sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.10.2020. u 21:00 Danijela Davidov-Kesar
DIREKTORKA BOLNICE „SVETI SAVA” ZA „POLITIKU”

Korona utiče i na pojavu šloga

Ako se ne otkrije uzrok moždanog udara, a zna se da je pacijent preležao kovid 19, onda se takvi slučajevi dovode u vezu s koronom
Др Марјана Вукићевић (Фото Д. Д. Кесар)

Kovid 19 ne utiče samo na pojavu teških upala pluća, razvoj miokarditisa, opadanje kose, gubitak čula ukusa i mirisa, već može da dovede i do razvoja šloga. To je objavljeno u pojedinim naučnim časopisima u svetu, a do istog zaključka su došli i naši lekari u svakodnevnom radu s pacijentima.

U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu uvideli su da korona i te kako utiče na razvoj moždanog udara. Oni ujedno beleže pacijente s teškim oblicima cerebrovaskularnog oboljenja.

Kako ističe dr Marjana Vukićević, neurolog i direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava”, kovid 19 je sigurno uticao i na pojavu moždanih udara jer ako lekari ne otkriju uzrok zbog kojeg je do njega došlo, a vide da je pacijent preležao koronu i da ima faktore zapaljenja, jasno je da je šlog zahvatio veliki krvni sud i da mogu da ga dovedu u vezu s kovid infekcijom.

Broj slučajeva moždanog udara može samo da se poveća u ovakvim situacijama. Povišena temperatura koja traje danima nekada dovodi i do smanjenja količine krvi u organizmu jer pacijenti često dehidriraju i zaborave da piju dovoljno tečnosti. Mnogi su kovid preležali kod kuće, a dobili šlog i došli su kod nas, ali testovi koje smo im mi radili bili su negativni na ovu infekciju. Javljali su se upravo moždani udari za koje nismo znali poreklo. Kovid 19 izaziva pojačano zgrušavanje krvi, a možda kod nekih ljudi postoji i neko zapaljenje arterija i sklonost ka pojavi šloga – ističe naša sagovornica.

U toku je jedno istraživanje koje lekari ove bolnice rade zajedno s kolegama iz Kliničkog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije, sa ciljem da utvrde kakvu su pacijenti lečeni u nekovid ustanovama, a kod kojih je korona potvrđena, imali kliničku sliku u toku lečenja, koji su simptomi zabeleženi, kako je proteklo lečenje...

– To je bitno kako bismo dobili naše, domaće podatke i da ne bismo uvek koristili tuđa iskustva. Bukvalno smo 24 sata bili angažovani oko tih pacijenata, o svakom pacijentu smo individualno određivali način lečenja, slali snimke jedni drugima kako bismo doneli pravu procenu u kojoj bolnici treba da se leči svaki bolesnik ponaosob... Naše pacijente s koronom smo slali na dalje lečenje u Infektivnu kliniku KCS, Zemunsku bolnicu, KBC Bežanijska kosa, VMC Karaburma – ističe dr Vukićević.

Uprkos pandemiji kovida 19 ova ustanova radi sve vreme punom parom. U martu su uradili reorganizaciju načina rada kako bi sprečili ulazak kovida 19 u bolnicu, i učinili sve da izoluju odmah pacijente koji imaju simptome virusa, jer su bolesnici koji ovde leže na odeljenjima najosetljivija grupa za dobijanje kovid infekcije. Ukoliko bi je dobili – imali bi najlošiju prognozu za oporavak. Zbog toga su napravili sobe za izolaciju sumnjivih slučajeva, odnosno pacijenata koji imaju povišenu temperaturu a doživeli su šlog, sve dok ne stigne nalaz PCR testa na kovid.

– Broj primljenih pacijenata se nije mnogo menjao prethodnih meseci u odnosu na ranije godine. Lakše pacijente koji su pokretni i koji su mogli da obave sve preglede u prijemnoj ambulanti tokom dana slali smo na kućno lečenje i oni dolaze samo u slučaju nekih novih tegoba. Hospitalizovali smo sve pacijente koji su dolazili sa srednjeteškim i teškim stanjem. Sve vreme nam radi angio-sala punim kapacitetom.

Budući da su se mnoge bolnice pretvorile u kovid centre, mnogi pacijenti s nejasnim neurološkim stanjima su ovde lečeni, a ne samo oni s moždanim udarima. Bilo je dosta pacijenata sa zapaljenjima mozga koji su tretirani u intenzivnoj nezi, koja je stalno bila puna – naglašava dr Vukićević.

U prvom ataku korone u ovoj kući korona je utvrđena kod svega desetak pacijenata koji su bili kovid pozitivni, a od osoblja kod samo jedne medicinske sestre, koja se zarazila izvan bolnice. Nije zabeležen prenos infekcije s jednog na drugog pacijenta, ni s bolesnika na osoblje.

– Kasnije smo se svi malo opustili, pa je u drugom talasu korone bilo više zaraženih. Od proglašenja pandemije do sada otkrili smo kovid 19 kod oko 50 pacijenata i isto toliko zdravstvenih radnika. Trenutno troje zdravstvenih radnika ima kovid 19 i nalaze se na kućnom lečenju. Mnogi pacijenti se boje odlaska u bolnicu jer smatraju da će dobiti koronu, pa propuste dragoceno vreme, a zna se da je za oporavak od šloga vreme veoma značajan faktor i da je bitno da se što pre dovedu do bolnice – upozorava naša sagovornica.

Ranije je šlog bio bolest ljudi starijih od 80 godina. Ali, sada ovde svakodnevno stižu sve mlađi pacijenti. Kod mnogih se šlog javlja već posle 50. godine, ali ima pacijenata i koji su tek zgazili u četvrtu deceniju života.

– Mladi ljudi ne vode računa o svom zdravlju. Do pedesete mali broj njih, ako nema neke tegobe, odlazi na preventivne preglede, proverava krvni pritisak, šećer u krvi i druge parametre krvi. Zato nam dođe tridesetpetogodišnji pacijent sa šlogom kome šećer u krvi u tom trenutku iznosi 25, a da on nije znao da ima taj problem, ili neko ko je završio u bolnici s pritiskom od 200, a koji ranije nikada nije ni lek za glavu popio. Zaborave i da su u porodici imali najbliže koji su preminuli upravo zbog šloga ili srčane bolesti, puše cigarete, konzumiraju alkoholna pića, ne pešače... Neretko lečimo i druge neurološke probleme, toksična oštećenja mozga, tromboza vena u mozgu... – navodi dr Vukićević.

Pacijenti koji imaju infarkt mozga leže obično u bolnici do 12 dana, a oni s krvarenjem u mozgu tri nedelje, jer se čeka da se krv povuče. Nakon toga idu na rehabilitaciju.

– Bolnica je stara, pokušavamo da sredimo vodovod, da se priključimo na daljinsko grejanje... Ministarstvo zdravlja nam u svemu dosta pomaže, a dobićemo i novu angio-salu koja će omogućiti brži i kvalitetniji rad. Očekujemo i novu magnetnu rezonancu – dodaje dr Vukićević.

U ovoj bolnici se godišnje leči između 6.000 i 6.500 pacijenata s akutnim moždanim udarom, a od toga je prošle godine bilo 3.500 bolesnika koji su zbrinuti pod dijagnozom infarkta mozga. Po toj statistici su, dodaje dr Marjana Vukićević, najveća bolnica ovog tipa u svetu.

Komentari3
6fced
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Povecanje broja umrlih od korone
Znaci li ovo da ce sada i umrle od izliva krvi u mozak da vode kao umrle od korone, ne bi li povecali broj?
Саша Микић
По препоруци СЗО, ако су били позитивни на корону онда ће се писати и да су умрли од короне.
Миодраг Стојковић
Неправда како из споља још више у Србији , највећи узрочник свих болести.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja