subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 11:31 Dimitrije Bukvić

Renesansa banjskog turizma

U 35 aktivnih banja u Srbiji se ostvaruje gotovo polovina od ukupnog broja noćenja domaćih turista. – Situacija bi bila još bolja kada bi se aktivirali i oni banjski centri koji su usled loše privatizacije ostali zakatančeni ili neiskorišćeni
Бања Ковиљача (Фото А. Васиљевић)

Da svako zlo ima svoje dobro, potvrđuje svojevrsna renesansa srpskog banjskog turizma u jeku pandemije kovida 19. Budući da su zbog zdravstvene situacije mnogi građani Srbije proveli odmor u ovdašnjim banjama, one su uprkos virusu korona ostale dominantna turistička destinacija. Štaviše, u njima se ostvaruje gotovo polovina od ukupnog broja noćenja domaćih turista, kaže Vladan Vešković, generalni sekretar Udruženja banja Srbije, koje je navršilo 50 godina postojanja.

Za naš list, on navodi da se na taj način nastavlja višegodišnji trend omasovljenja banjskog turizma u našoj zemlji. Ali, dodaje, situacija bi bila još bolja kada bi se aktivirali i oni banjski centri koji su usled loše privatizacije ostali zakatančeni ili neiskorišćeni.

„Trenutno je u Srbiji aktivno 35 banja. Sve su one manje ili više urbanizovane. Mimo njih, ima i banja koje su od 2000. do 2015. godine propale zbog katastrofalne privatizacije i devastacije smeštajnih kapaciteta. Tako Jošanička Banja još nije proradila, dok Niška Banja ne postoji na turističkoj karti, iako ima institut za rehabilitaciju. Prema našim podacima, oko 4.500 ležajeva u banjama u Srbiji nije u funkciji, poput Specijalne bolnice na Zlataru, čijih se 17.000 kvadratnih metara ne koristi. S druge strane, u Vrnjačkoj Banji, Sokobanji i drugim destinacijama pospešuje se turistički razvoj i otvaraju se hoteli i sa četiri ili pet zvezdica”, ističe Vešković.

On podseća da su od sredine 19. veka, pa sve do Drugog svetskog rata, banje bile praktično jedina turistička mesta u Srbiji. Preteča banjskog turizma je bilo otkrivanje srpskih lekovitih izvora u prvoj polovini 19. veka. Oko tih lečilišta u narednim decenijama kraljevi će početi da grade svoje letnjikovce, a za njima će doći i preduzimljivi hotelijeri. Procvat turizma će mnoge banje pretvoriti u urbana naselja, u kojima će u prvoj polovini 20. stoleća boravak postati stvar prestiža.

„Vrnjačka Banja je, na primer, 1937. godine imala pet puta više turista nego Dubrovnik. Ali, posle Drugog svetskog rata, nova vlast je želela da banje približi svima. One su tako postale sindikalna odmarališta i izgubile glamur. U banje se više nije išlo da se vidi i da se bude viđen nego da bi se išlo na letovanje. Tako je bilo sve do 2000. godine, nakon čega svest o banjama počinje da se menja zbog hrabrog menadžmenta u banjskim zdravstvenim ustanovama. Počinju da se prave velnes centri i novi hoteli, a u banje više ne idu samo samo stariji i bolesni već i mlađi, porodični ljudi, od 35 godina pa naviše, koji žele da se odmore”, kaže naš sagovornik.

Osim posledica divlje privatizacije, koje bi trebalo sanirati, on smatra da bi banjski turizam bio dodatno ojačan ukoliko bi njegovi nosioci bili kvalitetni hoteli, a ne zdravstvene ustanove.

Komеntari6
70cb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Banje moraju vise da urade da bi imale popunjenost kapaciteta preko cele godine i da u njih ne dolaze samo bolesni. Sto vise 5* i 4* hotela, akva parkova, restorana, kongresnih sala, nocnih klubova, diskoteka, sportskih terena, prodavnica, galerija, igraonica za decu, ... Da gost ima popunjen ceo dan od 09:00 do 08:59 a ne samo da pije vodu, jede hranu koju ponese od kuce i kao poslednji idiot satima gleda u jednu tacku na zidu ili drvetu. To su odavno provalili u banjama u Evropi.
Danijela
To sto ste naveli da vam je potrebno da imate u Banjama da biste popunili vreme nije vam potrebno. Promenite koncept provodjenja vremena, uposlite oci posmatrajuci prirodu i gradjevine, noge setajuci i vozeci bicikl u divnoj prirodi koju svaka od njih ima i nikako ne buljite u tacke na zidovima ili drvecu vec se druzite sa novim ljudima, naravno trenutno na fizickoj distanci :)
Doris
Banje u Srbiji su žrtve crvenog vaspitanja "na more". U banje se nije ulagalo nego samo u turizam na Jadranu. Tako je ta kultura ostala. Kada se pogledaju banje na Zapadu, to su rekreacioni centri koje ljudi rado posjećuju. Nažalost u Srbiji još uvijek vlada banjska "kultura" da su banje za stare i bolesne. Nadajmo se da će bar sa koronom ljudi shvatiti značenje tih banja, a ne samo njih nego i jezera i planina, svih prirodnih ljepota kojih u Srbiji ima na pretek.
Radenkovic Milivoje
Banje donose polovinu od ukupnog prihoda od turizma u Srbiji. Zato i jesu dekretom i bez naknade otete od Penzionog fonda i za neverovatno malu sumu prodate (poklonjene) privatnicima. Da bi se nekoliko ljudi bogatilo, PIO fond je unakazen. Od cega cemo primati penzije? A penzije cekaju sve nas. Cak i oni koji su sada madi, jednom ce poceti da razmisljaju o penziji. A tada ce PIO fond biti prazan. Tuzno i jadno.
Zhjghh
Lužnica nikada neće zaboraviti koliko nam je "Mir" i Zvonačka banja dobrog decenijama donosila dok je radila, ali nećemo ni zaboraviti kako je neverovatno završila slavnu priču pre 15 godina...
Beše nekad
Koku što 30 godina nosila zlatna jaja su zaklali zbog jednog bataka (čitaj sekundarne sirovine).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja