Malo je verovatno da će se Donald Tramp pohvaliti još jednim spoljnopolitičkim uspehom ne bi li umanjio zaostajanje za izazivačem Džoom Bajdenom u završnici predsedničke predizborne kampanje. Iako iz Vašingtona stiže najava da su spremni da odmah stave potpis na sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja „Novi START”, iz Rusije poručuju da se to neće dogoditi skoro, barem ne pre predsedničkih izbora u SAD 3. novembra.

Maršal Bilingsli, specijalni izaslanik SAD u pregovorima o produženju važenja sporazuma o ograničenju atomskog naoružanja, koji ističe u februaru 2021, izazvao je pravu konfuziju izjavom da između Bele Kuće i Kremlja postoji načelan dogovor da se ovaj posao što pre okonča. Bilingsli poručuje da je zbog toga prekinuo turneju po Aziji kako bi došao u Helsinki na razgovor s ruskim pregovaračem Sergejem Rjabkovim, ali iz Moskve odgovaraju da je američki izaslanik u zabludi ako tvrdi da će sporazum biti brzo parafiran.

„Spremni smo da postignemo ovaj dogovor. Zapravo ga možemo postići sutra. Ali, Moskva će morati da pokaže i političku volju da to učini, što podrazumeva odluku o zamrzavanju svog nuklearnog arsenala. Verujem da za taj korak postoji načelni dogovor najviših nivoa naše dve vlade”, rekao je Bilingsli za vašingtonsku fondaciju „Heritidž”.

Zamenik šefa diplomatije Rjabkov smatra da je američki uslov o zamrzavanju broja ruskih nuklearnih bojevih glava neprihvatljiv, dodajući kako Moskva sigurno neće odobriti „Novi START” pre nego što se bude znalo ko će biti novi američki predsednik.

„Ako američki pregovarači treba da jave svojim šefovima nešto o čemu su se navodno dogovorili s Ruskom Federacijom pre izbora 3. novembra, onda to sigurno neće dobiti”, izjavio je Rjabkov za RIA Novosti.

Prema analizi Instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Rusija je početkom ove godine imala ukupno 6.375 bojevih glava, uključujući i one koje nisu raspoređene, SAD 5.800, a Kina 320.

Kad su u Beču krajem juna započeli pregovori o kontroli strateškog naoružanja, SAD su insistirale na tome da se u njih uključi i Kina, jer je Vašington procenio da će Peking ubrzanim širenjem atomskog vojnog programa ubrzo udvostručiti svoj arsenal bojevih glava. Ali, da bi nekako privoleo Moskvu da što pre pristane na novi dogovor, Maršal Bilinglsi je poslednjih nedelja odustao od insistiranja da i Kina bude potpisnik sporazuma. To ne znači da SAD odustaje od toga da i Kinu dovede za pregovarački sto. Ali, zbog žurbe da se kakav-takav dogovor postigne pre izbora, trilateralne pregovore ostavlja za kasnije.

Kineski izaslanik za razoružanje Li Song reagovao je tako što je ponovio stav Pekinga kako je nerazumno da se pridružuju američko-ruskim pregovorima. Song je na „Tviteru” poručio: „Na svetu postoje samo dva najveća nuklearna arsenala, a ne tri”.

Aleksandra Bel, bivša službenica Stejt departmenta, a sada direktorka u Centru za kontrolu naoružanja i neširenje oružja, zapaža kako je ova „predizborna žurba” da se potpiše „Novi START” usledila posle višemesečnih tvrdnji Trampove administracije kako za to ima dovoljno vremena.

Na Trampovu želju da se pohvali novim sporazumom o strateškom nuklearnom naoružanju verovatno utiče i to što Džo Bajden podržava dogovor START, koji su 2010. godine potpisali američki i ruski predsednik Barak Obama i Dmitrij Medvedev. Bajden je produžetak važenja sporazuma START za još pet godina nazvao „sidromom strateške stabilnosti između SAD i Rusije”.

Inače, Trampova administracija se za četiri godine povukla iz tri sporazuma o kontroli naoružanja, a nije uspela da potpiše nijedan.

Džejms Akton, ekspert za nuklearnu politiku iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, kaže da Rusija neće pristati na zamrzavanje svog nuklearnog arsenala, što je američki uslov, jer bi takav dogovor pogodio i zalihe nestrateških bojevih glava, kategoriju u kojoj ima veliku prednost u odnosu na SAD i NATO.

„Rusija neće pristati na tako nešto, a da ne dobije nešto. Ako dogovor bude postignut, moraćemo da nešto damo Rusima zauzvrat. Većina misli da će cena toga biti ustupak koji se odnosi na balističku raketnu odbranu”, ocenjuje Akton.

Čelnici Evropske unije odavno pozivaju Vašington i Moskvu da postignu dogovor o „Novom START-u”, a parlamentarci iz Evrope su početkom sedmice pismom pozvali svoje kolege u američkom Kongresu da podrže produžetak važenja sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja. U zajedničkom apelu upućenom preko Evropske liderske mreže, poslanici iz 19 država su poručili: „Kao zvaničnici koji teže zaštiti zdravlja i bezbednosti miliona evropskih građana, osećamo se uznemireni mogućnošću da sporazum ’Novi Start’ propadne za manje od šest meseci”.