ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 15.10.2020. u 09:50 Mirjana Sretenović

Vredno je radio je na približavanju kultura

Nije preterano reći da Goran Paskaljević ide u red najsnažnijih simbola srpsko-francuskog prijateljstva – rekao je Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske, na komemoraciji poznatom reditelju
Са јучерашњег скупа у Југословенској кинотеци (Фото: А. Васиљевић)

U krugu porodice, prijatelja, saradnika i poštovalaca dela Gorana Paskaljevića, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci održana komemoracija ovom poznatom reditelju, autoru filmova „Poseban tretman”, „Varljivo leto 68”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kako je Hari postao drvo”, „Optimisti”, „Zemlja bogova” i drugih, čiju je retrospektivu filmova priredio muzej MOMA u Njujorku 2008. godine. Na komemoraciji su, između ostalih, bili: Mira Banjac, Branka Petrić, Slobodan Šijan, Goran Marković, Zoran Kiki Lesendrić, Mlađan Dinkić...

„Paskaljevićeva dela puna su emocija, empatije, humora i lirike”, naglasila je glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je svoju prvu ulogu odigrala u njegovom filmu „Pas koji je voleo vozove”.

– Bio je čudesan filmski autor bogatog dela. Proslavio je našu kinematografiju i našu kulturu širom sveta gde je doživeo brojna priznanja, odlikovanja, retrospektive filmova. Racionalan, duhovit, pragmatičan, u sebi je krio tananu ranjivost i duboku senzibilnost koju je uspeo i u svom delu da izrazi – rekla je Svetlana Bojković.

U druge kulture ulazio je kao gost i stranac, snimajući u Americi, Irskoj, Indiji, Italiji, a izlazio iz njih kao domaćin

Reditelj Darko Bajić podsetio je da je Paskaljević osnovao prvu privatnu producentsku kuću kod nas.

– Govorio je: „Slobodu ne možeš imati ukoliko je istinski ne želiš i ne potražiš.” Tako je osnovao svoj slobodni filmski prostor. Tragao je za potpunom slobodom. Strast za putovanjima podgrevala je njegov producentski dar. Pronalazio je put do gledalaca različitih kultura i tradicija. Goranovi filmovi imali su poseban tretman kod gledalaca, oni su se poistovećivali i sa likovima gubitnika koji veruje da će pobediti jednom zauvek. Svuda gde je snimao osećao se kao kod kuće. Bio je jedan od najznačajnijih evropskih reditelja – istakao je Darko Bajić i prisetio se festivala u Brazilu na koji ga je Paskaljević svojevremeno vodio.

Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, podsetio je da je Paskaljević veliki deo života proveo u Francuskoj.

– Nije preterano reći da Goran Paskaljević ide u red najsnažnijih simbola srpsko-francuskog prijateljstva. Ponosan sam što ga je moja zemlja prihvatila devedesetih godina kada je napustio Jugoslaviju. Ponosan sam što je u Francuskoj pronašao slobodu da izrazi svoje ideje, i u toj zemlji bio je cenjen i priznat. Bio sam dirnut načinom na koji je svoj slobodni duh izrazio u filmovima bilo da su stvarani u socijalističkoj Jugoslaviji, bilo u vreme Miloševića. Njegovi likovi nose u sebi ljudskost u svetu koji je mnogo luđi od njih. Zahvalan sam Goranu Paskaljeviću što mi je pokazao dušu Srba i Srbije – rekao je ambasador.

Nebojša Bradić je 2010. otvorio retrospektivu filmova Gorana Paskaljevića u Britanskom filmskom institutu, a podsetio je juče da je Evropskom parlamentu u Briselu 2011. prikazan Paskaljevićev film „Medeni mesec”, prva srpsko-albanska koprodukcija.

– Radio je na približavanju kultura, integrisao je suprotnosti. Živeo je jedan evropski život punim plućima. Njegova estetika našla je mesto u evropskim arhivama. Persijski pesnik Rumi rekao je: „Opraštanja su samo za one koji vole svojim očima. Za one koji vole srcem i dušom ne postoji rastanak” ‒ rekao je Bradić.

Advokat i pisac Đorđe Sibinović primetio je da je Paskaljević u druge kulture ulazio kao gost i stranac, snimajući u Americi, Irskoj, Indiji, Italiji, a izlazio iz njih kao domaćin.

Sergej Trifunović ispričao je da ga je Goran Paskaljević odveo u svet. – Do tada sam bio samo u Beču i Budimpešti, sa Paskaljevićem sam išao u Njujorku, Meksiko, Hamburg, pola sveta smo obišli odlazeći na festivale – rekao je glumac. Istakao je da je fasciniran kako je naš reditelj sabirao oko sebe fantastične ljude iz sveta i snimao filmove i usred embarga. „Bio je neverovatan čovek”, rekao je Trifunović.

Komentari0
cd134
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja