nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.10.2020. u 18:15 Borka Golubović-Trebješanin

Nostalgija za duhom naših ljudi

Velika je šteta što Beograd ima samo jedno pozorište namenjeno za savremeni ples, kaže Dunja Jocić, koja je uradila koreografiju i režiju za predstavu „Izgubljeni pejzaži”
Дуња Јоцић (Фотографије: Јелена Јанковић)

Predstava „Izgubljeni pejzaži” bavi se veštačkom inteligencijom, odnosno željom za besmrtnošću, strahovima od smrti, kaže za „Politiku” Dunja Jocić, koreograf svetskog renomea, sa kojom smo proteklih dana razgovarali u probnoj sali Bitef teatra, gde već danima istrajava na svojoj novoj predstavi „Izgubljeni pejzaži”. Premijera ovog plesnog komada koji ispituje ideju šta znači biti čovek i šta bi moglo značiti biti mašina, večeras je od 20 sati u izvođenju Bitef dens kompanije. Koreografiju i režiju potpisuje Dunja Jocić, dramaturgiju Nikola Zavišić, muziku Aleksandra Đokić, kostim Slavna Martinović. Tu su i izvođači: Ana Ignjatović Zagorac , Miloš Isailović, Marija Bergam, Branko Cvejić, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Nikola Živković, Milica Bajčetić, Mila Lukić.
Srpsko-holandska koreografkinja Dunja Jocić koja bi mogla da bude i naš reperezentativni ambasador kulture, poslednje dve decenije živi i gradi uspešnu inostranu karijeru. Sportsku karijeru počela je sa šest godina kao ritmička gimnastičarka, bila je vice-šampion države i članica olimpijskog tima SFRJ. Sasvim slučajno, kako kaže, 2000. godine sa bliskim prijateljem odlazi na studije u Holandiju gde je diplomirala na Roterdamskoj plesnoj akademiji. Kasnije je živela i radila u Francuskoj i Engleskoj...

Zašto imamo rok trajanja? Zbog čega umiremo? Kako da postanemo besmrtni ili makar dovoljno dugovečni da sami možemo da odlučimo kada nam je dosta života? Gde su granice prirodnog i veštačkog? Sve ovo su, pored ostalih pitanja koja je pokušala da propita ekipa ove plesne predstave.
‒ „Izgubljeni pejzaži” nisu moja prva saradnja kao koreografa sa ovom kompanijom. Iako se zapravo gotovo cela trupa izmenila i sada ima mnogo mladih, darovitih plesača, smisao njihove igre i zajednička svest su ostali da lebde iznad Bitef dens kompanije kao neki dobri duh i to je ogromna vrednost, a veoma je retko. Ovi mladi ljudi su za mene kao koreografa uzbudljivi, snažnog izraza, širokih shvatanja i delikatnog humora. Naizgled teško spojiva razlika njihovih individualnosti predstavlja pravo blago i veliku inspiraciju iz koje je velikim delom nastala i ova predstava.

Scena iz predstave „Izgubljeni pejzaži”

Bitef dens kompanija je, podvlači Dunja Jocić, redak primer kako stvari u Srbiji i u Beogradu, kad je reč o savremenom plesu, mogu perfektno da funkcionišu kada postoji volja, želja za ozbiljnim i napornim radom, i ljubav prema plesu i izvođenju. Velika je šteta i potpuno mi je nezamislivo da jedan grad veličine Beograda ima samo jednu ovakvu trupu i samo jedno pozorište namenjeno za savremeni ples.

Dunji Jocić godi rad u rodnom Beogradu. Prija joj, kaže, i ovo stanje tišine, taj trenutak kada smo svi zastali. O tome kako živi na relaciji Amsterdam‒Beograd kaže:

‒ Oduvek sam vreme koje provodim tamo doživljavala kao avanturu. Jako mi nedostaje Beograd, posebno od pre četiri godine kada sam dobila dete, i shvatila da tamo više nisam turista. Osvojila me je najdublja nostalgija, odjednom sam te kulturološke razlike jako osetila. Nedostaje mi duh naših ljudi. Pre nekoliko dana otišla sam na pijacu, nisam imala novca jer bankomat nije radio da ga podignem, prodavci su mi dali sve što sam želela. Produžila sam do trafike, restorana svi su mi izašli u susret i ljubazno rekli: „Donećete.” To ne može nigde da se doživi, u Holandiji vam zatvore vrata autobusa sa gađenjem ako vam nedostaje samo jedan cent ‒ kaže naša sagovornica.
Iza Dunje Jocić je izutena karijera. Plesala je kod etabliranih koreografa i reditelja, sarađivala sa mnogim poznatim plesnim trupama širom sveta. Karijeru kao koreograf-reditelj počinje 2007. godine sa plesnom predstavom „Nou flauers pliz” (No Flowers please), sa kojom osvaja gotovo sve nagrade na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu.Takođe, Dunja Jocić uporedo kreira koreografije za različite medije, kako za pozorište tako i za film. Sa Bitef dens kompanijom sarađivala je na više predstava, a na Beogradskom festivalu igre osvojila je nagradu 2019. godine.

Komentari1
31031
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena
Lep i afirmativan clanak; a onda smo na jucerasnjoj premijeri videli mlako scensko kretanje bez imalo inventivnosti. Bas razocaravajuce.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja