ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 17.10.2020. u 11:49 Olga Janković
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Ranjen savladao neprijatelja

(Фото: „Витезови Црногорског среза“)

Rodom iz Male Ježevice kod Požege, Obrad J. Jovičić učestvovao je u oba Balkanska i Prvom svetskom kao borac u jedinicama Drinske divizije i prošao albansku golgotu. Pri povlačenju preko njenih vrleti, prvi put je ranjen u Draču, ali je u teškom stanju ipak stigao na Krf, gde se oporovaio, pa opet u rov.

Krvario je Obrad i na Solunskom frontu 1918. godine, kao pripadnik 4. čete, 1. bataljona 21 pešadijskog puka ispoljavajući u mnogim prilikama neviđenu hrabrost, tako počinje zapis o poljoprivredniku i kuvaru, koji načini književnik i pesnik Milijan Despotović u knjizi „Vitezovi Crnogorskog sreza”, biografskom leksikonu junaka Karađorđeve zvezde. Za naročitu hrabrost koju je požeški seljak pokazao u avgusta 1918. godine na liniji fronta između Bugara i naših snaga, beleži autor, komandant Druge armije, vojvoda Stepa Stepanović, „za junačka dela pohvaljuje kaplara Marka A. Vasiljevića i redova Obrada Jovičića”, a događaj se zbio ovako:

‒ Noć je bila između 19. i 20 avgusta na Solunskom frontu. Bugari su napali s ciljem hvatanja živog jezika i prikupljanja podataka o rasporedu i jačini naših snaga na pravcu napada njihovih jedinica”, kazivao je u pero Obrad. Posle brze puščane paljbe i praska bombi na objavnici, u rov ispred zemunice u kojoj su se nalazili on, kaplar Marko Vasiljević i redov Božidar Demirović, uskoči vrlo snažan neprijateljski vojnik, koji bacajući bombu povika na srpskom ‒ Predaj se!

U eksploziji pogibe Marko. Obrad ga je video kroz gusti dim kako u samrtnom ropcu krklja, drhti i tek onda oseti da je i sam pogođen. Ruka ga je jako zabolela, a iza uva oseti kako mu curi nešto toplo... Iako ranjen, u ruku i glavu, prihvati borbu u susretu. Uhvati neprijatelja i poče se gušati sa njim. Vukli su se sve do grudobrana, ovaj ga snažno ugrize za zdravu ruku, ali se Obrad ne osvrće na bol, čvrst, drži neprijateljskog vojnika. Uto, već na kraju snaga, stižu mu drugovi u pomoć, savladaše i ubiše neprijatelja, a najvažnije, veli Obrad, sprečiše ga da izvrši zadatak. Za pokazanu hrabrost, Obrad i još devetnaest boraca sa područja sreza Crnogosrskog, odlikovan je Ordenom srebrne Karađorđeve zvezde sa mačevima, pod brojem 150810.

Po povratku sa ratišta oženio se Savom Antović iz Mušića i otišao u miraz. Obrad i Sava dobili su troje dece ‒ kćeri Zagorku i Milijanu i sina Milića, zasnivajući tako rod Jovičića u Mušićima, beleži iz bigrafije o srpskom junaku Despotović i još piše da je Obrad, sveukupno bio interesantan čovek. Bavio se zemljoradnjom i kuvarskim poslovima po čemu je bio naširoko poznat u okolini. I opet se priča vuče još sa ratišta na kom se znalo da od skoro ništa Jovičić može da spremi ručak, a to je bilo od značaja kada se stvarno nije ni imalo gotovo ništa...

Obrad je voleo da za svečane prilike, kakvom prigodom u selu, stavi svoj orden Karađorđeve zvezde, koji ga je podsećao na dane ratovanja, saborce... muke i rane. Zvezda je imala oblik krsta, čiji zraci završavaju lučno i sužavaju se isto tako ka mestu ukrštanja, a između krakova šire se zlatni zraci. Na plavo emajliranoj tablici, pričvršćeno je crveno ognjilo sa amblemom „Samo sloga Srbina spašava”, a na vencu „Za veru i slobodu ‒1804”. Drugu stranu ordena, u zlatu krasi izrađen dvoglavi beli orao, a oko njega natpis: „Petar I – 1904”. Ceo orden pričvršćen je za zlatnu krunu, a ako je sa mačevima, kao Obradov, onda su između krakova ukrštena dva mača.

Komentari25
b42fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вујица
Анђелко,ти си у праву када констатујеш да су Срби и тада били кост у грлу Немачкој.Заправо то је и био разлог великог јединства Срба.Помињеш Саву Ковачевића.Нема потребе али познато је да су Сава и сви борци НОБ,против себе имали Немце,усташе,домобране и нажалост и Србе.На то нејрдинство у другом св,рату сам ја мислио.поздрав....
Леон Давидович
И Арчибалд Рајс је писао о лошем односу према јунацима из Првог светског рата.Овај јунал Обрад макар је био радно способан па се бавио часним занимањем и хлеб свој радом зарађивао. У исто време многи незаслужни стекли су власт, привилегије богатство. Слично је било и после Другог светског рата.
Aca
A i posle 1999. isto! Eno ih junaci sa Košara rade u nadnici da bi prehranili porodice! Sa, Košara su doneli anksioznost i noćne more! Oni još ratuju, znam po sebi i to će se nositi do kraja!
Petrana
@ Sotir Gardašić.... prethodi komentar greška u kucanju... godina upoznavanja, narano ne može biti 1979. nego više od deceniju ranije.
Petrana
@Sirtir Gardašić....Neće biti. Milinku sam upoznala 1979. godine. Radila je kao spremačica u kafani do Kalemegdana. Milunka je morala dobiti penziju, bez obzira je li radila ili ne. Morala je ići da se školuje. Morala je imati uzvišeno mesto na koje bi radila. Umesto toga, čistila je skupštinu beogradskim damama. Kad sam ovo saznala, još dok sam bila u osnovnoj školi, za mene lično Karadjordjevići ne postoje. Njihova kruna je samo materijalne prirode. To su dokazali i pokzali 05.oktobra 2000.
Zhjghh
Da li ste znali da su Milunki Savić pored svih zasluga za kraljevinu tek komunisti odobrili penziju i to u.prvoj godini vlasti - 1945!
Zhjghh
Milunka je simbol nebrige koju je država vodila o svojim ratnicima nakon rata. "Senke na Balkanom" mada bazirane na fiktivnim dogadjajima su taj segment vrlo slikovito i realno oslikale. Ali moram reći da nije to bio poslednji put u Srbiji da su se namerno i planski zataškavale ljudske sudbine ratnika u ime ove ili one politike. Realno sagledavajmo sebe i našu kulturu.
Саша Микић
Сотире, радила је она најтеже послове и није се стидела тога. Саборци су јој нашли посао чистачице у банци и поред своје троје деце још је отхранила и ишколовала доста друге деце. Војну пензију од краљевине за коју се борила није добила, али зато су јој Французи нудили њихову војну пензију иако је била ''радно способна'' како ви кажете. Колико је добро или лоше живела она је то најбоље знала, а ја вам кажем ону стару: ''25 по туђем туру није ништа!''.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja