ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Vredno je radio je na približavanju kultura

Nije preterano reći da Goran Paskaljević ide u red najsnažnijih simbola srpsko-francuskog prijateljstva – rekao je Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske, na komemoraciji poznatom reditelju
Са јучерашњег скупа у Југословенској кинотеци (Фото: А. Васиљевић)

U krugu porodice, prijatelja, saradnika i poštovalaca dela Gorana Paskaljevića, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci održana komemoracija ovom poznatom reditelju, autoru filmova „Poseban tretman”, „Varljivo leto 68”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kako je Hari postao drvo”, „Optimisti”, „Zemlja bogova” i drugih, čiju je retrospektivu filmova priredio muzej MOMA u Njujorku 2008. godine. Na komemoraciji su, između ostalih, bili: Mira Banjac, Branka Petrić, Slobodan Šijan, Goran Marković, Zoran Kiki Lesendrić, Mlađan Dinkić...

„Paskaljevićeva dela puna su emocija, empatije, humora i lirike”, naglasila je glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je svoju prvu ulogu odigrala u njegovom filmu „Pas koji je voleo vozove”.

– Bio je čudesan filmski autor bogatog dela. Proslavio je našu kinematografiju i našu kulturu širom sveta gde je doživeo brojna priznanja, odlikovanja, retrospektive filmova. Racionalan, duhovit, pragmatičan, u sebi je krio tananu ranjivost i duboku senzibilnost koju je uspeo i u svom delu da izrazi – rekla je Svetlana Bojković.

U druge kulture ulazio je kao gost i stranac, snimajući u Americi, Irskoj, Indiji, Italiji, a izlazio iz njih kao domaćin

Reditelj Darko Bajić podsetio je da je Paskaljević osnovao prvu privatnu producentsku kuću kod nas.

– Govorio je: „Slobodu ne možeš imati ukoliko je istinski ne želiš i ne potražiš.” Tako je osnovao svoj slobodni filmski prostor. Tragao je za potpunom slobodom. Strast za putovanjima podgrevala je njegov producentski dar. Pronalazio je put do gledalaca različitih kultura i tradicija. Goranovi filmovi imali su poseban tretman kod gledalaca, oni su se poistovećivali i sa likovima gubitnika koji veruje da će pobediti jednom zauvek. Svuda gde je snimao osećao se kao kod kuće. Bio je jedan od najznačajnijih evropskih reditelja – istakao je Darko Bajić i prisetio se festivala u Brazilu na koji ga je Paskaljević svojevremeno vodio.

Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, podsetio je da je Paskaljević veliki deo života proveo u Francuskoj.

– Nije preterano reći da Goran Paskaljević ide u red najsnažnijih simbola srpsko-francuskog prijateljstva. Ponosan sam što ga je moja zemlja prihvatila devedesetih godina kada je napustio Jugoslaviju. Ponosan sam što je u Francuskoj pronašao slobodu da izrazi svoje ideje, i u toj zemlji bio je cenjen i priznat. Bio sam dirnut načinom na koji je svoj slobodni duh izrazio u filmovima bilo da su stvarani u socijalističkoj Jugoslaviji, bilo u vreme Miloševića. Njegovi likovi nose u sebi ljudskost u svetu koji je mnogo luđi od njih. Zahvalan sam Goranu Paskaljeviću što mi je pokazao dušu Srba i Srbije – rekao je ambasador.

Nebojša Bradić je 2010. otvorio retrospektivu filmova Gorana Paskaljevića u Britanskom filmskom institutu, a podsetio je juče da je Evropskom parlamentu u Briselu 2011. prikazan Paskaljevićev film „Medeni mesec”, prva srpsko-albanska koprodukcija.

– Radio je na približavanju kultura, integrisao je suprotnosti. Živeo je jedan evropski život punim plućima. Njegova estetika našla je mesto u evropskim arhivama. Persijski pesnik Rumi rekao je: „Opraštanja su samo za one koji vole svojim očima. Za one koji vole srcem i dušom ne postoji rastanak” ‒ rekao je Bradić.

Advokat i pisac Đorđe Sibinović primetio je da je Paskaljević u druge kulture ulazio kao gost i stranac, snimajući u Americi, Irskoj, Indiji, Italiji, a izlazio iz njih kao domaćin.

Sergej Trifunović ispričao je da ga je Goran Paskaljević odveo u svet. – Do tada sam bio samo u Beču i Budimpešti, sa Paskaljevićem sam išao u Njujorku, Meksiko, Hamburg, pola sveta smo obišli odlazeći na festivale – rekao je glumac. Istakao je da je fasciniran kako je naš reditelj sabirao oko sebe fantastične ljude iz sveta i snimao filmove i usred embarga. „Bio je neverovatan čovek”, rekao je Trifunović.

Komеntari0
bbe89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja