ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 14.10.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Investicioni fondovi uneli pometnju na tržištu žitarica

Prema izveštaju berze za proteklu nedelju, slaba ponuda kukuruza, pšenice i soje u Srbiji pomerila cene naviše. – Nastavlja se gomilanje zaliha
На раст цена и тражњу више је утицао психолошки моменат него реално стање или недостатак житарица (Фото Д. Урошевић)

Rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda obeležio je proteklu nedelju na Produktivnoj berzi u Novom Sadu, ali i na drugim svetskim berzama. Ovo ukazuje da tenzija oko širenja pandemije i neizvesnost u pogledu snabdevanja rastu i da se gomilanje zaliha žitarica nastavlja.

Kao još jedan razlog za kontinuirani i za mnoge neočekivani rast cena, možda i najvažniji, jeste to što su svetski investicioni fondovi ušli u ovaj sektor, očekujući zaradu od transakcija sa hranom, kaže za „Politiku” Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”.

Na našem tržištu, prema izveštaju berze za proteklu nedelju, slaba ponuda kukuruza, pšenice i soje pomerala je cene naviše. Iako je žetva kukuruza završena na oko 50 odsto površina, veća tražnja u odnosu na ponudu uticala je na rast cena zbog većih aktivnosti izvoznika.

Kukuruzom je trgovano po ceni od 16,5 do 17 dinara bez PDV-a. Srednja cena s uračunatim porezom bila je oko 18,45 dinara po kilogramu, što je rast od oko četiri procenta u odnosu na nedelju dana ranije. Primetna je bila i veća tražnja za pšenicom iako su mlinari dobro snabdeveni. Do toga je, kažu, došlo zbog porasta izvozne tražnje u odnosu na ponudu. Žito je koštalo 21,59 dinara sa porezom i njegova cena takođe je bila viša za 3,3 procenta. Slično je sa sojom, cena ove uljarice bila je viša 1,18 odsto.

– Kod suncokreta je bilo opravdano poskupljenje jer ga je bilo manje. Kod ostalih ratarskih proizvoda, rod je bio bolji generalno, na svetskom nivou. Ali, za razliku od prošle godine, sada postoji očit strah od pandemije. Veliki uvoznici i svetski potrošači čak udvostručuju zalihe u ovom periodu. To čine uglavnom zbog neizvesnosti da li će transport biti narušen – ističe Saković.

On naglašava da postoji još nešto mnogo važnije, a to je da, kada se dešava ovako nešto, veliki investicioni fondovi ulažu novac u te sektore.

– Kada se dogodi, kao sada, da cene poljoprivrednih proizvoda rastu, a industrija stagnira, onda investicioni fondovi ulažu novac tamo gde očekuju dobit. Na američkim berzama su svi fondovi ušli u ovaj sektor. Njihov ulazak povlači veću tražnju i dodatni rast cena. Nemaju gde da plasiraju novac, jer i kad sve drugo stagnira, mora da se jede. Ali, njihov način razmišljanja je – izaći iz toga pre nego što cena padne na onaj nivo po kojem su kupili – kaže naš sagovornik i dodaje da, kada se to bude dogodilo, a teško je predvideti kada će, cene ratarskih proizvoda biće dodatno gurnute naniže.

Saković dodaje i da je realno očekivati da će svi oni koji prave zalihe smanjiti u nekom trenutku kupovinu na minimum. Na nekom mikroplanu i Srbija je to osetila u martu i aprilu, kada je, zbog korone, postojala „eksplozija” tražnje za našom pšenicom i brašnom, a potom je, mesec dana kasnije, ta kupovina zamrla.

– Dakle, na svetskom nivou treba očekivati uzvratni udarac, jer je na rast cena i tražnje više uticao psihološki momenat nego realno stanje ili nedostatak žitarica. Zato je savet prodavcima da budu pametni i osete momenat kada da prodaju robu – kaže Saković.

On takođe navodi primer da je u Srbiji cena pšenice u našoj žetvi bila 18 dinara, a sada već ide ka 20 dinara po kilogramu. Takođe, u julu se za kukuruz nudilo 14 dinara, a danas ti isti proizvođači dobijaju tri do 3,5 dinara više po kilogramu, što je, ističe, ogroman skok.

– I pored tako dobre cene i velikog roda u svetu, naši proizvođači i dalje ne prodaju žito. Očekuju još veći rast, što je i logično. Sada je zapravo najvažnije proceniti kada prodati žitarice jer, kada cena počne rapidno da pada, onda nećemo imati kome – ističe Vukosav Saković.

On dodaje da u ovom trenutku niko ne može da proceni kada će se to dogoditi, ali ističe da će prvi okidač biti izlazak investicionih fondova sa berze.

– Lično mislim da će se to desiti krajem ove ili odmah početkom sledeće godine. Ne vidim razlog zašto bi neko izdržao više jer to je samo šest meseci do naredne žetve – procenjuje Saković.

Komentari2
0aad6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dzoni
A nasi pametnjakovici izvoznici procenili da mogu da sklapaju ugovore po garantovanim nizim cenama....u vreme svetske pandemije...da je slobodnog trzista taj kajmak od izvoza bi ostao proizvodjacima tj poljoprivrednicima...sada su slatke muke kada prodati proizvode kada cena raste...a rasce dokle god budu jaci igraci u igri cim izadju dokaze nasi preprodavci
Dule Los Angeles
Sta su investicioni fondovi? To su produzene ruke MMF-a. Novac iz istih izvora. Iz Privatnih banaka koju kontrolisu jevrejska udruzenja. Fondovi imaju velike kolicine nastampanih dolara, i njihovi menadzeri su njiskusniji berzanski ageti, ili menadzeri novca i hatrija od vrednosti. Znam dobro jednog menadzer Fonda. I znam detalje rada. Osnoni cilj je profit. Glad vec uveliko tutnji Azijom i Afrikom. Stici ce svuda. Zito je osnova, a cena ce stano rasti. Ko je pametan, sada ga nece prodavati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja