subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 14.10.2020. u 18:03 Marija Brakočević

Malo radili, a vode se kao zaposleni

Anketom o radnoj snazi ocenjuju se subjektivni osećaji ispitanika koje anketari pitaju da li su, recimo, nešto radili prethodne sedmice i da li su za to vreme bili plaćeni, u novcu ili naturi
Око 47 одсто радноспособног становништва је радно неактивно (Фото Б. Педовић)

Da je u Srbiji i te kako moguć istovremeni pad stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti, o čemu svedoče i najnoviji podaci iz Ankete o radnoj snazi, po kojima je u odnosu na prvo tromesečje 2020. zaposlenih sada manje za 33.200 (u neformalnom sektoru), a nezaposlenih za 87.400, potvrđuje i Mario Reljanović, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo.

Iako primećuje da je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) izneo podatak kako je sada više zaposlenih u odnosu na prošlu godinu, to se, kako objašnjava, dogodilo jer je država u radni odnos primila određeni broj medicinskih radnika, čime je samo „napumpan” broj zaposlenih u zemlji.

– Istovremeno se dešava da se nezaposleni koji su izgubili posao ne vide u CROSO registru jer oni i nisu bili formalno u radnom odnosu. To u suštini može da utiče na pomeranje broja zaposlenih, u smislu njegove stagnacije ili blagog porasta, ali promene su daleko drastičnije, što se vidi iz Ankete o radnoj snazi gde je udeo tih neformalno zaposlenih velik – podseća Reljanović, dodajući da je prema pojedinim podacima čak 47 odsto radnosposobnog stanovništva radno neaktivno.

– Iako ti ljudi nisu ni zaposleni ni nezaposleni, oni su u stvari nezaposleni jer ne traže posao preko NSZ-a, a nisu zaposleni jer nemaju posao. Iz toga se vidi da istovremeno dolazi do opadanja zaposlenosti i nezaposlenosti, kao i da te dve kategorije nisu u korelaciji – ističe on.

Da su pojmovi zaposlenosti i nezaposlenosti relativni potvrđuju i metodologije po kojima se oni definišu.

Prema Anketi o radnoj snazi, podseća Reljanović, ocenjuju se subjektivni osećaji ispitanika koje anketari pitaju da li su, recimo, nešto radili prethodne sedmice i da li su za to vreme bili plaćeni, u novcu ili naturi.

– Ako ispitanici odgovore da jesu, onda ih anketa definiše kao zaposlene, što je besmisleno. Međutim, metodologija je dopunjena s brojem prijavljenih u CROSO što daje različite rezultate jer mnogo više ljudi je nešto radilo prema rezultatima ankete u odnosu na broj onih koji su formalno zaposleni i registrovani u CROSO. To je samo dokaz da se često dobija dramatična razlika između realnog broja prijavljenih na obavezno socijalno osiguranje i procenta zaposlenih prema Anketi o radnoj snazi. Zbog toga se i može reći da je broj zaposlenih u Srbiji relativan pojam jer se u njega uračunavaju i oni koji nisu u radnom odnosu, rade na crno, samo povremeno, koji ne zarađuju dovoljno da bi od toga mogli da prežive... – nabraja naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo.

S druge strane, podseća on, stopa nezaposlenosti je trenutno u padu i sada iznosi 7,3 odsto, ali je istina da bi ona uskoro mogla da bude i jedan procenat, ako se statistika bude zloupotrebljavala.

– Broj nezaposlenih se izračunava na osnovu broja onih koji traže zaposlenje i koji su prijavljeni kod službe za zapošljavanje. Njih ima oko 500.000, ali to nije realan podatak jer postoji veliki broj ljudi koji traže posao, a nisu prijavljeni na birou. Ima i onih koji jesu prijavljeni, ali pošto su zakasnili da se prijave na evidenciju, na razgovor sa savetnikom ili su možda odbili ponudu za posao, NSZ ih briše iz evidencije, čime se opet broj nezaposlenih smanjuje – primećuje Reljanović, podsećajući i da na evidenciji ima najviše onih koji su izgubili posao, a koji nemaju nikakve benefite od prijave na biro rada, što je nedavno primetio i Fiskalni savet.

– Ti ljudi nemaju interes da se obraćaju službi za zapošljavanje. Padu nezaposlenosti doprinose i demografska kretanja i migracije stanovištva, pa tako čim se još više budu otvorile granice, broj iseljenika biće veći, a samim tim broj nezaposlenih još manji – zaključuje Reljanović.

„Moja prva plata” poguraće rast zaposlenosti

Iako su, prema oceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dosadašnje državne mere pomoći samo veštački i privremeno zaustavile rast nezaposlenosti, on ipak smatra da će program „Moja prva plata” pogurati rast zaposlenosti u narednom periodu. Time će se, dodaje, u globalu održati broj onih koji imaju posao, jer će novu šansu dobiti 10.000 mladih.

– Taj program podrške može i te kako da kompenzuje broj onih koji će ostati bez posla u narednom periodu, kada budu istekle sve prethodne ekonomske mere podrške koje je država opredelila za privredu u doba korone – smatra Savić.

Komentari0
6b919
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja