subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 19.10.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Oponašanje drugih

Ljudska potreba da se bude prihvaćen, da se pripada, da se ne bude drukčiji, različit i stran u datom društvenom okruženju uzrok je poistovećivanja ili imitacije
(Срђан Печеничић)

Živimo u vreme u kojem se mnogi ljudi, i mladi i odrasli, trude da se drugima predstave kao originalni, posebni, jedinstveni, drukčiji. Posebno se tinejdžeri trude da se istaknu, budu različiti od vršnjaka i ostave utisak zanimljive, a s tim i privlačne ličnosti. Ma koliko ta težnja bila izražena, ljudski mozak funkcioniše na drugi način: kao mašina za oponašanje drugih.

Veliki deo ovog oponašanja se odvija na nesvesnoj ravni. Deca oponašaju svoje roditelje, ali i drugu decu. Tinejdžeri oponašaju svoje vršnjake, ali i izabrane „idole”. Odrasli ljudi oponašaju druge kako bi bili prihvaćeni ili zauzeli društveni status. Veliki deo socijalnog učenja se odvija kroz nesvesno oponašanje drugih ljudi.

Uticaj grupe

Kada se neka odrasla osoba preseli iz jedne sredine u drugu, drukčiju sredinu, ona nesvesno usvaja obrasce ponašanja, oblačenja, izražavanja i govora koji postoje u novoj sredini. Za nekoliko godina ona se „utopi” u novu sredinu tako da ju je teško razlikovati od „starosedelaca”. Uzrok tome je ljudska potreba da se bude prihvaćen, da se pripada, da se ne bude drukčiji, različit i stran u datom društvenom okruženju. To je u skladu sa latinskom poslovicom: Kada si u Rimu, čini ono što Rimljani čine.

Postoji više naziva za psihički mehanizam koji je u osnovi oponašanja, kao što su poistovećivanje ili identifikacija, imitacija, učenje po modelu, uzor, kopiranje itd. U osnovi ovog mehanizma jeste čulo vida: ljudi oponašaju ono što vide, ali ne sve nego samo ono što im se sviđa. Na važnost čula vida ukazuju reči s-viđati, gde je koren vid, kao i uzor, gde koren zor znači gledati. Na osnovu onoga što se vidi, nastaje želja da se ima ono što drugi ima, da se bude kao drugi, da se ponaša kao drugi.

Sve to čini da je i grupa vršnjaka u kojoj se kreće neki tinejdžer važan faktor u razvoju njegove ličnosti. Tinejdžeri imaju naglašenu potrebu da budu prihvaćeni i da pripadaju grupi, tako da ako pripadnici grupe imaju problematično ponašanje, velika je verovatnoća da će i dati tinejdžer početi tako da se ponaša. Isti ovaj mehanizam koji važi za loše društvo, važi i za dobro društvo. Ako je grupa sastavljena od mladih koji se ponašaju na poželjan i pozitivan način, tinejdžer će ih oponašati.

Kada učitelji i profesori raskošnošću svog znanja i svoje ličnosti postignu da su učenicima i studentima uzori, onda će ovi nesvesno „upijati” ne samo znanje nego i načine ponašanja datih profesora, i truditi se da liče na njih. A kada je na nekoj školi ili fakultetu veći broj takvih nastavnika, tada to postaje najbolja škola.

Mnogi ljudi intuitivno znaju da kada su u kontaktu s ljudima koji im imponuju, koji su im uzori, da se razvijaju kao ličnosti jer osećaju da se na taj način obogaćuju „preuzimajući” neke pozitivne načine razmišljanja i ponašanja.

Pojava masovnih medija, pogotovo onih vizuelnih, dovela je do jednog novog problema. Dok su ranije ljudi oponašali druge ljude iz stvarnog života, mediji su ponudili nestvarne, iluzorne likove za uzore. To su sa jedne strane stvarne osobe, filmske i muzičke „zvezde” koje publici nude pažljivo oblikovane imidže i persone, skrivajući brojne aspekte svojih pravih ličnosti i stvarnih života.

 Uzori s filma

S druge strane su to potpuno izmišljeni likovi iz filmova i serija. Brojni su oni koji neuspešno pokušavaju da oponašaju filmske likove i da prenesu filmske scenarije u stvarni život.

Oponašanje drugih može postati i svestan način ličnog rasta i razvoja. Kada je neko uspešan u nečemu, ljudi mu često zavide. Kada vide da je neko s kim se upoređuju uspešniji od njih, zaključuju da su oni u istoj meri neuspešni. Umesto da u tuđem uspehu vide vlastiti neuspeh, mogu uspešnu osobu pretvoriti u uzor. To jednostavno znači da vide šta je ta osoba radila da bi postigla uspeh, i da počnu da rade isto to kako bi ostvarili isti takav uspeh. U tom smislu možda bi se kolektivna svest promenila kada bismo umesto često korišćenog izraza „zavidan uspeh”, koristili „uzoran uspeh”.

Zanimljivo je da iako ljudi svesno i nesvesno oponašaju druge, ne vole da njih drugi oponašaju. Povremeno čujemo od neke ženske osobe žalbu da joj neka druga „krade ličnost” jer je imitira u oblačenju, šminkanju i frizuri. To je samo znak da je postala uzor, a da je imitiranje oblik laskanja.

Komentari4
83704
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V.Terzic
Vizuelne i cujne komunikacije su komplementarne i podjednako vazne.Normalno je da roditelji usklade svoj odnos sa decom, postujuci sklad svojih i drugog roditelja reci i dela. Deca svesno i mnogo vise podsvesno oponasaju svoje roditelje. Problemi nastaju kad jedno pricaju a drugacije rade; jos veci ako roditelji "guraju" praznu pricu i"dele leksije", onda tim kontraefektivnim pristupom cine jos gore deci. U kompletnom vaspitnom procesu roditeljima je nuzna povremena preventivna pomoc strucnjaka.
Миодраг Стојковић
@Dragan Pik-lon. Уважавам Ваше коментаре , Француска је наша једина држава на западу којој ми желимо све нај, а осталим западним државама не желимо зло. Рекли сте да нису против резолуције 1244УН , али нису ни повукли признање , тако да су ипак против . Поздрав са поштовањем.
Dragan Pik-lon
Sve pocinje jos u ranom detinjstvu kad deca navlace oceve i majcine cipele.......
Миодраг Стојковић
Опонашање је , по мени , не остваривање сопствене личности. Све док нас средина не призна и вас не почне опонашати Ви ће те опонашати неког свог идола. И то је један од кругова живота.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja