sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 14.10.2020. u 18:25 Branko Pejović
ZANIMLjIVA SRBIJA: Stopića pećina

„Džinovski lonci” i bigrene kade

Baš tako se zovu pećinski ukrasi skriveni u dvoranama i dugim hodnicima čuda prirode u središtu Zlatibora, koje ovog leta pohodi rekordan broj gostiju
(Фотографије Слободан Јовичић)

Šta to posetioce Zlatibora toliko privlači u ovdašnjoj Stopića pećini kad je i ovog leta, u doba povećane brige za zdravlje, i po 2.000 njih dnevno pohodi? Pre svega prirodne osobenosti i atrakcije koje vredi videti, kao i izuzetna uređenost pećine, kojom posvećeno upravlja Turistička organizacija Zlatibor.

Kameni nabori zvane bigrene kade, vodopad „Izvor života”, bigreni tobogan, „džinovski lonci”, dvorane, dugure i drugi darovi prirode, a sve dostupno pogledu i moderno osvetljeno.

I do 2.000 posetilaca dnevno

Stopića pećina poslednjih godina, kaže za „Magazin” direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović, ostvaruje rekordnu posećenost. – U 2019. imala je rekordnih 89.113 posetilaca, čime je najposećeniji lokalitet te vrste u Srbiji. Izgledalo je da će ova nepovoljna godina značajno umanjiti te brojke, ali leto je ponovo donelo dobru posetu Stopića pećini: ovih dana katkad je pohodi i 2.000 ljudi dnevno, uglavnom bude od 1.400 do 1.500 posetilaca. A kad smo sabrali ukupnu posećenost od početka godine do kraja septembra, ispostavilo se da je ostvaren novi rekord, više od 100.000 posetilaca, čime je za ovogodišnjih devet meseci premašena cela prošla godina – ističe Živanović i dodaje:

– Turistička organizacija Zlatibor redovno ulaže značajna sredstva da ovu atrakciju učini što dostupnijom posetiocima: uređuje unutrašnjost pećine i staze kroz nju, ugrađuje led-rasvetu, osposobljava prilazni put, plato, parkiralište i drugo. Početkom godine, ulaganjima Ministarstva turizma i opštine Čajetina, napravili smo novih 80 metara staza do atraktivnih bigrenih kada i pećinskih ukrasa – ističe Živanović, najavljujući i druge ovakve poslove.

Do Stopića pećine iz turističkog središta Zlatibora dolazi se putem prema Rožanstvu i Sirogojnu. S tim što je pećina između ta dva sela, čim se prođe ogromna flaša kraj puta koja označava da je tu, pored toka Prištavice, nekad bila lekovita Tošina banja.

Davnih godina speleolozi su doznali za Stopića pećinu: prve pisane podatke o njoj ostavio je Radosav Vasović 1901. u zapisniku Srpskog geološkog društva, a prva speleološka istraživanja u pećini obavio Jovan Cvijić 1909. i 1913. godine. U ovom milenijumu Stopića pećina je uređena, posetioce prima od 2009. godine.

Stručnjaci navode da je to rečna pećina, kroz nju protiče Trnavski potok. Pišu da je duga 1.691 metar, te da je njen impresivni ulaz visok 18, a širok 35 metara. Dobila je ime po obližnjem zaseoku Stopići u Rožanstvu.

U Rečnom kanalu je vir, ispod koga nastaje bigreni tobogan. On prelazi u bigrene kaskade između kojih su kade i „džinovski lonci”. Voda tu stvara slapove, s tim što se pri obilnijim vodama formira jedinstveni vodopad nazvan „Izvor života”, visine 9,5 metara. Kad se tu sruči zapenušana vodena masa, od koje vazduh treperi, čini se da od zaglušujuće buke drhte zidovi, da se na izvoru život stvara.

Atrakcija su i dugure ili vigledi, otvori na pećinskoj tavanici: upućeni navode da ih ima sedam, ali samo jedna (duboka 66 metara) ima direktan kontakt s pećinom. Ostale su međusobno povezane kosim kanalom.

Predanja o skrivenom blagu

Od davnina ovde žive verovanja meštana o „nepoznatim glasovima iz dugura”, o padovima u njih, priviđenjima, skretanju sa staza pravo na ivicu ovog ambisa. Prema jednoj priči koju je zabeležio Radoje Stopić, nepoznati ljudi su negde na prelasku u 21. vek u dugurama kopali tražeći zlato: „Neki meštani smatraju da je u pitanju zlato Nemanjića, a drugi da je to zlato koje su zakopali četnici za vreme rata”, piše autor i pominje narodno predanje da se hajduk Pane Stopić vešto skrivao u mreži pećinskih kanala zaturajući trag pred progoniteljima, vojskama i vlastima: „Pozvao bi ih da ga vide i namerno usporavao kako bi oni što ga progone primetili da ulazi u pećinu. Pa bi onda skrivenim kanalima, samo njemu znanim, prošao na naspramno brdo, iznad njihovih glava, gledajući kako ga po pećini i oko nje bezuspešno traže, dozivaju i prete...”

U Karađorđevo doba, pišu istoričari, Stopića pećina je bila zbeg, narod se u nju sklanjao od obesnih Turaka. A u novinskom tekstu Ljubiše R. Đenića iz 1955. „Stopića pećina – čudo prirode u našem kraju”, autor pominje saznanja meštana da hodnici u pećini mogu biti dugi i do dva kilometra, koja su kasnijim istraživanjima potvrđena.

Svetla i tamna dvorana

Pećinu čini pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala s kadama, Kanal s kadama i Rečni kanal. U njenom turističkom delu su prostrani ulaz, dugure, siparska kupa, vodopad „Izvor života”. Kao i bigrene kade, nastale taloženjem krečnjaka, koje su „amblem pećine”– to su udubljenja oivičena kamenim zidovima, rumenkastim naborima, gde se skuplja voda i iz njih pretače u vidu kaskada. Svojom veličinom i dubinom (i do sedam metara) izdvajaju se od drugih u Srbiji.

Komеntari1
3bd84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bibi
Prelepo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja