četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 18:00 Dimitrije Bukvić
Romi – svakodnevne žrtve diskriminacije i nasilja

Dušan Jovanović – simbol stradalništva Roma

(Фотодокументација „Политике”)

Tog 18. oktobra 1997, nešto posle 21 čas, trinaestogodišnji Dušan Jovanović je izašao iz kuće u strogom centru Beograda. Uputio se do obližnje prodavnice kako bi kupio „koka-kolu”. Pošto se dugo nije vraćao kući, roditelji su mu se zabrinuli. Otac Aleksandar je krenuo da ga potraži i nadomak kuće Jovanovića u Beogradskoj ulici, naišao je na usplahirene građane okupljene oko nepomičnog tela dečaka. Bio je to Dušan, kojeg su skinhedi pretukli na smrt samo zato što je bio Rom. Za ovo gnusno ubistvo – koje su, prema navodima očevidaca, počinila četvorica pripadnika – okrivljeni su sedamnaestogodišnjaci Milan Čujić i Ištvan Fendrik iz Zemuna. Osuđeni su na deset godina zatvora, od kojih su izdržali šest, jer im je kazna naknadno umanjena.

Koliko je ovaj svirepi zločin sablaznio srpsku javnost, svedoči to što se i danas, tačno 23 godine kasnije, ovaj jezivi slučaj pamti. U međuvremenu je 2007. u Beogradskoj ulici Unija Roma Srbije postavila spomen-ploču u znak sećanja na Dušana Jovanovića, čije je ime postalo simbol stradalništva Roma usled rasističkog nasilja kojem su izloženi od pojedinaca, mahom pripadnika desničarskih ekstremističkih organizacija i navijačkih grupa.

Takvi izgredi ni u narednom periodu, nažalost, nisu izostajali. Svega tri godine posle ubistva Jovanovića, 18. novembra 2000. na beogradskom Zelenom vencu brutalno je pretučen glumac Dragan Maksimović, koji je četiri meseca kasnije podlegao povredama. Vinovnici su, prema navodima medija, zbog njegove tamnije puti pomislili da je Rom, što je bio dovoljan „razlog” da ga surovo izbatinaju. Počinioci, za koje se u javnosti spekulisalo da su skinhedi i navijači FK Rad, nikada nisu pronađeni. Maksimoviću su tada bile 52 godine, zdravlje mu je već bilo narušeno dijabetesom i astmom, a neposredno pre tragičnog incidenta je imao i operaciju oka. Preminuo je 4. februara 2001. Njegove kolege su govorile da je do poslednjeg momenta odbijao da identifikuje napadače, tražeći da se ti „mladi ljudi ne hapse”. Na Zelenom vencu je 2006. postavljena spomen-ploča posvećena stradalom glumcu, s potpisom: „Njegovi Beograđani”.

Podsećajući na ovu tragediju, Osman Balić iz Stalne konferencija romskih udruženja građana u Srbiji za naš list navodi da Maksimović čak i nije bio Rom, što svedoči kako zločini iz mržnje prema etničkim i društvenim manjinama predstavljaju opasnost za čitavo društvo.

„Napadi na Rome nose poruku da nam je ograničena sloboda u svakom smislu, od govora preko kretanja do slobode da se razvijate. Ti svi napadi jesu pojedinačni, ali to je zapravo napad na kolektivitet”, kaže Balić.

On podseća i na slučaj Ervina Bilickog, sedamnaestogodišnjaka koji je 17. marta 2013. pronađen mrtav ispred pekare na izlazu iz Bečeja. Mediji su javljali da je pretučen, posle čega je izgubio svest i udavio se u bari. Za napad je osumnjičen četrnaestogodišnji počinilac, koji je osuđen.

Slična tragedija, za koju je ostalo nejasno da li je motivisana rasnom diskriminacijom, desila se 25. januara 2007. u Boljevcima, u beogradskoj opštini Surčin, kada je usmrćen Branko Jovanović (17). Njega su u centru tog naselja dva počinioca pretukla drvenom i metalnom šipkom. Jovanović je od udaraca izgubio svest, a vinovnici su mu selotejp trakom obmotali noge i glavu preko nosa i usta. Zatim su mu oduzeli mobilni telefon, MP3 plejer, USB kabl, punjač za telefon i sat. Sa dvoje pomagača, prebacili su Jovanovićevo telo preko njegovog bicikla i tako ga odgurali do mostića na kanalu Vok, gde su bicikl sa telom bacili u kanal. Jovanovićevo beživotno telo pronađeno je sutradan. Za ovo zlodelo, braća Ž. J. i N. J., koji su tada imali 17 i 16 godina, osuđeni su na deset godina zatvora.

Nedavni težak incident se desio u izdvojenom odeljenju OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” u Masurici kod Surdulice, kada je, prema navodima lokalnih medija, suprug jedne učiteljice upao na čas i istukao dete romske nacionalnosti, ometeno u razvoju.

Ovi primeri, uz sijaset incidenata protiv Roma koji nisu rezultirali smrtnim ishodom, pokazuju da se, prema Balićevim rečima, nasilje protiv ove etničke grupe ne sme tolerisati. Iako je broj napada na Rome u Srbiji trenutno znatno manji nego u zemljama regiona, on upozorava da se statistike odnose samo na prijavljene slučajeve.

„Nas Rome je očuvao strah, mi znamo kad treba da pobegnemo i bežimo od toga jer smo potpuno nemoćni”, ističe Balić.

Odgovornost medija

Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dragan Todorović ocenjuje da koreni slabog uključivanja Roma u srpski socijalni prostor leže u nedovoljnom poznavanju romske kulture od strane neromskog stanovništva. On upozorava da stigmatizaciju ove etničke zajednice podstiču i pojedini medijski izveštaji o individualnim primerima kršenja zakonske regulative od strane samih Roma, sročeni tako da žigošu čitavu romsku zajednicu.

„U menjanju svesti građana prema Romima može pomoći izmenjena slika o njima u medijskom prostoru, najpre afirmisanjem etičkog stava da je nedopušteno izveštavati o pojedinačnim incidentima na način koji žigoše čitavu zajednicu, isticanjem i osudom otvorenih rasističkih ispada, ali i šire zajednice ukoliko ih ne sankcioniše, kao i pronalaženjem afirmativnih priča umesto fokusiranja na negativne vesti o Romima”, kaže Todorović za „Politiku”.

Komеntari12
60ee9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ма иди
За нијансу мање страшно од злочина јесте етикетирање и генерализовање расизма на све Србе, невероватно присутно у дозвољеним коментарима. Имам осећај да би најгласнији коментари у тренутку постали као Бата Стојковић у Ко то тамо пева - од борца за ред до вође линча.
Vera Sobat
Ja sam u Vojvodini, NS, jos kao dete dozivljavala RASIZAM i jaku agresivnost protiv Roma, i uvek sam se stidela sto smo mi Srbi prema Romima, pravi RASISTI!!! Uvek se samo kritikuju Romska deca/odrasli, a NIKO i NIKADA u Srbiji nasem narodu NIJE objasnjavao, ZASTO su Romi takvi i sta mi moramo da promenimo u nasem ponasanju prema njima, da bi se i oni drugacije ponasali!!!????? ZASTO se i danas CUTI o sudbini romskog naroda?????
Zorica
Добро се сећам тог периода када је мучки убијен мали Душан. Изашла су уједињена ромска удружења и грађани нероми да одају пошту недужном дечаку и жртви сулуде националистичке/расистичке мржње. С обзиром на то да смо и ми у фамилији имали дете тамније пути били смо јако уплашени за његову безбедност. Али, у то време, свако ко се није презивао на ић је будио сумњу. Бојим се да се таква времена враћају као бумеранг. Људским правима се данас баве неке организације без душе зарад профита.
Jablan
Diskriminacija Roma je pojava koja postoji u svim evropskim državama. Ona je tu od prvog dana njihovog dolaska u Evropu. Romi su kroz vijekove najviše diskrimisana grupa svugdje. Pogledajte malo oko sebe, vicevi došao cigo i bla bla. U svim vicevima je cigo malo priglup, ne obrazovan, voli ukrasti i čudno govori. Oni su izolovani i žive na marginama društva i to je naša sramota.
mrljavko
Da, nasilni rasizam je najnaglaseniji od strane najprimitivnijih slojeva jednog drustva i nezrele ljudski polunormalne pubertetske mase, cija se shvatanje i razmisljanje baziraju na krajnje ogranicenim umnim sposobnostima vezano za njihovu dresuru formiranja putem striktno isforsiranih drustvenih zivotnih pravila. O tim grupama i ne treba mnogo pricati, vec je potrebna veoma opravdano gaiti rasistick svest upravo prema njima i zahtevati za njih najvise drakonski surove kazne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja