ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 18:00 Vladimir Prvulović
POGLEDI

Slobodna misao ili partijska funkcija

Morate se opredeliti, ako ste funkcioner neke od političkih partija, partije na vlasti ili opozicionih partija, ne možete biti slobodni analitičar, već tumač programskih načela i ciljeva svoje partije

Možda se glavna poruka moje današnje kolumne nekima neće dopasti, ali to je tema koju ne smemo prećutati. Pitanje za raspravu je sledeće: može li nezavisni, slobodoumni kritičar naše stvarnosti, političkog i ekonomskog života, komentator u dnevnom listu, da bude visoki funkcioner jedne od političkih partija? Može li čitalačka javnost, koja se divi njegovim hrabrim komentarima i porukama, da veruje njegovom zalaganju za korekciju uslova u kojima živimo, obaveštavamo se, razmišljamo, glasamo? Ako je slobodni mislilac i oštri kritičar naše stvarnosti stvarno nezavisan, onda javnost njemu treba da veruje i podržava ga. Ako je u političkoj partiji, kojoj je, po definiciji, cilj osvajanje vlasti ili osporavanje vladajućeg režima, borba za mandate i funkcije, preko borbe za glasače i izborne procente, to je sasvim druga priča. Verovaće mu pripadnici partije kojoj pripada, kao njegovi istomišljenici.

U zemljama na bazi čijih demokratskih tekovina i stvarnosti nezavisni analitičari, ali i funkcioneri iz institucija EU, Evropskog parlamenta i drugih foruma, kritikuju naš sistem i stvarnost, takav presedan ne bi bio moguć. Slobodni novinar je tamo, po pravilima političkog života i novinarske profesije, nezavisan od bilo koje partijske ili državne funkcije, zato i jeste slobodni novinar kome se veruje. Novinarska udruženja to isto propisuju. Morate se opredeliti – ako ste funkcioner neke od političkih partija, partije na vlasti ili opozicionih partija, ne možete biti slobodni analitičar, već tumač programskih načela i ciljeva svoje partije. Dakle, ili ste u vladajućem timu, ili ste nezavisni um koji postupke tog režima i posledice njegovih mera slobodno kritikuje i čitalačka javnost mu veruje i kupuje novine u kojima on svoje komentare objavljuje. Takvu dvostruku ulogu ne bi mu dozvolila ni redakcija lista sa ugledom i tradicijom, ali ni partija kojoj pripada i u kojoj ima funkciju.

Kod nas ovo o čemu govorim nije pojedinačni slučaj. Već postoje i svakodnevno gostuju na medijima politički analitičari, koji su, u isto vreme, poslanici političkih partija, vlasnici i glavni urednici „nezavisnih” političkih časopisa, saradnici državnih naučnih instituta i navodno nezavisni kolumnisti. Da li je to moguće u državama sa dugom demokratskom istorijom, iz kojih dolaze dobronamerne kritike i zahtevi za demokratizaciju našeg političkog i izbornog sistema, za slobodu izražavanja itd? Naravno da ne.

U Republici Francuskoj, na primer, profesor na državnom univerzitetu nema pravo da učestvuje u političkom životu u okviru političkih partija ili udruženja. Svoje utemeljene kritičke opaske i zaključke on objavljuje u naučnim člancima i časopisima, ali ne kao funkcioner neke partije ili borac za političke i državne funkcije. Uopšte, na univerzitetima je profesorima, ali i studentima, strogo zabranjeno ispoljavanje političkih uverenja i stavova. Slobodni ste, kao građanin, da budete član ili aktivista svoje političke partije, ali van aula i slušaonica na slobodnom i autonomnom univerzitetu, jer će takvi, u protivnom, biti isključeni sa univerziteta. To su pravila jedne demokratske zemlje, u kojoj se od buržoaske revolucije iz 1789. godine gradi i usavršava demokratsko uređenje, ali u kojoj postoje i opasne desničarske i antidemokratske snage, partije i pojedinci. I njihovi sledbenici i glasnogovornici koji pokušavaju da popularišu ideje i ciljeve svojih partija.

Zaključujemo, dakle, da slobodoumni novinari i analitičari političkog, ekonomskog, kulturnog života u slobodnim glasilima ne mogu istovremeno biti članovi rukovodećih tela pojedinih političkih partija. Da bismo mogli da im verujemo. Reč je, osim moralnih principa, i o klasičnom sukobu interesa, između zalaganja za istinske društvene vrednosti i partijskih programskih načela i ciljeva. Ili jedno ili drugo. Slobodni ste da izaberete.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
cae7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prekobarac
Gospodine Prvulovicu, svaka vam cast na srpskom jeziku!!!!!!! Sve su vam reci (recnik) i gramatika pravilna i po propisu sto je vrlo retko da se nadje u svakodnevnim srpskom novinama. Nisam mogao da nadjem ni jednu anglosaksonsku rec. Vasi students su zaista u dobrim "jezickim rukama" i nadam se da ce moci da prate vasu korektnu putanju srpskog knjizevnog jezika. Sto se tice vaseg sadrzaja o tome ne bih diskutovao jer sam vec odavno digao ruke i predao se nasoj apatiji samoporaza inteligencie.
nikola andric
Razni narodi ili kulture razlicite poslovice. U Nemackoj se kaze ''Gedanken sind Zoll frei'' ( misli se ne oporezuju ili ne carine). U Srbiji se implicitno ''zabranjuju''. Metaforicko ''skretanje sa linija'' je direktno vodilo na robiju. Jos cudnije je pitanje ko moze ili sme da misli ''nezavisno''. Nezavisno od znanja svako kako se moze svakodnevno videti u komentarima Politike. Ali da se cak profesorima zabranjuje clanstvo partija je moguce tamo gde su partije a priori sumnjive. Kant ?
Dragan Pik--lon
Bas tako.Covek ne samo da ne moze da bude slobodan i nezavistan analiticar ako pripada bilo kojoj partiji vec ne moze ni da slobodno razmislja.Cak sta,covek koji duguje novac,privatno ili bankama takodje ne moze samostalno i nezavisno odlucivati.U Srbiji je odavno,od 1945.godine postao glavni trend clanstvo u partiji.Jer samo tako dolazimo do sigurnog parceta hleba.Ako podjemo od Niceove teze da se samo nemocni udruzuju u partiju da bi osvojili moc preko vodje-jasno je da smo u krizi misljenja.
Velimir
Naravno da su Vaša pitanje i dileme na mestu, ipak primećujem da je poredjenje sa Francuskom u svakom pogledu neumesno i u krajnjoj liniji obeshrabrujuće. To Vam je isto kao kada bi pisali kritički tekst o srpskoj privredi u čudili se njenoj neefikasnosti u poredjenju sa japanskom... Hoću da kažem da bi poredjenja trebala da podstiču...
SPA
Pa valjda i treba da se ugledaš na bolje od sebe u nekoj oblasti. Nije teško dostići japansku efikasnost, radi se o neverovatno jednostavnim stvarima. Ali naše navike su čudo,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja