​Koliko god bitno bilo za Crnu Goru i Srbe u celini da tranzicija vlasti i odlazak Mila Đukanovića u političku penziju prođe mirno, značajno je i kakva će biti postmilovska Crna Gora. Prvo se smatralo da će glavni problem za formiranje nove vlade biti između tri koalicione liste koje imaju većinu u skupštini. No, Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović su se odmah dogovorili i napravili koalicioni dogovor s principima koji isključuju ključnu snagu opozicije – Demokratski front.

Glavni problem je nastao unutar najjače koalicije Za budućnost Crne Gore. Problem je u tome kako će mitropolit Amfilohije i njegov proteže Krivokapić objasniti predstavnicima srpskih stranaka i onih koji su pod vlašću Mila Đukanovića pretrpeli i hapšenja i progone da nisu dobrodošli u vladi. Došlo je, naravno, do velikih tenzija na relaciji mitropolit i Krivokapić, s jedne, i lideri DF, s druge strane. Ispalo je da Srbi i oni koji su dobili najviše glasova i koji su bili kičma otpora Milovom režimu ne mogu u vladu.

Zašto bi Krivokapić, koji sluša mitropolita u svemu, podržao stav „multikulti” Dritana da Srbima nema mesta u vladi? Formalno opravdanje je da se protiv lidera DF-a vodio montirani proces u kojem su osuđeni od Đukanovićevog sudstva jer su „učestvovali u puču”. Naravno da Abazoviću pre izbora nisu smetali ti i takvi lideri DF-a i to što su osuđeni za učešće u izmišljenom puču. Isto tako, neko ko je jedva prošao cenzus po prirodi stvari ne može uslovljavati one koji su dobili mnogostruko više glasova (22.000 prema 133.000). Posebna je priča kako je od nekog ko je dobio dvadesetak hiljada glasova napravljena nova nada Balkana.

Odgovor na gore postavljeno pitanje nije u moći mlađanog Abazovića, već na onome ko stoji iza njega. U prvu ruku to je moć bogatih porodica, a iza njih i moć stranaca koji očigledno u Abazoviću imaju portparola. Na pitanje ljudi iz Demokratskog fronta zašto njihovi lideri nemaju mesto u vladi ili pak mogu dobiti samo nebitna ministarstva, po kazivanju upućenih, mitropolit Amfilohije je rekao: „Reče mi jedan čoek iz OEBS-a da tako biti mora”. Isto tako su lideri DF-a upozoreni da, ako ne podrže ovu vladu kojoj je mentor mitropolit, oni automatski rade za Mila Đukanovića i protiv Crkve u Crnoj Gori. Pritom je jasno da posle izbora mitropolit više nije samo crkveni velikodostojnik, već i svetovni lider Crne Gore. Milo je prošlost, a Amfilohije je sadašnjost Crne Gore. Tako smo i „čitali” sastanak mitropolita i predsednika Srbije – kao susret dva politička lidera.

Izbor lidera DF-a je težak – ako odbiju, pa i minorno učešće u novoj vlasti, biće proglašeni za trojance Mila Đukanovića, što im u ovom momentu ne bi oprostilo njihovo biračko telo. S druge strane, ako prihvate da kao najjači politički faktor igraju perifernu ulogu u novoj vlasti rizikuju marginalizaciju i razočarenje izborne baze. Ljudi po prirodi idu za onima koji imaju ključne poluge vlasti (u Crnoj Gori to su policija i „služba”) i medije. To za posledicu može imati slabljenje DF-a.

„Reče nam jedan čoek iz opozicije” da se vlast Mila Đukanovića polako rastače i da nastupa borba za njegovo nasleđe. Pre svega je reč o njegovoj partiji DPS, koja je od izbora izgubila desetak odsto podrške građana. Abazović je uz pomoć „bustovanja” od strane prozapadnih medija u Crnoj Gori i „regionu” udvostručio podršku. Koalicija Za budućnost Crne Gore je negde ostala na istoj podršci koju je imala i na izborima.

Sad je glavno pitanje šta će se dešavati s DPS-om. Da li će samo slabiti i ostaviti prostor drugima za jačanje ili će doći do podela i stvaranja postmilovskog DPS-a? Očigledno je da se na podelama radi već duže vreme, pa je, na primer, Duško Marković kao premijer prekinuo komunikaciju s neprikosnovenim Đukanovićem. Može se očekivati da će za prekomponovanje DPS-a biti potrebno neko vreme – recimo godinu dana. Tada će se znati jasnija situacija na političkoj sceni, naravno, uz promenu odnosa snaga u vladajućoj koaliciji.

„Reče nam jedan čoek” da postoji realan rizik da posle „tranzicije” DPS koji bi bio očišćen od Milovih lojalista bude legitimna opcija za vladajuću koaliciju u kojoj ne bi bilo DF-a i srpskog faktora. Tako bi bilo moguće da, recimo, Krivokapić s nekoliko poslanika svoje liste, uz Bečića i Abazovića, napravi koaliciju s reformisanim DPS-om i da se eliminiše srpski faktor iz vladajuće koalicije. Tako bi ispalo da su Srbi bili oni koji su podneli najveći teret pobede nad antisrpskim i anticrkvenim režimom Mila Đukanovića, a da mogu dobiti – jedno veliko ništa. To bi, naravno, loše uticalo i na moral Srba u Crnoj Gori i na rezultate referenduma koji treba da pokaže presek stanja na terenu.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista