovinu i Republički fond PIO ponudili na prodaju banjski kompleks „Zlatar” u Novoj Varoši po početnoj ceni od 2,3 miliona evra. Tom oglasu dodaje se da je banja Zlatar (ustvari RH centar ili Specijalna bolnica „Zlatar” s namenom prevencije, lečenja i rehabilitacije kardiovaskularnih oboljenja) kompleks objekata ukupne površine od oko 12,3 hiljade kvadrata, sa više od 11 hektara zemljišta. Kao i da je rok za dostavljanje ponuda 26. oktobar.

U toj vesti, međutim, ne piše da je ovo treća prodaja „Zlatara”, dve su bile neuspešne. Te da se prodajna cena od prošle jeseni sunovratila za preko 40 odsto. U novembru 2019. početna je bila 3,9 miliona evra, zatim u januaru ove godine 3,1 milion, a sada pala na 2,3 miliona.

Do sada zainteresovanih kupaca nije bilo. Da li što ova (možda izazovna) kupovina zbog cene i mogućih ulaganja slabo koga zanima ili se, zapravo, odlaganjima čeka da „Zlatar” još pojeftini? Pitanja bez odgovora ima, a bilo ih je oko ovog RH centra još od kraja prošle decenije kada je krenuo njegov hod po mukama. Tada je država preko Ministarstva zdravlja, koje je skoro celu tu deceniju vodio Tomica Milosavljević, olako zapostavila „Zlatar”.

Pisali smo 2011. godine da već u to vreme sablasno prazno zvrji golemo zdanje od 17. 000 kvadrata Specijalne bolnice „Zlatar”. Ni traga nije bilo od gostiju koji su ranijih sezona masovno ovde dolazili, o svom ili o trošku fonda zdravstva. Objekat je sagrađen 1978. godine (sa oko 330 postelja, zatvorenim bazenom, salama, kabinetima, terenima), imao je kvalitetnu opremu i stručne medicinske kadrove. Ali te 2011. posle godina posrtanja pritisli su ga dugovi od 140 miliona dinara, kao da je kakva neuspešna fabrika, a ne specijalna bolnica.

– Sunovrat ustanove počeo je prvom neuspelom privatizacijom pre nekoliko godina, a potom državnom odlukom o ukidanju kardiologije, okosnice rada ove specijalne bolnice. Odlučili su to iako je ustanova na tome zasnivala rad i imala stručnjake i savremenu opremu – objasnio je u to vreme za naš list tadašnji v.d. direktora „Zlatara” Đoko Zečević, dok je predsednik sindikata Dragan Grbović govorio o maćehinskom odnosu države i lošem rukovođenju ustanovom.

Potom je zatvoren ovaj RH centar, teret dugova uzeo je danak. Bilo je kasnije pokušaja da se otvori i pokrene, ali kratkog daha. Sredinom ove decenije PIO fond je postao vlasnik te ustanove i javile su se nade u njen boljitak. Pisala je „Politika” 2014. da je tada Penzijski fond smatrao da je prodaja specijalnih bolnica (među kojima je i ova na Zlataru) samo jedan od načina raspolaganja imovinom. „Mnogo je bolje razmišljati u pravcu strateškog partnerstva ili dokapitalizacije, zajedničkog ulaganja”, govorili su u to vreme u PIO fondu.

Bile su to, ipak, nerealne izjave. Prevagnula je i sprovodi se prodaja onemoćalog centra, ko zna kada i gde smišljena. Za sada, istina, neuspešna.