petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.10.2020. u 19:33 Snežana Kovačević

Spor­na ob­no­va Vla­di­čan­skog dvo­ra

Sa se­di­šta Bač­ke epar­hi­je ski­nu­te su oblo­ge od te­ra­ko­te iz 1901. go­di­ne i za­me­nje­ne no­vim, spor­nim za kon­zer­va­to­re
(Фото С. Ковачевић)

No­vi Sad – No­ve ke­ra­mič­ke plo­či­ce po­sta­vlje­ne na Vla­di­čan­skom dvo­ru „krc­ka­ju” pod op­tu­žbom da je spo­me­nik kul­tu­re ti­me traj­no ošte­ćen. Oce­na je sti­gla iz Dru­štva kon­zer­va­to­ra Sr­bi­je na­kon ob­no­ve is­toč­ne fa­sa­de, jed­ne od tri na zgra­di ob­li­ka ći­ri­lič­nog slo­va „p”. Zda­nje je u vla­sni­štvu SPC, se­di­šte je Epar­hi­je bač­ke i dom vla­di­ke Iri­ne­ja. Sa tog de­snog kri­la ski­nu­te su sve sta­re oblo­ge od te­ra­ko­te, ko­je po­ti­ču iz do­ba grad­nje zgra­de 1901. i za­me­nje­ne su no­vim, iz Špa­ni­je. No­vac za ra­do­ve da­la je po­kra­jin­ska vla­da, a po­sao je vo­dio po­kra­jin­ski Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, ko­ji je i pro­jek­tant, dok je ulo­gu kon­zer­va­tor­skog nad­zo­ra imao grad­ski za­vod.

„Da li je mo­ra­lo baš 100 od­sto da se ski­ne? Daj­te ar­gu­men­te. Tvr­dim da ni­je mo­ra­lo. Mi kon­zer­va­to­ri po­sto­ji­mo da bi­smo sa­ču­va­li sta­ro, a ne da bi sa­mo sta­vlja­li no­vo. Dru­go, za­što za ta­ko zna­ča­jan obje­kat ni­je bi­lo po­seb­ne struč­ne ko­mi­si­je? Sve osta­lo što slu­šam ovih da­na sma­tram man­trom ko­ja ne pi­je vo­du”, ka­že za „Po­li­ti­ku” isto­ri­čar­ka umet­no­sti Don­ka Stan­čić, autor­ka knji­ge o ar­hi­tek­ti Vla­di­mi­ru Ni­ko­li­ću u či­jem opu­su je i Vla­di­čan­ski dvor.

Ar­hi­tek­ta-kon­zer­va­tor Ka­ta­ri­na Mak­si­mov, pred­sed­ni­ca Dru­štva kon­zer­va­to­ra Sr­bi­je, ka­že za „Po­li­ti­ku” da ov­de ni­su obez­be­đe­ni uslo­vi za is­tra­ži­va­nja o svoj­stvi­ma plo­či­ca od te­ra­ko­te, ste­pe­nu de­gra­da­ci­je i uzro­ci­ma vla­ge u zi­do­vi­ma, ta­ko da su „svi da­lji ko­ra­ci bi­li, u kon­zer­va­tor­skom smi­slu, pro­ble­ma­tič­ni“. Plo­či­ce su je­din­stve­ne, a slič­ne još po­sto­je na zgra­di Beč­ke ber­ze, pa je je­di­ni pra­vi­lan pri­stup, sma­tra, da se sa­ču­va što vi­še ori­gi­nal­nih ko­ma­da ko­ji bi se oči­sti­li i kon­so­li­do­va­li, a oni ošte­će­ni to­kom ra­da za­me­ni­li isto­vet­nim, spe­ci­jal­no iz­ra­đe­nim za ovu ob­no­vu.

„De­lo­va­lo je sko­ro ne­mo­gu­će da se pro­na­đe po­ten­ci­jal­ni pro­iz­vo­đač, ali su ko­le­ge iz grad­skog za­vo­da us­pe­le da pri­ve­du kra­ju is­crp­nu po­tra­gu stu­pa­ju­ći u kon­takt sa fir­mom iz Ma­đar­ske ko­ja je za ove po­tre­be iz­ra­di­la i od­re­đe­ni broj prob­nih uzo­ra­ka ko­je su za­do­vo­lja­va­le sve po­treb­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. Me­đu­tim, od uvo­đe­nja iz­vo­đa­ča u po­sao, po­sto­ja­li su ne­u­sa­gla­še­ni sta­vo­vi dva za­vo­da, iz­o­sta­lo je str­plje­nje i ko­le­gi­jal­no raz­u­me­va­nje, i sve plo­či­ce na is­toč­noj fa­sa­di su za­me­nje­ne no­vim, špan­skog pro­iz­vo­đa­ča ko­je sko­ro ni po jed­nom kri­te­ri­ju­mu ni­su bi­le ade­kvat­ne”, na­vo­di Mak­si­mov.

Pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, su­šti­na je da su dva za­vo­da svo­jim ne­a­de­kvat­nim od­lu­ka­ma i neo­prav­da­nim pri­sta­ja­nji­ma na kom­pro­mi­se do­ve­la do traj­nog ošte­će­nja spo­me­ni­ka kul­tu­re, de­gra­di­ra­le ulo­gu in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve kul­tur­nim do­bri­ma, i sva­kog struč­nog po­je­din­ca ne­ga­tiv­no obe­le­ži­la u da­ljem ra­du na ob­no­vi i oču­va­nju gra­di­telj­skog na­sle­đa.

Stare skinute pločice (Foto S. Kovačević)

Tim po­vo­dom ni­smo do­bi­li ko­men­tar iz dva za­vo­da, a dvo­ji­ca di­rek­to­ra, Zo­ran Va­pa iz po­kra­jin­skog i Si­ni­ša Jo­kić iz grad­skog za­vo­da, tvr­di­li su u svo­jim ra­ni­jim na­stu­pi­ma da je kod ob­no­ve fa­sa­de dvo­ra sve u skla­du sa pro­pi­sa­nim me­ra­ma. Is­ti­ca­li su isto kao i Epar­hi­ja bač­ka da se ra­di o me­dij­skom na­pa­du na cr­kvu. Pred­sed­nik po­kra­jin­ske vla­de Igor Mi­ro­vić čak sma­tra da se ra­di o po­ku­ša­ju lin­ča epi­sko­pa bač­kog i svih ko­ji­ma je sta­lo do oču­va­nja cr­kve­nih i na­rod­nih vred­no­sti. Naj­o­štri­je je osu­dio i upad ne­po­zna­tih oso­ba u kom­pleks dvo­ra, po­što je epar­hi­ja bi­la iz­ve­sti­la da se upad na gra­di­li­šte i u dvo­ri­še de­sio iz­me­đu 8. i 9. ok­to­bra i oce­ni­la da je ti­me kul­mi­ni­ra­la vi­še­me­seč­na me­dij­ska ha­ran­ga pro­tiv SPC.

Ob­no­va se u me­đu­vre­me­nu, nov­cem gra­da, na­sta­vlja na još dve fa­sa­de. Špan­ske plo­či­ce ugra­đe­ne su i na za­pad­ni zid pre­ma Pa­ši­će­voj uli­ci, dok se ju­žna ili če­o­na fa­sa­da ka Zmaj Jo­vi­noj, pri­pre­ma i bi­će ce­la od re­sta­u­ri­ra­nih sta­rih plo­či­ca. „Ni­šta ne­će bi­ti ba­če­no, a ono što ne mo­že da se is­ko­ri­sti pre­ne­će se u ne­ki od ma­na­sti­ra”, ka­že za „Po­li­ti­ku” đa­kon Mi­ro­slav Ni­ko­lić. Fa­sa­da je bi­la u ta­kvom sta­nju, pri­ča, da su stal­no stre­pe­li da de­lo­vi ne pad­nu na pro­la­zni­ke. Sa­da lju­di za­sta­ju, fo­to­gra­fi­šu i, do­da­je, hva­le iz­gled. Pri­zna­je, ni­je bi­lo la­ko, zbog bu­ke i pra­ši­ne, do­če­ka­ti ob­no­vu ko­ja se odu­ži­la.

Plo­či­ce se re­sta­u­ri­ra­ju u obli­žnjoj por­ti Sa­bor­ne cr­kve. Ta­mo smo od pred­stav­ni­ka iz­vo­đa­ča ra­do­va ču­li da je za ugrad­nju sprem­no 75 od oko 100 kva­drat­nih me­ta­ra ko­ji su po­treb­ni. Ma­da je že­lja, ka­ko na­vo­de, da se sa­ču­va ori­gi­nal­na ke­ra­mi­ka, uve­ra­va­ju da ni­je bi­lo do­volj­no oču­va­nih plo­či­ca i za za­pad­nu fa­sa­du. Na­vo­de da je ma­sa ko­jom se na­do­me­šću­ju de­lo­vi sta­rih plo­či­ca do­bi­la atest In­sti­tu­ta za is­pi­ti­va­nje ma­te­ri­ja­la Sr­bi­je. Ka­žu, taj ma­te­ri­jal je re­ver­zi­bi­lan, mo­ći će da bu­de uklo­njen ako za par de­ce­ni­ja bu­de po­tre­be za no­vom re­sta­u­ra­ci­jom, a opet je do­volj­no po fi­zič­ko-he­mij­skim svoj­stvi­ma jed­nak ori­gi­na­lu. Po nji­ma, no­vo­u­gra­đe­ne plo­či­ce u sve­mu opo­na­ša­ju vi­zu­el­ni iden­ti­tet pret­hod­nih, sa­mo je teh­ni­ka iz­ra­de dru­ga­či­ja.

Komеntari3
94ce9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

novdi
Klinker i terakota proizvode se i dalje najnormalnije u Nemačkoj. Postoje čak u Berlinu i Cirihu proizvođači specijalizovani za izradu novih pločica po originalnim kalupima i dispozicijama u maloj seriji.
Mirko Bulovic
Dobro je Mitropolit Amfilohije za ove iz Zavoda rekao da lice na "ovcu koja puno bleji a daje malo mleka". Da su se oni pitali vecina nasih crkava, manastira i gradjevina bi jos uvek bili u rusevinama i sluzili bi kao stale za stoku. Tako i u ovo slucaju. Zasto nisu obnovili dvor godinama vec su sada digli hajku kada to cini Eparhija Backa?
Novart
To sto vi pisete zove se klevatanje i vredjanje. Zavodi su u Jugoslaviji imali kljucnu ulogu prilokom ocuvanja celokupnog srednjevekovnog nasledja slikarstva. Danas je sreca tamo gde zavod ima vise upliva, jer recimo po zelji crkvenjaka unistavaju se brojne freske, ikonostasi. Verovatno ne zato sto ne valjaju, vec zato sto se namestaju poslovi prijateljima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja