petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 15.10.2020. u 13:45 Ana Vuković

Vazduh kvare automobili i ložišta na drva i ugalj

Najkritičniji su novembar, decembar, januar i februar, ali su prošle godine epizode zagađenja zbog globalne promene klime krenule od oktobra, do sada nismo imali nijednu ozbiljniju
(Фотографије: Д. Јевремовић, А. Васиљевић)

Tama iznad grada i borba za svaki dah postaju naša svakodnevica čim se založe šporeti i kotlovi širom grada, a sugrađani odluče da se kroz kišu probijaju sopstvenim automobilima umesto gradskim prevozom. Na to kako se provodimo svake zime zbog povećane emisije štetnih materija u vazduhu upozorio nas je i prethodni vikend, kada je u glavnom gradu ponovo bila povećana koncentracija suspendovanih čestica. Ali, kako stvari stoje, to je bila samo „proba”, a pravo zagušenje nas tek čeka.

– Najkritičniji su novembar, decembar, januar i februar, ali su prošle godine epizode zagađenja zbog globalne promene klime krenule od oktobra. Do sada nismo imali nijednu ozbiljniju, sem nekih kratkotrajnih povišenja koncentracije zagađujućih čestica koja nisu strašna. Da se epizode zagađenja dešavaju u novembru, decembru, januaru i februaru, to je zagarantovano. Zavisi samo od vremenskih uslova kakav će biti njihov intenzitet i trajanje – objašnjava Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Potrebno je da se troši manje goriva, da se vrši gasifikacija i razvlači toplovodna mreža, da se saobraćaj dovede u red usmeravanjem na alternativne načine transporta, a svakako bi pomogao i metro

„Beogradske elektrane” na koje prvo posumnjamo kada krene priča o zagađenju, tvrdi on, „nisu emiteri od značaja” jer koriste uglavnom prirodni gas. Krivi su saobraćaj i individualna domaćinstva koja sagorevaju goriva lošeg kvaliteta, kao što je na primer niskokalorični ugalj sa visokim sadržajem vlage.

– I meteorološke prilike su te koje u zimskim mesecima pomažu da se zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i da se tako kvari kvalitet vazduha. Do toga dolazi pre svega kad je visok vazdušni pritisak, kada su prisutne temperaturne inverzije, kada nema vetra i padavina, i ne dolazi do mešanja horizontalnih i vertikalnih vazdušnih masa. Čestice se tako i zadržavaju tu gde se emituju, akumuliraju, i nastaje zagađenje – objašnjava Šoštarić.

Ne može se govoriti koji su delovi grada najpogođeniji jer Beograd je ceo prošaran velikim saobraćajnicama, a ložišta se nalaze po celom gradu.  Može se samo reći da kad je baš loše – nema onih kojima je dobro. Jer kada naiđu epizode velikog zagađenja, one su na celoj teritoriji. Kada su niže koncentracije zagađujućih čestica, u delovima grada gde je manje saobraćaja, gde su manje gužve i manje je ložišta, vazduh je boljeg kvaliteta.

Ali, kako konačno razrešiti problem koji u toku leta nekako uvek gurnemo pod tepih, a vratimo mu se svakog septembra čim zima zakuca na vrata, grad se napuni i počnu grejanje i zagađenje? Dokle će nas svetski sajtovi stavljati na liste najzagađenijih gradova na planeti? Ima li izlaza i nade da ćemo konačno početi da dišemo čistiji vazduh?

– Izlaz je u energetskoj efikasnosti. Potrebno je da se troši manje goriva, da se vrši gasifikacija i razvlači toplovodna mreža, da se saobraćaj dovede u red i to ne samo obnavljanjem javnog voznog parka, nego što većim usmeravanjem na alternativne načine transporta... Svakako bi pomogao i metro – zaključuje Šoštarić.

Vazduh juče odličan

Na listi najzagađenijih gradova sveta sajta „Er vižual” koji u realnom vremenu pokazuje podatke o kvalitetu vazduha Beograd je juče oko 16 časova bio na 82. mestu, sa ocenom „dobar”. Za portal „Beoeko” Gradskog zavoda za javno zdravlje vazduh je bio „odličan”, a istu ocenu dobio je i na većini mernih stanica na aplikaciji SEPA Agencije za zaštitu životne sredine. Najniža ocena na ovoj aplikaciji bila je „dobar” i to za merno mesto Mostarska petlja.

Ne – ministru i aerozagađenju

Na fejsbuk stranici „Odbranimo Košutnjak” objavljen je juče poziv za protest protiv aerozagađenja. Skup nezadovoljnih građana zakazan je za sutra u 11.55 časova ispred Ministarstva zaštite životne sredine. U objavi organizatori tvrde da je Srbija prva po smrtnosti od zagađenog vazduha u Evropi i ističu da će ministra pitati šta je učinio da se to spreči. Ovaj protest deo je šire akcije „Ne, ministre” koji će ujediniti eko-aktiviste širom bivše Jugoslavije u nameri da nadležnima ukažu da je dosta uništavanja prirode.

Komentari7
9c820
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

komentar
Sva ova zagadjenja postoje, ali i ,,belosvetski faktori ,, sa raznim misterioznim kemtrejlsima i ko zna kakvim zaprasivanjima, snose dobar deo odgovornosti ! Oni to cine po svojim planovima i ciljevima ,a nama ostaje ,,odgovornost,, za preveliko zagadjivanje ! Dakle, jos neko je kriv osim nas, ali cuti !
milan
Najveci zagađivac vazduha u Beogradu je termoelektrana Nikola Tesla. Tu sagori vise uglja nego u svim lozistima zajedno u Beogradu . Mi to zaboravljamo ili se pravimo ludi ali Evropska Unija ne. Za pridruzivanje bicemo u obavezi da drasticno smanjimo trovanje atmosfere. Do tada nema pridruzivanja....
Dušan
TE Nikola Tesla jeste veliki emiter zagađenja, ali se ono, zbog vetrova i visokih dimnjaka, rasejava na veliku povtšinu, tako da njen uticaj na Beograd nije velik. Mnogo malih loših ložišta, stari automobili, deponije, prašina sa ulica su mnogo ozbiljniji, ali po uticaju na zdravlje verovatno manji od upotrebe duvana.
тетак
Проблем траје од почетка 60-их, када се почело градити разноразним шупљим блоковима са бескрајним малтерисањима! и то је ријеч углавном о индивидуалним стамбеним објектима, који су увијек влажни и хладни и треба им нереално велика количина енергије за загријавање. што је најгоре, и данас се углавном гради тако. држава, мора да "натјера" некако грађанство да у градњи користе више дрво и друге материјале без малтерисање како се угкавномгради било гдје ван бивше Југославије.
замишљени
Зашто су аутомобили толико криви за загађење тек сада када је крупни капитал уложио новац у технологију батерија за аутомобиле иако се последњих деценија много напредовало на смањењу загађености издува? И ако је тако, зашто је заустављен пројекат возила са унутрашњим сагоревањем водоника какав је имао БМВ са 100 возила најлуксузније серије 7 и то регистрованим у Немачкој, строгој по захтевању стандарда? Њихов издув је водена пара, загађење нула, док је литијум изузетно отрован сам по себи.
slamkamenac
Mozda zato sto je preterano skup u ekspoataciji? Srbija nije Nemacka.
Ђедо
Метро.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja