četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.10.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Svaki četvrti građanin na pragu siromaštva

Statističari računaju da materijalna oskudica najviše preti osobi koja živi sama, a ima manje od 19.381 dinar na raspolaganju, kao i tročlanom domaćinstvu koje živi s manje od 34.886 dinara mesečno
Старијима је најтеже (Фото А. Васиљевић)

Skoro svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, ističe se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2019. godini, u kome se naglašava da su u najvećem riziku deca i mladi, nezaposlene osobe kao i stanovnici ruralnih oblasti. Stručnjaci naše nacionalne statističke ustanove objašnjavaju da se svake godine izračunava takozvani prag rizika od siromaštva, a ovogodišnja računica pokazuje da se u najvećem riziku od materijalne bede nalaze osobe koje žive same i čija su mesečna primanja manja od 19.381 dinar.

Kada je reč o porodici, računica je sledeća: u riziku od siromaštva nalaze se domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 34.886 dinara, kao i četvoročlana domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mlađih od 14 godina, koja mesečno zarađuju manje od 40.700 dinara. Posmatrano prema starosti, u najvećem riziku od siromaštva nalaze se deca i mladi od 18. do 24. godine, a u najmanjem osobe starije od 65 godina.

Analiza Republičkog zavoda za statistiku potvrđuje socijalnu logiku – najvišu stopu rizika od siromaštva imaju domaćinstvima s troje ili više dece. Naime, više od polovine višečlanih porodica nalazi se u riziku od materijalne bede. I samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece teško sastavljaju kraj s krajem – statistika svedoči da se 41 odsto singl roditelja nalazi u riziku od siromaštva. Osim njih, u nezavidnoj situaciji nalazi se i svaka druga nezaposlena osoba i skoro petina penzionera.

Međutim, ono što stručnjake posebno zabrinjava jeste činjenica da se u riziku od siromaštva nalazi trećina mališana i svaka treća mlada osoba u našoj zemlji. Na to je nedavno upozorila i Mreža organizacija za decu Srbije, koja je istakla da se oko 400.000 mališana u Srbiji nalazi u riziku od siromaštva. Kako u razgovoru za naš list ističe predstavnik ove organizacije Saša Stefanović, u apsolutnom siromaštvu živi 96.000 dece, što čini 7,8 odsto dečje populacije. Prevedeno s jezika statistike to, između ostalog, znači da trećina roditelja u Srbiji ne može svom detetu da priušti čak nijednu knjigu. Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak u iznosu do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva. Uz to, svaki osmi stanovnik Srbije ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana. Istraživanje o subjektivnom osećaju siromaštva takođe je upozorilo da oko 60 odsto naših sugrađana živi teško ili veoma teško. Dodatnih 30 odsto kaže da živi s izvesnim teškoćama. Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako.

Na pitanje koje aspekte života najviše ugrožava siromaštvo, psiholog i istraživač Centra za demokratiju Sarita Bradaš jednostavno odgovara – sve.

– Zbog ograničenih novčanih mogućnosti osoba mora da redukuje svoju ishranu, a štednja na kvalitetu ishrane vrlo brzo se odražava na zdravlje. O tome veoma ilustrativno govori podatak da svaka treća osoba u našoj zemlji ne može sebi da priušti obrok s mesom svaki drugi dan ili njegov vegetarijanski ekvivalent. Ako živite u materijalnoj oskudici, veliko je pitanje da li možete adekvatno da zagrejete domaćinstvo u kome živite. Siromaštvo gura decu na socijalne margine jer njihovi roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje 1.000 dinara za novi, odnosno 600 dinara za polovni školski udžbenik, pa deca često ne mogu da se školuju, već su primorana da rade slabije plaćene poslove u takozvanoj sivoj ekonomiji i nastavljaju da se vrte u začaranom krugu siromaštva – upozorava naša sagovornica.

Podatak o tome da se čak 41 odsto samohranih roditelja nalazi u riziku od siromaštva može se posmatrati u svetlu teze da singl roditelji nemaju pomoć ni države, ni bivšeg partnera, zaključuje Sarita Bradaš i dodaje da se u posebno nezavidnoj poziciji nalaze oni koji imaju decu s invaliditetom. Naime, ovi roditelji najčešće nisu u mogućnosti da rade jer u zajednici ne postoje usluge podrške mališanima.

Komentari35
67a6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Popovic
Svaki covek koji ne moze da kupi od ustedjevine ili da bez problema otplacuje kredit za odgovarajuci stan ili kucu, garderobu, obucu, namestaj, pristojan automobil, hranu, pice, lekove, plati letovanje ili zimovanje, deci skolovanje siromasan je covek bez obzira da li zivi u Srbiji, Svajcarskoj, Bangladesu ili nekoj drugoj zemlji. Sirotinja je sirotinja a potrebe su potrebe.
Jablan
Da li se iko upita, šta mi to radimo pogrešno, da smo došli u situaciju da smo tako siromašni. Zašto se u Sloveniji dobro živi a recimo u Srbiji, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori loše. Nešto mora biti i do nas sami. Andrej Plenkovic se hvali kako je Hrvatska dobila najveću pomoć za koronu od svih EU zemlja. Jado ćuti, to je dokaz da ste najgori, socijalni slučaj. Kad će doći dan da budemo davaoci pomoći, a ne primatelji. Kad slušam Brnabićku ispade da je Srbija jedna od naj prosperitetnijih zemal
zaliv.net
Nedavno mi ukinuli deciji dodatak za dvoje dece, iznos je smesan ali to koristim malom za dzeparac. Razlog za ukidanje je supa koja postoji na delu imanja mog oca a oni su naveli da je to kuca jer se u katastru vodi kao pomocni objekat (po katastru to nije kuca)....namerno ukidaju davanja gradjanima a kad treba nesto da im se plati tu samo kaleme.
zivko
Kome li ide pomoc koju nam je slala EU a za koju ni ne znamo kolika je od 2000 do danas.A ko ce otplacivati i silne kredite koje smo uzimali a i njihove kamate.
zivko
@Srba.Pise jasno od 2000 do danas,tako da nije nista pogresno nego ne cita se pazljivo citav tekst.
Срба
Погрешно речено, исправно је, и узимали и узимамо.
Vladimir Petković
Ovde se matematika nikako ne slaže! 60% živi teško, 30% sa izvesnim teškoćama, 4% lagodno (čik pogodite koji su!) gde se dede još 6%? Na stranu to što nam uporno pune oči i uši kako imamo najjeftiniju struju na svetu, kako imamo najjeftinije ovo i ono! A pogledajte koliko samo nameta na republičkom nivou ima bilo koji privatnik. O lokalnim nametima i da se ne piše. Šta bi sa parafiskalnim nametima, vidim, ukinuše ih! I gde su bre te pare, u šta se ulažu, u onih 4% što lagodno žive, jel' da!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja