„Pitaju me da li ću prihvatiti mirno prenošenje vlasti i odgovor je: ’Da, hoću.’ Ali, kao i svako drugi, želim da to budu fer izbori”, izjavio je preksinoć šef Bele kuće.
Ovo je prvi put da je Donald Tramp kazao da će priznati rezultate i ako pobedi demokratski kandidat Džo Bajden, mada je ostavio mogućnost da se u nekom slučaju to ipak ne desi.
Neuobičajeno za američkog predsednika i predsedničke kandidate, Tramp je mesecima upozoravao da bi izbori mogli biti namešteni, pa je odbijao da se izjasni oko primopredaje vlasti. Ovo je neobična godina i po tome što pojedini glasači preuzimaju ulogu posmatrača, drugi se pripremaju za eventualne građanske sukobe, a mediji i vašingtonski insajderi očekuju da bi rezultati mogli da kasne nedeljama.
Tramp je poručivao podržavaocima da bi u državama pod kontrolom Demokratske stranke glasovi mogli biti pokradeni. Alarmirao je deo javnosti tvrdnjama da će tamošnji guverneri svojim biračima dozvoliti da glasaju više puta, kao i da će organizovati prevaru s glasovima putem pošte. Desetine miliona Amerikanaca ove godine glasa poštom da se ne bi izlagali virusu korona. Kako neće svi glasovi stići do 3. novembra, očekuje se da će se rezultati zbrajati danima, ako ne i nedeljama kasnije.
Lider vašingtonske administracije pozvao je svoje simpatizere da obrate pažnju na to šta se dešava na biračkim mestima, što su u Demokratskoj stranci protumačili kao zastrašivanje njihovih, posebno manjinskih birača. Kako javlja Rojters, u Americi se jedan broj ljudi priprema za scenario u kojem neće biti jasnog pobednika ili će se na njega toliko dugo čekati da će uslediti sporadični konflikti, uglavnom između krajnjih levičara i ekstremnih desničara. Dok se pojedini građani obučavaju za smirivanje tenzija na biračkim mestima i drugim javnim mestima, drugi organizuju milicije ili kupuju oružje za slučaj da moraju sami da brane život ili imovinu. Prema podacima Federalnog istražnog biroa, Amerikanci su poslednjih meseci nabavljali više pušaka i pištolja nego inače. Prvo su se naoružavali strepeći od anarhije usred epidemije, a zatim i od postizbornog haosa.
I dok analitičari većinom smatraju da je strah od raširenog nasilja preuveličan, ne mogu da isključe mogućnost da će rezultati kasniti. Ako se ostvari predviđanje instituta „Brukings” da će polovina birača glasati poštom, to će usporiti prebrojavanje listića, pa Amerikanci neće, kako su navikli, znati ko im je predsednik uveče na dan glasanja. Upravo se u tom kašnjenju vidi prilika da kandidati počnu da seju sumnju u regularnost izbora.
Osim Trampa, na prevare upozorava i njegova rivalka od pre četiri godine Hilari Klinton, koja je kazala da Bajden, u slučaju tesnog poraza, ne treba da prizna rezultate sve dok se ne prebroji i poslednji listić. Kako je objasnila, republikanski kandidat bi mogao da iskoristi zastoj u pristizanju glasova da bi prerano proglasio pobedu.
I to ne bi bilo prvi put da se u Americi računa svaki glas da bi se znalo ko je novi predsednik. Pre dvadeset godina izborna komisija nije mogla da proglasi rezultate dok ne razjasni kako je glasala Florida, a baš je u toj saveznoj državi bila mrtva trka između republikanca Džordža Buša Mlađeg i demokrate Ala Gora. Iako je razlika bila gotovo neznatna, ipak je išla u Bušovu korist, pa je Gor tražio da se ponovo prebroji svaki glas. Kako se proces komplikovao, tražilo se i mišljenje Vrhovnog suda, koji je konačno naložio da se prestane s prebrojavanjem glasova. Buš je proglašen za šefa države u decembru.
Prema pojedinim shvatanjima, demokratama ne bi odgovaralo da se pobednik ponovo određuje uz pomoć Vrhovnog suda, jer u njemu preovlađuju konzervativne sudije. Dvojicu tih sudija imenovao je lično aktuelni predsednik, a pre izbora bi tamo trebalo da uđe i treći „Trampov” sudija, tačnije sutkinja Ejmi Koni Baret.
