ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 13.10.2020. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović
„POLITIKA” SAZNAJE

Prvo pilot-testiranje državne mature u 101 školi

Krajem ovog meseca zakazana provera kvaliteta ispitnih zadataka i procedura
Нова матура ће заменити пријемни испит на факултетима (Фо­то Д. Јевремовић)

Prvo pilot-testiranje kao naredni krupan korak ka uvođenju državne mature održaće se u 101 srednjoj školi širom Srbije krajem ovog meseca. Akcenat je ovoga puta na proveri kvaliteta ispitnih zadataka i procedura, ne samo znanja učenika, na nivou škola u odabranom uzorku koji će činiti više od 5.000 đaka u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih srednjih stručnih škola, tri umetničke i deset trogodišnjih zanatskih, saznaje „Politika”.

– Predstoji nam pilot-testiranje pripremljenih zadataka za državnu maturu. Rešavaće se ispitna pitanja iz maternjeg jezika, testovi iz matematike u skladu sa fondom časova koji đaci imaju, i svih opšteobrazovnih predmeta. Testiraće se i procedure na nivou škole. Ovo je prvi korak. Drugi pilot u maju 2021. godine, podrazumevaće proveru procedura svih srednjih škola i sistema. Kao kod osnovaca za završni ispit, i za srednjoškolce pre prave prve državne mature u junu, ili možda krajem maja, 2022. godine, dva meseca ranije će biti upriličeno probno matursko testiranje, da bi se upoznali sa modelima i težinom zadataka ali i svim pravilima polaganja ovog ispita – otkriva u razgovoru za „Politiku” Gordana Kosanović, savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koncept, kvalifikacionu ulogu državne mature, pa i sudbinu projekta ukoliko fakulteti odluče da ga ne prihvate, u žižu stručne i opšte javnosti, dovele su nedoumice Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) objavljene prošlog petka. Članovi ovog saveta, tada su ukazali da od nadležnih nisu dobili podatke o projektu državne mature koje su tražili, a da im je najveća bojazan zbog navoda resornog ministra da su „dogovori i obuke sa visokoškolskim ustanovama u toku, a odluke o prihvatanju mature ili nekim prelaznim rešenjima će doneti sami fakulteti i obavestiti javnost o novim pravilima upisa”.

Predsednika NPS-a, Radivoja Stojkovića, pitali smo, između ostalog, kako nemaju podatke jer bi ovo telo kao najveće stručno, iako je savetodavno, moralo biti upućeno i formalno upitano za mišljenje o ulozi i pravilima polaganja državne mature. Javio nam je da odgovore priprema, ali nisu stigli pre zaključenja ovog broja.

– Dovođenje u dilemu koncepta koji je već usvojen i po kome se radi nema opravdanje. Državna matura ima smisla samo ako postoji i kvalifikaciona uloga. Ne može da se dogodi da fakulteti kažu da ne priznaju maturu jer je to državna odluka i strateško pitanje, pokrenuto još 2014. godine, a u međuvremenu je postignut društveni konsenzus o održavanju ovog ispita. Na fakultetima je da preciziraju uslove. Na primer, da deca polažu matematiku i fiziku, ili traže da ostvare određen broj bodova na testu iz srpskog jezika, u tome je odluka fakulteta. Zato deca imaju mogućnost da pored srpskog i matematike biraju još jedan obavezni predmet koji će polagati, ili više izbornih da bi mogli da konkurišu za upis na više visokoškolskih ustanova – ukazuje Kosanovićeva.

Prosvetni vrh odavno objašnjava da će državna matura biti ulaznica za upis na fakultete. Zakon o visokom obrazovanju eksplicitno ne predviđa da će maturski ispit za srednjoškolce postati prijemni za buduće brucoše, nego da viskoškolska ustanova „upisuje kandidate uz priznavanje mature, utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije”, a rangira ih i na osnovu „rezultata ispita za proveru znanja, odnosno sklonosti i sposobnosti”.

– Nema tu ničeg spornog. Visokoškolske ustanove trebalo bi da utvrde kriterijume, na primer, da li će prihvatiti maturu iz matematike i fizike, ili samo jedan od ovih predmeta. Neki fakulteti su se izjasnili, neki bi tek trebalo da se izjasne, ali je izvesno da će maturanti pre septembra sledeće godine znati pravila upisa i uvažavanja položenih maturskih ispita. Već je jasno da, recimo, za upis na Elektrotehnički fakultet nije dovoljno položiti maturu sa zadacima iz osnovnog nivoa znanja matematike – pojašnjava Kosanovićeva.

U slučaju da ne postoji konsenzus o državnoj maturi i njenoj kvalifikacionoj ulozi, uverava ona, ne bi se javio NPS, već Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) da ukaže da nešto ima protiv. O državnoj maturi NSVO poslednji put je raspravljao pre tri, do četiri godine, kako za naš list kaže član ovog saveta prof. dr Miodrag Popović, ukazujući da dileme i te kako postoje.

– Skoro nas o tome niko ništa nije pitao. A mišljenja su vrlo podeljena. Fakulteti koji upisuju srednjoškolce sa zavidnim znanjem preferiraju da ostanu prijemni ispiti, jer ocene iz srednje škole kako praksa pokazuje nisu merilo znanja. Opasnosti koje postoje, mislim da se nedovoljno shvataju, jer prijemni ispiti na različitim fakultetima imaju različitu težinu, pa je tako teži prijemni iz matematike na ETF-u nego na Mašinskom fakultetu, ali je na mašincu u Beogradu zahtevniji nego na nekim drugim sličnim fakultetima, a matura će imati iste zadatke za generaciju na nacionalnom nivou. Za upis na ETF kome sam bio posvećen 25 godina neophodno je gimnazijsko znanje, zato su nam na pripreme dolazila deca iz tehničkih škola. Nije dovoljno jasno kako će to sad biti rešeno, da li će se od đaka koji polože stručnu maturu tražiti da polažu nivo opšte gimnazijske... – navodi prof. Popović dosta otvorenih pitanja, ali da nije sporno da državna matura ima prednosti, naročito sa tačke gledišta budućih studenata jer imaju širi izbor i veće šanse da upišu ono što hoće, iako možda ne u gradu u kom žele.

Komentari4
9cbfc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Весна
Да ли ће се сматрати да је ученик положио матуру ако само изађе на полагање и добије нула поена?
Djuradj
Nazalost,nastavlja se slobodan pad obrazovanja u Srbiji. Zemlja koja ima sve manje i manje dece,zemlja u kojoj je 19.6 % starijih od 65 godina i iz koje emigrira 50 hiljada ljudi svake godine pravi jos jednu ujdurmu stresirajuci omladinu sa nekakvim testovima.Zemlje kojima je zaista stalo do obrazovanja ne uvode nikakve prijemne(Nemacka,Svajcarska, Holandija,Skandinavija itd)pogotovo ne zemlja sa sve manje mladih ljudi kao Srbija. Cilj je da deca kroz osnovnu i srednju skolu pronadju sebe.
Саша Микић
То им ионако следује током студија. Да ли ће се стресирати на матури или пријемном то је тако свеједно. Када наводите земље у којима наводно нема пријемних онда објасните да ли баш свако може тамо да упише факултет или имају некакви критеријуми? Код нас је изгледа намера да се баш свако упише на факултет и онда ћемо да кукамо како немамо занатлија. Врхунац свега, што сам код нас доживео и чуо, а што се тиче образовања је тај да имамо лиценциране спремачице!!! Још да имамо и лиценциране домаћице!
jedna učiteljica
Матуранти нису деца. Већина њих је пунолртна, имају право гласа и сва остала права, тако да није јасно зашто се о њима говори и пише као о "деци".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja