Vladine mere smanjenja šećera, koje su podrazumevale da se njegova količina u proizvodima smanji za 20 procenata do 2020. godine, nisu uspele, saopštio je Centar javnog zdravlja Engleske. Ukupni šećeri u prehrambenim proizvodima su u periodu od 2015. do 2019. godine redukovani tek tri odsto, što je daleko od cilja koji je trebalo da dovede do značajnijih promena i poboljša zdravlje nacije. Prema njihovim podacima, najveće smanjenje šećera zabeleženo je u jogurtima i žitaricama, ali je zato promena gotovo neprimetna kada je u pitanju sadržaj šećera u hrani koja se jede van kuće. Smanjenje šećera u hrani i napicima već godinama se ističe kao ključno u borbi protiv gojaznosti.

– Konzumiranje proizvoda sa previše šećera, osim gojaznosti, ljude dovodi u veći rizik od drugih bolesti, kao što su srčani problemi, dijabetes tipa 2 i neki karcinomi. A sada je potvrđeno i da prekomerna telesna težina povećava rizik od komplikacija prilikom obolevanja od virusa korona – saopšteno je iz ovog centra, a prenosi Bi-Bi-Si.

U Engleskoj, dodaju, dve trećine odraslih ima prekomernu težinu ili je gojazno, a svako treće dete ima prekomernu težinu ili je gojazno do napuštanja osnovne škole. Zbog toga je, navode, zabrinjavajuće da je najnoviji izveštaj pokazao rast prodaje čokolade i slatkiša u kojima nije zabeleženo smanjenje nivoa šećera. Tako je, prema robnim markama, u keksu smanjen nivo šećera za 1,6 odsto, sladoledu i lizalicama 6,4, slatkim namazima i sosovima za 5,6 procenata, dok je u gotovim pudinzima porastao za dva procenta. Proizvođači žitarica su redukovali šećer za čak 13,3, a jogurta za oko 13 odsto.

Porez na industriju bezalkoholnih pića, koji je uveden 2018. godine radi smanjenja šećera i u borbi protiv gojaznosti kod dece, postigao je napredak. Za četiri godine zabeleženo je smanjenje šećera u slatkim pićima za 43 odsto, navodi se u ovom izveštaju. Ministarka zdravlja Džo Čerčil je ovim povodom izjavila da je potrebno da se još brže reaguje budući da je u borbi protiv kovida 19 postalo jasno koliko je opasna gojaznost i zašto je važno boriti se protiv nje. Zbog toga se razmatra uvođenje dodatnih mera koje uključuju zabranu oglašavanja proizvoda sa visokim sadržajem masti soli i šećera. Dr Alison Tedstoun, glavni nutricionista i vođa ovog istraživanja, rekla je da je ovaj proces u kome se pokušava smanjiti unos šećera kroz namirnice prespor i da su potrebne brže i robusnije akcije koje će pomoći da se konzumira manje šećera.

Gojaznost je bolest cele planete, pa i Srbije. Istraživanje koje je prošle godine obavio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da je svaki peti stanovnik naše zemlje gojazan, a da još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da više od 75 odsto ispitanika smatra da je ishrana važna, ali manje od četiri odsto naglašava da se u praksi hrani zdravo. Glavni razlog zbog čega su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno zabrinjava jeste da skoro 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje. U našoj zemlji zabrinjava i to da je svako treće dete gojazno, a 43 odsto učenika svaki dan konzumira slatkiše. Istraživanja pokazuju da je u poslednjih 20 godina u Srbiji procenat gojaznosti porastao za 60 odsto, a tek 20 odsto dece ima naviku da dnevno pojede po jednu voćku. Četvrtina svih učenika jede slatkiše i više puta dnevno.