utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 19.10.2020. u 10:00 Milan Janković
UPOZORAVAJUĆI IZVEŠTAJ EKOLOŠKIH ORGANIZACIJA

TE „Nikola Tesla” među najvećim zagađivačima na svetu

Obrenovačka termoelektrana deveta na crnoj listi najžešćih emitera sumpor-dioksida. ‒ Koliko Srbija poštuje preuzete međunarodne obaveze
(Фото ЕПС)

Da se u Obrenovcu teško diše, žiteljima ove beogradske opštine ne treba dokaz jer znaju kako im je i bez „zvanične potvrde”. Ipak, mnogi dokumenti ukazuju na to da Obrenovčani udišu prilično nezdrav vazduh, a poznato je da tome uveliko „kumuju” Termoelektrane „Nikola Tesla”. U najnovijem izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i organizacije „Grinpis” ovo postrojenje zauzima deveto mesto na listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom na svetu!

Dve prilično uticajne međunarodne ekološke organizacije objavile su izveštaj u kome se Srbija na listi zemalja koje su u toku protekle godine emitovale najviše sumpor-dioksida našla na osamnaestom, a Termoelektrane „Nikola Tesla” (TENT) na devetom mestu na planeti. U izveštaju se navodi i da elektrane u kojima se spaljuje ugalj da bi se dobila struja najviše zagađenja izazivaju u Indiji, Kini, Južnoj Africi, Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kazahstanu, Ukrajini, Australiji, Rusiji, Srbiji i Bugarskoj. Nijedna država Evropske unije nije iznad Srbije, a od zemalja članica među „prvoplasiranih” 25 jedino se pojavljuje Bugarska. Osam postrojenja koja su, prema ovom izveštaju, žešći zagađivači od TENT-a nalaze se u svega tri svetske države ‒ u Južnoj Africi, Indiji i Turskoj.

Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), nevladine organizacije osnovane radi realizacije ciljeva u oblasti zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa, kaže da ovakvi rezultati kad je reč o TENT-u nisu iznenađujući.

‒  I u izveštajima EPS-a su slični podaci. U ovom dokumentu se procenjuje da je emisija sumpor-dioksida na godišnjem nivou 197.000 tona, a u EPS-ovom izveštaju se pominje cifra 193.000 tona. To nije velika razlika i nema tu nekog osetnijeg odstupanja. Ne podudaraju se jedino u metodologiji prikupljanja podataka, u tome da li se to radi odozdo ili iz vazduha. Nije sporno da „Nikola Tesla” emituje od četiri do šest puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno, niti da je to staro postrojenje, bez uređaja za odsumporavanje dimnih gasova, i jasno je da je zbog svega toga jedan od najvećih zagađivača ‒ kaže Popović.

On je uveren da je zagađenje posledica nepoštovanja propisa i podseća da se u Evropskoj uniji još od 2001. godine poštuje Direktiva o velikim ložištima koja predviđa obavezu smanjenja emitovanja sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija, kao i da je taj dokument 2010. „nadograđen” još striktnijim i strožim pravilima.

Često se umanjuje opasnost od sumpor-dioksida i ističe činjenica da ova supstanca nije u prvih dvadesetak najvećih zagađivača. Kritikujući ovakva razmišljanja, Mirko Popović navodi da ima još opasnih materija, kao i da su i izduvni gasovi iz automobila i sa individualnih ložišta takođe ozbiljan problem, ali i upozorava da ignorisanjem Direktive o velikim ložištima Srbija već uveliko kasni za razvijenim zemljama.

‒ Tačno je da je struja u Srbiji jeftinija nego u drugim zemljama, ali to nije proizvod tržišnih prilika, već politike. Mi ćemo se u bliskoj budućnosti suočiti za ozbiljnim poteškoćama. Prvo, postrojenja slična TENT-u u evropskim zemljama moraju da plate državi neku vrstu penala u iznosu od 25 evra po jednoj toni emitovanog ugljen-dioksida pa se lako može izračunati pod kolikim je finansijskim balastom „Elektroprivreda Srbije”. I drugo, države EU uvode takozvanu prekograničnu taksu da bi zaštitile domaće proizvođače koji poštuju propise, što dovodi do toga da struja uvezena iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju, dobija višu cenu ‒ ističe programski direktor RERI-ja.

Ipak, nemaju ni svi ekolozi jedinstveno mišljenje. Ognjan Pantić, koordinator projekata „Energija, klima i životna sredina” u okviru Beogradske otvorene škole (BOŠ), neprofitne obrazovne organizacije građanskog društva osnovane 1993. godine, smatra da vest o neslavnom plasmanu TENT-a u vrh svetskih zagađivača valja uzeti s rezervom jer metodologija po kojoj se do tog rezultata došlo može biti upitna. Slaže se, međutim, da je glavno pitanje da li su emisije koje dolaze iz celog termoenergetskog sektora, pa i TENT-a, u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim obavezama.

‒ Jasno je da ove obaveze nisu ispoštovane. Od 1. januara 2018. godine, za države potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, pa i Srbiju, počele su da važe odredbe Direktive o velikim ložištima. Srbija je, kako bi se uskladila sa odredbama ove direktive, odabrala da izradi Nacionalni plan za smanjenje emisije, umesto da se svako termoenergetsko postrojenje usklađuje pojedinačno. Od 2005. i pristupanja Energetskoj zajednici do 2018. nije učinjeno dovoljno da se Srbija pripremi za primenu ove direktive. Drugim rečima, mi kršimo obaveze počevši od 1. januara 2018. godine ‒ kaže Pantić.

On pojašnjava da sumpor-dioksid koji se ispušta iz TENT-a jeste gas koji predstavlja pretnju po zdravlje stanovništva. On dovodi do pojave kiselih kiša koje zagađuju i zemljište i vodu. Visoke emisije sumpor-dioksida doprinose i povećanoj koncentraciji suspendovanih čestica u vazduhu.

‒ Problem predstavlja činjenica da je ugalj koji se u Srbiji koristi za proizvodnju električne energije zapravo lignit niskog kvaliteta, čije sagorevanje dovodi do oslobađanja velike količine sumpora. Planirano je da postrojenje za odsumporavanje bude instalirano u termoelektrani, ali se s tim projektom veoma kasni, za šta je „Elektroprivreda Srbije” morala i da plaća kazne, zbog neiskorišćenog kredita ‒ priča Pantić.

On, poput našeg prethodnog sagovornika, takođe pominje problem sa ispuštanjem ugljen-dioksida, što doprinosi klimatskim promenama. Podseća da je regulativa Evropske unije usmerena na drastično smanjenje emisija ugljen-dioksida, kako bi se ispunili ciljevi u oblasti borbe protiv klimatskih promena.

‒ Uz već postojeće, planiraju se i novi ekonomski instrumenti koji treba da dodatno opterete proizvodnju električne energije iz uglja ‒ dodaje Pantić i zaključuje da će uskoro proizvodnja struje spaljivanjem uglja postati prošlost ‒ kako sa ekološkog, tako i sa stanovišta ekonomske isplativosti.

Zaštitari životne sredine

Termoelektrane „Nikola Tesla” su najveći proizvođač električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Preduzeće se sastoji od 14 blokova čija je ukupna instalisana snaga 3.411 megavata, što je jedna trećina instalisanih kapaciteta „Elektroprivrede Srbije” (EPS), i godišnje proizvede više od 50 odsto srpske električne energije.

TENT se sastoji od pet organizacionih delova koji su objedinjeni u celinu 1990. godine kada je formirano javno preduzeće. Elektrana u Obrenovcu počela je da radi 7. marta 1970. godine. Šest blokova TENT-a A završeno je u periodu od 1970. do 1979. godine, a dva bloka TENT-a B puštena su u pogon 1983. i 1985. godine. Železnički transport TENT-a prve tone lignita dovezao je na deponiju 30. avgusta 1969. godine. Prema informacijama sa sajta, TENT je 2011. proizveo rekordnih 20,2 milijardi kilovat-sati električne energije. Zanimljivo je i da na sajtu piše da TENT prednjači u oblasti ulaganja u zaštitu životne sredine i podizanju kvaliteta života lokalne zajednice. Navodi se i da „brigu o lokalnoj zajednici TENT, osim kroz zaštitu životne sredine, ispoljava i kroz održavanje sistema daljinskog grejanja, koje je u Obrenovcu rešeno na najbolji mogući način”.

Pitanja bez odgovora

Uprkos iskrenoj nameri da od takozvanih nadležnih ili odgovornih dobijemo komentar na izveštaj dve međunarodne ekološke organizacije, ostali smo bez odgovora na sva pitanja. Obratili smo se Ministarstvu zaštite životne sredine uz molbu da ocene pomenuti izveštaj i da nam odgovore zašto se nešto ne uradi da se smanji emisija sumpor-dioksida iz TENT-a i da li Srbija poštuje međunarodne obaveze u vezi sa termoelektranama i emisijom štetnih materija. Dopis slične sadržine uputili smo i Javnom preduzeću za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji gradske opštine Obrenovac. Do trenutka slanja ovog teksta na obradu, niko nam nije odgovorio.

Komentari42
abfb2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радојко
Са запада ништа ново, запљускују нас кампање за "чисту Србију" које не брину како ће просечна породица платити око 10-15 пута већи рачун за струју. Као да су и сами становници Србије нека врста загађења које нагрђује пејзаж. Ако одустанемо од коришћења угља, јединог енергента који имамо, шта је следећи корак? Да ископамо шљиве? Најгоре је што се народ гуши због издувних гасова и дима из малих ложишта, а за то се лажно оптужују термоелектране које дају скоро сву струју Србије.
Zeljko
Trenutno je u toku izrada postrojenja za odsunporavanje u TENT-A koje finansira vlada japana
mrgud
a onda nam prodaju finoću kako elektro automobili ( sic Tesla) ne zagadjuju okolinu.
realno
Upravo to sam hteo da kazem. Takodje vidim autobuse koji se pokrecu na baterije, koje se pune strujom iz termoeletrane. Sto je najgore, ti autobusi se nazivaju Eco Autobusi!
Ђура
Лакше је борити се за јефтину струју, без обзира на одложену цену која ће бити испоручена наследницима, него размишљати о повећању зараде.
Sasa
Bitno da je plata u elektrani 100 000 din a za vazduh ih nije briga

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja